ПРОЈЕКАТ „Исхрана и животне навике по мери средњошколаца“

Тренд повећања гојазности у Републици Србији у последње две деценије, најчешће удружен са поликаренцијама, сугерише на неопходност спровођења едукација о важности правилне исхране и физичке активности у што ранијој животној доби. Школска средина је најпријемчљивија за едукацију и промоцију здравих стилова живота, јер су поред деце, укључени и родитељи, и просветни радници, као и заједница у целини.
Узнемирава чињеница да се погоршава стање исхрањености школске деце и поред непобитних научних сазнања, развоја и напретка технологије производње и прераде хране и свеукупног развоја у свету. Незадовољавајућа исхрана школске деце озбиљно компромитује њихово здравље, смањује капацитет учења и погоршава навике у исхрани које утичу на преваленцију обољевања, како у дечијем тако и у одраслом добу.
Резултати националних истраживања из 2006. године и 2013. године показују тренд повећања гојазности и код деце (са 11,5% у 2006. на 15% у 2013. години) и код одраслих (са 17,3% на 21,2%), и тиме су потврдили да постоји потреба спровођења програма правилне исхране и физичке активности и у предшколским установама, ОШ и СШ. Према резултатима истих истраживања физичка активност код деце није на препорученом нивоу, а слободно време најчешће проводе на седантеран начин (слушање музике, уз ТВ, мобилни или рачунар).
Резултати редовних систематских прегледа деце у СШ СБО (I и III разред) упозоравају да су промене у исхрани и физичкој активности неопходне, јер се повећава број средњошколаца који имају лоше телесно држање (у 2017. години 35,7%), претерану телесну ухрањеност (12,5%), каријес (11%), а све је већи број и оних са деформитетима стопала (19.1%) и кичменог стуба (укупно гледано 22,6%).
Проблем усложњавају следеће чињенице: недостатак школских кухиња са приступачним избалансираним оброцима; продаја намирница у школама, које се не препоручују у свакодневној исхрани (освежавајућа безалкохолна пића, грицкалице, пецива са већим садржајем масти, соли и шећера, слаткиши); доступност горе наведеним намирницама у близини школских објеката; неконтролисана промоција индустријски произведених намирница путем различитих врста медија; недостатак прописа за заштиту деце од маркетинга нездраве хране; недостатак програма за мотивацију ученика за бављењем неком врстом физичке активности; недостатак простора, времена и могућности за бављeње физичком активношћу према жељама и афинитетима ученика; недостатак безбедних простора за децу за различите физичке активности у насељима. Адолесценција је највулнерабилнији период младе особе пред којом се налазе бројни развојни задаци и у покушају да их постигну млади могу развити менталне поремећаје исхране, покушати ригорозне дијете или експериментисати са алкохолом.

Општи циљ:

оснаживање и мотивација младих да усвајају здраве животне навике ради јачања својих потенцијала за целокупан живот

Специфични циљеви:

Унапређење потребних знања и стицање вештина за правилну исхрану и редовну физичку активност по личној мери и афинитетима, као и припрема за одговорно конзумирање алкохола.
Унапређење параметара физичког развоја и моторичких способности ученика праћењем на индивидуалном нивоу.
Мотивација и активно укључење средњошколаца, просветних радника и родитеља у промотивне активности у заједници, демонстрационе радионице за припрему здравих оброка и друге активности пројекта.
Сензибилизација школа и свих заинтересованих страна ради побољшања безбеднијег школског окружења и доступности здравих намирница/оброка/ужина по мери средњошколаца.

Циљна група: