VODA ZA PIĆE

Najveći deo (75 %) površine planete Zemlje je voda,ali samo neznatan procenat te vode je slatka voda, koja se može upotrebiti za zadovoljenje ljudskih potreba.
Voda je jedan od osnovnih uslova za opstanak i razvoj živog sveta, bilo kao životna sredina, bilo kao gradivna komponenta svakog živog organizma. Ona se u prirodi javlja u sva tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Najveći deo slatkih voda je zarobljen u ledu na severnom i južnom polu (78%), dok se znatno manji procenat nalazi u vidu:podzemne vode (21.03 %), vlage tla (0.45 %), jezera (0.37 %) , reka (0.005 %) i u atmosferi (0.039 %). U prirodi se navedene vode nalaze se u stalnom kruženju u tzv. hidrološkom ciklusu. Ovaj proces se ostvaruje zahvaljujući dejstvu sunčane energije i sile gravitacije, a sastoji se od isparavanja vode, prenosa vodene pare, formiranja oblaka i atmosferskih padavina. Zahvaljujući ovom ciklusu dolazi do neprestane izmene i formiranja slatkih voda na Zemlji čime je omogućeno da slatke vode ostanu nezagađene u prirodnim uslovima tj. tamo gde nema razvijene industrije i gde su smanjene ljudske aktivnosti. Vode se prema poreklu mogu podeliti u tri grupe:
- atmosferska: kiša, sneg, rosa, mraz, magla itd.
- površinska: okeani,mora, reke, jezera, močvare.
- podzemne vode: reke ponornice, izvori.
Sa hemijskog aspekta voda je jedinjenje vodonika (H) i kiseonika (O). U prirodi se ona u takvom sastavu ne nalazi već sadrži različite supstance koje su rastvorene u njoj. Zavisno o kakvoj se vodi radi, tj. od reljefa i sastava zemljišta kroz koje prolazi, voda može da ima različite sadržaje prirodnih sastojaka, suspendovanih čestica, organskih materijala. U glavne prirodne sastojke vode spadaju:

apsorbovani gasovi:

• ugljen-dioksid ( CO2),
• kiseonik (O2),
• azot (N2),
• vodonik-sulfid (H2S),
• sumpor dioksid SO2
• azotni oksidi (NOx)
• amonijak (NH3);

katjoni:

• kalcijum (Ca 2+)
• magnezijum (Mg 2+)
• kalijum (K+)
• natrijum (Na+)
• gvožđe (Fe2+ i Fe 3+)
• mangam (Mn 2+);

anjoni:

• bikarbonat (HCO3-)
• karbonat (CO32-)
• hlorid (Cl-)
• sulfat (SO42-)
• bromid (Br-)
• jodid (I-)
• fluorid (F-)
• fosfat (PO43-);

koloidi:

• aluminijum-hidroksid Al(OH)3
• huminske kiseline
• silikati

suspendovani materijali:

• pesak
• glina
• razni minerali

Prirodne vode čine uravnotežen sistem. Kiselost (pH) vode je regulisana ravnotežom karbonat-hidrogenkarbonat-ugljena kiselina (CO32-/HCO3-/H2 CO3) koja deluje puferski, obezbeđujući pH-vrednost rastvora 6.5 - 8.5. Zahvaljujući tome, količina minerala i rastvorenih gasova je približno stalna i u prirodnim (nenarušenim) uslovima varira jedino sa atmosferskim uslovima. Pored toga što omogućava život te se koristi za piće, pranje, kuvanje i druge kućne potrebe, voda se koristi i u raznim drugim delatnostima: poljoprivreda, industrija, energetika i dr

U praksi se kvalitet vode određuje merenjem parametara koji su od važnosti za određeni cilj, čime su se definisali pojmovi i kriterijumi za vodu različitih upotrebnih vrednosti. Svakodnevno, sa jedne strane smo svedoci porasta potreba za kvalitetnom (čistom i prečišćenom) vodom, dok sa druge strane su u porastu zagađenja postojećih prirodnih resursa vode. Briga o prirodnim resursima vode i njenom kvalitetu predstavlja veoma važan zadatak savremenog društva.

Literatura:

1. B.Dalmacija, Kontrola kvaliteta voda,Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2001.
2. Lj. Jovanić, Hemijska analiza materijala,Univerzitetski udžbenik, Novi Sad,1997.