• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Mentalno zdravlje

    Svetski dan mentalnog zdravlja se obeležava svakog 10. oktobra, od 1992. godine. Mentalno zdravlje je deo celokupnog zdravlja, i smatra se da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Datum je uveden u kalendar zdravlja jer postoji sve izraženija potreba da ova tema bude prisutna u stručnoj i široj javnosti daleko više i celovitije nego što je to do sada bilo.                            
    Prema brojnim istraživanjima procenjuje se da više od četvrtine stanovništva širom sveta tokom svog života ima ili je imalo neki oblik mentalnog poremećaja ili poremećaj ponašanja. Prema podacima SZO 12% svetske populacije ima neki mentalni problem, a 450 miliona ljudi u svetu ima potrebu za određenim uslugama radi poboljšanja mentalnog zdravlja. Stručnjaci se slažu da polovina mentalnih poremećaja započinje pre 14. godine života, i procenjuje se da oko 20% dečje i adolescentne populacije u svetu ima mentalne poremećaje i poteškoće. Interesantno je istaći da se u različitim kulturama sreću slični tipovi poremećaja. Suprotno očekivanjima mnoga istaživanja su pokazala da je stepen “etiketiranja“ i diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima veći u urbanim sredinama i među osobama sa višim stepenom obrazovanja. Osoba sa mentalnim poremećajem, ili njena porodica vrlo često se, upravo zbog toga, ne odlučuju da traže stručnu pomoć. Neophodno je takve i slične poteškoće prevaći što ranije, prepoznati početne simptome i odmah potražiti pomoć stručnjaka. To je jedini put povratka mentalnog zdravlja za određenu osobu, i praktično jedina mogućnost da se spreči nastanak težih poremećaja zdravlja i ponašanja. Mentalno zdravlje je povezano sa fizičkim, čineći dva neodvojiva dela celine. U tom smislu veoma je važno i veoma je pozitivno kad sama osoba prihvata svoje stanje i svesna je da joj treba pomoć, a ima podršku i odgovarajuću pomoć svoje porodice. Najučestaliji poremećaji mentalnog zdravlja su: depresija, šizofrenija, epilepsija, Alchajmerova demencija, alkoholizam, narkomanija. Mnogi upozoravaju da će depresija uskoro biti na prvom mestu u svetu, prema broju obolelih osoba. Prirodne katastrofe, ratovi, krize i vanredna stanja neminovno dovode do porasta stopa mentalnih i poremećaja ponašanja. Maloletnička delikvencija, nasilje (vršnjačko, u porodici, ili na ulici, u saobraćaju...), destruktivnost u zajednici i autodestruktivnost (pogotovo kod mladih ljudi), kao i visoke stope samoubistva dovode se u tesnu vezu sa mentalnim zdravljem ljudi, ali i okruženjem... 
   U Srbiji je unipolarna depresija jedan od vodećih uzroka optrerećenja stanovništva bolestima. Nameće se potreba, zbog svega navedenog, za stalnim unapređivanjem mentalnog zdravlja, odnosno da se programski i multisektorski radi na sprečavanju ovih poremećaja, kao i poremećaja ponašanja, pogotovo kod dece i adsolescenata.
  Sagledavanjem aktuelne situacije u našoj zemlji stručna javnost je donela određene zaključke:

  1. U javno zdravstvenom sistemu oblast mentalnog zdravlja (mentalne higjene) još uvek nije u dovoljnoj meri prepoznata kao oblast važna za finansiranje i delovanje; dalje da
  2. Trenutna organizacija psihijatrijskih službi sve manje može da odgovori na rastuće potrebe; zatim da
  3. Postoji nedostatak integrisne brige o mentalnom zdravlju u okviru primarne zdravstvene zaštite; i uočava se da je
  4. Nedovoljan broj kadrova za brigu o mentalnom zdravlju u društvu, a kadrovi su: specijalisti psihijatrije, psihijatrijske sestre, psiholozi, socijalni radnici i drugi. 

Ovi zaključci određuju i ključne prepreke koje treba prevazići da bi se unapredilo mentalno zdravlje stanovništva i da bi se povećala dostupnost stučnih službi. Uz sve ovo, ili pre svega, neophodno je snažiti porodicu kao temeljnu zajednicu, i svaku osobu unutar nje kao člana uže, time i šire zajednice. Država, pozitivna zakonska regulativa, sektori zdravstva, prosvete, ali i svi drugi delovi zajednice moraju delovati udruženo, planirano i kotinuirano, naravno srazmerno svojoj moći i ulozi u društvu. 

   Promocija zdravog načina života znači i promociju mentalnog zdravlja. Zdrav način života podrazumeva svakodnevne navike koje su u korist zdravlja i odnose se na pravilnu ishranu, održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti, kontrolu stresora, noćni san, isključivanje duvanskog dima, droge i  zloupotrebe lekova, kao i ograničeno uzimanje alkoholnih pića i kafe.
 Sve je više naučnika, a takođe i sprovedenih studija  koji upozoravaju da je masna hrana štetna za mentalno isto kao i za fizčko zdravlje. Interesantna je jedana studija koju su zajednički sproveli španski psihijatri i nutricionisti, a koja je objavljena u stučnom časopisu Science journal, i kojom je potvrđeno da masna hrana ima direktno negativan uticaj na psihičko zdravlje ljudi. U studiju je bilo uključeno 1200 ispitanika koji su bili posmatrani u intervalima kroz punih 6 godina. Na početku istraživanja proverene su mentalne sposobnosti i emocionalno stanje dobrovoljaca, nakon čega su im stručnjaci uveli i ishranu proizvode koji sadrže zasićene masti. Zasićene masti se u najvećoj meri nalaze u “brzoj“ hrani, koja je i sporo probavljiva. Kroz period od 6 godina svaka osoba je posmatrana, i uzete su u obzir godine, pol, telesna težina i sve ostale navike, pogotovo loše. Na kraju studije je utvrđeno da se čak 650 ispitanika u nekoliko navrata borilo sa kliničkom depresijom. Ta grupa je u svojoj ishrani unosila najviše štetnih masnoća. Zaključak posmatranja je da masna hrana značajno (znatno) povećava rizik nastanka depresije kod osobe koja je bira za svoju ishranu. Psihijatri i nutricionisti su takođe zaključili da ljubitelji “brze“ hrane imaju za 42% veći rizik nastanka nekog oblika depresije u odnosu na ljude koji svojim načinom ishrane nemaju takav i toliki unos masnoće. U zaključku stoji da se ovde ne radi o depresivnom stanju zbog nakupljenih kilograma, već se radi o opštem lošem uticaju zasićenih masti na psiho-fizičko zdravlje ljudi.
   Dugotrajna izloženost stresorima i nemogućnost uspešnog upravljanja stresom dovodi se u direktnu vezu sa poremećajima mentalnog zdravlja. Pravilna ishrana pomaže i u ovim situacijama, omogućavajući unos dnevno potrebnih količina magnezijuma, koji se smatra antistresnim mineralom. Magnezijum je važan za rad mozga i nerava, srca i organa za varenje. Sprečava taloženje kalcijuma u organizmu, time i stvaranje kamena u bubrezima. Blagotvoran je u situacijama stresa, zato se i naziva antistresni mineral, a sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za smirenje. Mnogi zbog toga vole da popiju mleko, pred spavanje! Dokazano je da pomaže u borbi protiv depresije. Nalazi se u tamno zelenom lisnatom povrću, kukuruzu, grašaku, citrusnom voću (limun, grejp), jabukama, smokvama, jezgrastim plodovima (bademi)...Njegov nedostatak izaziva grčeve i grčeve u mišićima, smetnje u radu srca, neuralgije, probadanja i crevne kolike, uznemirenost ali i druge poremećaje.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati