ŠTA JE STRES I KAKO ŽIVETI SA NjIM ?

     Stres je postala reč širokog značenja i vrlo često je u upotrebi. Ljudskom telu sters je sinonim za promenu bilo da je ona doživljena pozitivno ili negativno, čak je i zamišljanje promene stres i čovek to prepoznaje kao zabrinutost. Sve što menja svakodnevnu rutinu jednoj osobi jeste stresno kao i sve što menja prirodni balans organizma. Svakodnevno se događa da su ljudi izloženi stresu ili stresorima (uzročnici stresa) a da toga nisu svesni na odgovarajuci način. Stres je neizbežna posledica ili sastavni deo života, i to je tako oduvek bilo. U savremeno doba smo međutim svakodnevno izloženi brojnim i različitim uticajima iz životne i radne sredine koji mogu delovati pojedinačno, udruženo često i istovremeno stvarajući posledice tako da je sve više ljudi pod enormnim stresom i to postaje "normalna" situacija. Do određene granice, koja je uvek individualna, stres doprinosi boljem prilagođavanju čoveka potrebama i zahtevima svakodnevnog života i rada pa se zbog toga kaže da je stres sam po sebi so života. Količina stresa koju jedna osoba može da podnese, u okviru normalnog, predstavlja toleranciju na stres i ona je uglavnom određena genetskim nasledem. Većina osoba je nasledila dovoljnu toleranciju i sposobnost da se sa njim svakodnevno izbori, pa se uprkos svemu oseća dobro i još uvek može da se raduje i uživa u životu. Jedna od deset osoba nasleđuje nisku toleranciju na stres, odnosno 10% osoba svuda oko nas nema kapacitet i nije u stanju da odgovara zadovoljavajuće, poželjno na promene u svakodnevnom životu, pogotovo kada nastaju naglo. Rezultat ovakvog naslednog obrasca može da bude razarajući za osobu i negativno utiče na porodicu i ljude u okruženju. Takva osoba živi i radi (funkcionioše) praktično stalno u prekomernom stresu. Pored genetskog nasleđa postoje i druge važne odrednice od kojih zavisi reakcija ili odgovor čoveka na stresnu situaciju, i taj odgovor ima dve dimenzije: duševnu i intelektualnu kao i onu drugu telesnu, organsku. Zbog toga je za podnošenje stresa u svakodnevnom životu veoma važno stanje zdravlja čoveka, njegovo obrazovanje, nivo opšte i zdravstvene kulture, socijalno-ekonomski uslovi odnosno ukupni uslovi života i rada, kao i prethodno stečeno iskustvo. Takođe je veoma važna spremnost čoveka da se menja u pozitivnom smislu u skladu sa stečenim novim znanjima. Samoposmatranje i samopomoc odnosno spremnost čoveka da odmah a to znači na vreme uoči neuobičajene promene na sebi i u sebi veoma često prekida lanac neželjenih događaja, sprečava nastanak bolesnog stanja duše ili tela. Poremećaj sna, promene raspoloženja, umor, iscrpljenost, depresija, napadi straha (anksioznost), različiti bolovi pa čak i zavisnost od psihoaktivnih supstanci mogu postati problemi koji prate ove osobe kroz ceo život. Ovakve i slične tegobe nastaju najvećim delom kao posledica hemijske disfunkcije ili disbalansa na nivou organa i sistema ljudskog tela (hemijski distres ili poremećaj ravnoteže), koji na promene odgovaraju sa poremećajem funkcije. Hemijski disbalans na nivou mozga dovodi do zamora, fizičke iscrpljenosti, poremećaja sna, različitih bolova, depresije, napetosti, napada panike. Na nivou organa za varenje pojavljuje se gorušica, grčevi, bolovi u stomaku, proliv, povraćanje, čir, sindrom nadraženja creva. Na nivou žlezda sa unutrašnjim lučenjem takođe se pojavljuje poremećaj (disfunkcija), vrlo često štitne žlezde.Srce i krvni sudovi ispoljavaju znake poremećaja rada, ritam i frekvencija postaju nepravilni, krvni sudovi se sužavaju i može da se pojavi povišen pritisak a često i srčani udar. Na koži se pojavljuju osipi, koprivnjača često i osećaj svraba, peckanja. Imuni sistem odgovara sa smanjenjem imune otpornosti na infekcije i zloćudne tumore, a to predstavlja izuzetno visok rizik za zdravlje. Mehanizam reakcije ljudskog organizma na različite stresore je uvek isti: u krvi raste nivo adrenalina, šećera i masti, sužavaju se krvni sudovi, povišava se krvni pritisak i pojačano se luči želudačna kiselina.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja moguće je odrediti šta je to što najčešće izaziva stres, mada ljudi često ne shvataju makar u početku da se upravo o tome radi.

Najznačajniji i najučestaliji tipovi stresa su sledeći:

1. Samoiscrpljivanje – prema brojnim epidemiološkim i kliničkim studijama najčešći i najveći izvor stresa su svi preterani zahtevi od samog sebe. Ako se radi (ili lumpuje) 16 sati dnevno smanjuje se sposobnost organizma za odmor (restituciju). Pre ili kasnije telo će početi da zaostaje u svojoj reparativnoj funkciji ukoliko se ovakve siutacije ponavljaju iz dana u dan. Promene se događaju na samom ćelijskom nivou (hemijski disbalans) i ukoliko se takvo stanje nastavi, kod nekoga pre kod nekoga kasnije, oštećenje zdravlja postaje trajno, na mestu gde je određena osoba osetljiva ili najmanje otporna (lokus minoris rezistencije). Napor tela da ostane zdravo uprkos povećanoj potrošnji energije kojoj je izloženo predstavlja najveći mogući stres. Svaki čovek bi trebao da poštuje pravilan i optimalan ritam rada, razonode, odmora kao i biološki ritam sna.
2. Emocionalni stres - svađe, konflikti, nesporazumi, tiho nezadovoljstvo ili tuga takođe predtavljaju česte uzroke stresa.
3. Preuzimanje odgovornosti na sebe – često i neselektivno preuzimanje na sebe odgovornosti za tuđe postupke jedan je od najvećih stresora.
4. Hormonski faktori - su takođe snažni stresori jer promena nivoa određenog hormona u krvi osobe izaziva dramatične promene u telu. Zbog toga su na primer ljudi u pubertetu, žene u posleporođajnom periodu (post partalna depresija ili psihoza), nekoliko dana pre početka ciklusa i u periodu menopauze pod prekomernim stresom, pa na taj način mnoge osobe i reaguju.
5. Bolesti i bolovi - izazivaju promene prirodnog stanja tela i zbog toga su veoma stresogeni.
6. Alergijski stres - alergijske reakcije su deo odbranbenog sistema našeg organizma, a alergija koja može nastati kao rezultat neuspešne borbe sa različitim spoljašnjim alergenima takođe je sres za organizam.
7. Stresori (faktori) iz okoline - uticaj vremena, klime, atmosferskog pritiska kao i naglih promena često može biti izuzetno stresan.
8. Specijalni stresori - duvan, alkohol, psihoaktivne supstance i drugo su izuzetni stresori za ljudski organizam i vrlo često izazivaju brojne akutne i hronične poremećaje zdravlja i direktni su uzroci velikog broja različitih bolesti koje mogu dovesti do prerane smrti osobe. Šezdesetih godina prošlog veka direktor Instituta za eksperimentalnu medicinu i hirurgiju Univerziteta u Montrealu Seli uveo je pojam " opšteg adaptacionog sindroma " kao skupa međusobno povezanih nespecifičnih stres-reakcija organizma. Danas je u industrijski najrazvijenijim zemljama sveta 75-90% poseta pacijenata svih uzrasta lekarima opšte prakse povezano sa stresom. Između ostalog i ovo je doprinelo traženju i pronalaženju novih pristupa u lečenju koji uključuju i holističke metode koje su orijentisane prevashodno na lečenje čoveka čija su duša i telo neraskidiva celina, a ne na lečenje bolesti ili obolelog organa koji su samo simptom poremećaja te celine. Savremena istraživanja dokazuju da su primarna prevencija ili uklanjanje stresa, uvek kada je to moguće, kao i njegova kontrola veoma važni za očuvanje zdravlja duše i tela, odnosno psihosomatskog zdravlja ljudi.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, spec. Socijalne medicine