Nadzor nad školskim objektima, delatnost Odeljenja higijene našeg Zavoda uglavnom predstavlja spoj posla i zadovoljstva, dok ne stignemo do tačke školske kantine. Kada je naša generacija pohađala osnovnu školu, tetkice su na tacni donosile u razred propisno upakovana peciva sa čašama mleka ili jogurta. Ako danas prošetate po školama videćete jednu drugu sliku: nekadašnje školske kuhinje su uglavnom iznajmljene, a zaposleni okruženi frižiderima sa gaziranim sokovima i širokim spektrom slatkiša i grickalica. Poslednjih nekoliko decenija su očigledno donele značajne promene u načinu života, kako odraslih tako i dece. Daleko smo manje fizički aktivni, jede se mnogo tkz. brze hrane i tehnološki visoko obrađenih namirnica; grickalice, slatkiši i gazirani sokovi su dostupni gotovo na svakom koraku. Čak i po školama.
Iste ili slične probleme ima većina evropskih zemalja, sudeći po publikacijama Svetske zdravstvene organizacije u kojima možete naći podatke da 33% učenika evropskih škola jede slatkiše i čokolade jednom ili više puta na dan, 20-40% učenika svakodnevno pije slatka gazirana pića, a sa druge strane čak u 16 evropskih zemalja 25% dece jede voće jednom nedeljno ili ređe. Ovakve drastične promene u načinu ishrane se pored promene načina života mogu obrazložiti i pratećim slabljenjem uticaja porodice na ishranu deteta, ali i virtuoznim marketinškim kampanjama vodećih prehrambenih proizvođača ovih ne slučajno nazvanih "praznih kalorija".
Ishrana deteta u našim školama treba da obuhvati doručak za prepodnevnu smenu, užinu za poslepodnevnu smenu i ručak za decu koja su u produženom dnevnom boravku. Školski obrok ima veliki uticaj na ukupan dnevni unos kako energije putem hrane, tako i unos zaštitnih materija koje u velikoj meri utiču na imunološki status deteta i otpornost na infektivne bolesti. Neadekvatna ishrana dece i adolescenata može da dovede do zastoja u rastu, anemije usled nedostatka gvožđa, loših rezultata u školi, razvoja psihosocijalnih tegoba kod deteta, a u kasnijem periodu mogući razvoj hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti i osteoporoza.
Školski obrok mora da se sastoji od nutritivno vrednih namirnica: kombinovanjem peciva od celog zrna žita ili peciva sa dodatim semenkama bundeve, suncokreta, lana, uz mlečni napitak i komad voća može se dobiti doručak koji će podmiriti potrebe deteta u prepodnevnom periodu. Poslepodnevna užina treba da se sastoji od svežeg voća, jezgrastog voća ili semenki, mlečnog napitka sa voćem ili sl. Naravno, mora se voditi računa o uzrastu jer se energetske potrebe deteta od 7 i adolescenta od 14 godina razlikuju za oko 400 kcal.
Vlada Velike Britanije je pod uticajem popularnog kuvara Jamie Olivera izradila vodič za nove standarde ishrane za školske obroke i trogodišnji plan uvođenja istih u britanske škole. Vodič je predvideo zabranu prodaje konditorskih proizvoda, grickalica i slatkih gaziranih pića u školskim objektima, prelivi za sendviče (kečap, majonez i sl.) mogu se prodavati samo u pojedinačnim pakovanjima od 10g. Hrana pržena u dubokoj masnoći (mekike, panceroti, krofne, pomfrit) može se naći na jelovniku najviše jednom u toku radne nedelje. Napici dozvoljeni za prodaju su pitka voda (gazirana ili negazirana), obrano ili poluobrano mleko, sok od 100% voća ili povrća, mleko od soje, pirinča ili ovsa obogaćeno kalcijumom, jogurt ili neke kombinacije navedenog. Dozvoljeno je pijenje vode i tokom trajanja nastave, kako deca ne bi bila dehidrirana. Pored toga, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije smatraju da odmor predviđen za školski obrok treba da traje najmanje 20 minuta.
Izmena sastava školskih obroka je dugoročan i kompleksan zadatak koji zahteva multidisciplinarni pristup i angažovanje kako stručnjaka iz oblasti ishrane, samih škola, lokalne zajednice, tako i prehrambenih proizvođača, ali da ponovim reči jedne članice britanske Vlade: ²Niko ne bi smeo da živi kraćim ili nezdravijim životom zbog vrste hrane koju je jeo u školi!.

FUNKCIONALNE KOMPONENTE NAMIRNICA

Tržište tkz. nutraceutika, dijetetskih suplemenata i svih drugih proizvoda koji se nalaze negde na granici između hrane i lekova svakodnevno se uvećava, oslikavajući veliku zainteresovanost potrošača za ovu vrstu proizvoda. Najrašireniji primer funkcionalne namirnice kod nas je probiotski jogurt, odnosno fermentisani mlečni proizvod sa dodatkom probiotika i prebiotika, a namirnice novije proizvodnje iz ovog domena čine žitarice za doručak obogaćene folnom kiselinom, kalcijumom, margarini, sir i đus sa dodatkom fitosterola i fitostanola, sportski napici, jaja sa povećanim sadržajem omega3 masnih kiselina i sl..
Pod pojmom funkcionalna hrana podrazumevaju se odgovarajući prehrambeni proizvodi ili namirnice koji pored osnovne nutritivne uloge imaju i povoljan učinak na zdravlje. Obzirom da živimo u eri u kojoj je prehrambena industrija razvila neograničen broj prehrambenih proizvoda, obično se funkcionalnim namirnicama smatra samo ono što je novostvoreno tehnološkim postupcima, odnosno obogaćeno vitaminima, mineralima, fitonutijentima ili redukovanog sadržaja zasićenih masnoća, holesterola, kuhinjske soli. Međutim, mnoge žitarice, semenke, jezgrasto voće, povrće i voće može se iz razloga svog sastava svrstati u funkcionalne namirnice, pa ih u tom kontekstu i navodimo u sledećoj tabeli.

Komponente	Izvor	Moguća zdravstvena korist
KAROTENOIDI
Beta karoten	šargarepa, žuta bundeva, kajsija	neutrališu slobodne radikale, štiti antioksidantnu odbranu na ćelijskom nivou, može se pretvoriti u vitamin A
Lutein, zeaksantin	kelj, blitva, spanać, kukuruz, jaja, citrusno voće	utiče na očuvanje dobre funkcije vida
Likopen	paradajz i proizvodi od paradajza, lubenica, crveni grejpfrut	utiče na očuvanje dobrog stanja prostate
DIJETNA VLAKNA (funkcionalna i ukupna)
Nerastvorljiva vlakna	pšenične mekinje, kukuruzne mekinje, kora voća	utiče na održanje dobrog zdravlja digestivnog trakta, smanjuje rizik za pojavu nekih tipova karcinoma.
Beta glukan	ovsene mekinje, ovsena kaša, ovseno brašno, ječam, raž	može smanjiti rizik za pojavu koronarne vaskularne bolesti (KVB)
Rastvorljiva vlakna	seme psilijuma, pasulj, grašak, pasulj, jabuke, citrusno voće	može smanjiti rizik za pojavu KVB i nekih tipova karcinoma
Celo zrno žitarice	žitarice u zrnu, hleb od celog zrna žita (tkz. crni ili integralni), ovsena kaša, smeđi pirinač	može smanjiti rizik za pojavu KVB i nekih tipova karcinoma, utiče na održanje šećera u krvi u poželjnim vrednostima.
MASNE KISELINE
Mononezasićene masne kiseline	jezgrasto voće, maslinovo ulje, ulje uljane repice	može da smanji rizik od KVB
Polinezasićene masne kiseline (PNMK) Omega-3 - ALA	MONITORING VAŽNE INFORMACIJE Radno vreme Ponedeljak - petak 07-15 časova RADNO VREME ZAVODA Prijem uzoraka: ponedeljak-petak 7-9:30h PCR testiranje na lični zahtev: ponedeljak-petak 10-12h CENTAR ZA MIKROBIOLOGIJU Sertifikati