Razumevanje emocija i normalnih reakcija koje slede nakon katastrofe ili drugog traumatičnog događaja može vam pomoći da se nosite sa svojim osećanjima, mislima i ponašanjem. Katastrofe poput uragana, zemljotresa, saobraćajnih nesreća ili šumskih požara su obično neočekivane, iznenadne i potresne. Za mnoge ljude ne postoje spolja vidljivi znaci fizičke povrede, ali ipak može postojati emocionalna patnja. Uobičajeno je da ljudi koji su doživeli katastrofu imaju jake emocionalne reakcije. Razumevanje reakcija na uznemirujuće događaje može vam pomoći da se efikasno nosite sa svojim osećanjima, mislima i ponašanjem i pomoći vam na putu ka oporavku.

Koje su uobičajene reakcije i odgovori na katastrofu?

Nakon katastrofe, ljudi se često osećaju zaprepašćeno, dezorijentisano ili nesposobno da integrišu uznemirujuće informacije. Kada se ove početne reakcije smire, ljudi mogu iskusiti razne misli i ponašanja.

Uobičajene reakcije mogu biti:

-       Intenzivna ili nepredvidiva osećanja. Možete biti anksiozni, nervozni, preopterećeni ili tužni. Takođe se možete osećati razdražljivije ili ćudljivije nego obično.

-          Promene u mislima i obrascima ponašanja. Možda imate ponavljajuća i živopisna sećanja na događaj. Ova sećanja se mogu javiti bez očiglednog razloga i mogu dovesti do fizičkih reakcija kao što su ubrzan rad srca ili znojenje. Može biti teško koncentrisati se ili donositi odluke. Obrasci spavanja i ishrane takođe mogu biti poremećeni – neki ljudi mogu prejesti i prespavati, dok drugi doživljavaju gubitak sna i gubitak apetita.

-          Osetljivost na faktore okoline. Sirene, glasni zvuci, mirisi paljevine ili drugi osećaji iz okoline mogu podstaći sećanja na katastrofu, stvarajući povećanu anksioznost. Ovi „okidači“ mogu biti praćeni strahovima da će se stresni događaj ponoviti.

-          Zategnuti međuljudski odnosi. Može doći do povećanog sukoba, kao što su češća neslaganja sa članovima porodice i kolegama. Takođe se možete povući, izolovati ili isključiti iz svojih uobičajenih društvenih aktivnosti.

-          Fizički simptomi povezani sa stresom. Mogu se javiti glavobolja, mučnina i bol u grudima, što može zahtevati medicinsku pomoć. Stres povezan sa katastrofom može uticati na postojeća zdravstvena stanja/bolesti.

Kako da se nosim sa tim?

Srećom, istraživanja pokazuju da je većina ljudi otporna i da se vremenom može oporaviti od tragedije. Uobičajeno je da ljudi dožive stres neposredno nakon toga, ali u roku od nekoliko meseci većina ljudi je u stanju da nastavi da funkcioniše kao pre katastrofe. Važno je zapamtiti da su otpornost i oporavak standardni, a ne produžena patnja.

Postoji niz koraka koje možete preduzeti da biste izgradili emocionalno blagostanje i stekli osećaj kontrole nakon katastrofe, uključujući sledeće:

-      Dajte sebi vremena da se prilagodite. Predvidite da će ovo biti težak period u vašem životu. Dozvolite sebi da oplakujete gubitke koje ste doživeli i pokušajte da budete strpljivi sa promenama u svom emocionalnom stanju.

-      Zatražite podršku od ljudi kojima je stalo do vas i koji će vas saslušati i saosećati sa vašom situacijom. Socijalna podrška je ključna komponenta oporavka od katastrofe. Porodica i prijatelji mogu biti važan resurs. Podršku i zajednički jezik možete pronaći od onih koji su takođe preživeli katastrofu. Možda ćete želeti da kontaktirate i druge koji nisu bili uključeni, a koji bi mogli da pruže veću podršku i objektivnost.

-        Komunicirajte svoje iskustvo. Izrazite šta osećate na bilo koji način koji vam je prijatan - kao što je razgovor sa porodicom ili bliskim prijateljima, vođenje dnevnika ili bavljenje kreativnom aktivnošću (npr. crtanje, oblikovanje gline itd.).

-         Pronađite lokalnu grupu za podršku koju vode odgovarajuće obučeni i iskusni stručnjaci. Grupe za podršku su često dostupne žrtvama. Grupna diskusija vam može pomoći da shvatite da niste sami u svojim reakcijama i emocijama. Sastanci grupe za podršku mogu biti posebno korisni za ljude sa ograničenim ličnim sistemima podrške.

-      Uključite se u zdrave navike kako biste poboljšali svoju sposobnost da se nosite sa prekomernim stresom. Jedite uravnotežene obroke i dovoljno se odmarajte. Ako imate stalne poteškoće sa spavanjem, možda ćete moći da pronađete olakšanje kroz tehnike opuštanja. Izbegavajte alkohol i droge jer mogu biti otupljujuća distrakcija koja bi mogla da odvrati pažnju od aktivnog suočavanja i kretanja napred nakon katastrofe, kao i da ga odloži.

-     Uspostavite rutine ili ih obnovite. To može uključivati obroke u redovno vreme, spavanje i buđenje u redovnom ciklusu ili praćenje programa vežbanja. Ugradite neke pozitivne rutine kako biste imali nešto čemu se možete radovati tokom ovih teških vremena, poput bavljenja hobijem, šetnje atraktivnim parkom ili komšilukom ili čitanja dobre knjige.

-       Izbegavajte donošenje važnih životnih odluka. Promena karijere ili posla i druge važne odluke su same po sebi veoma stresne, a još teže ih je doneti kada se oporavljate od katastrofe.

Kada treba potražiti stručnu pomoć?

  Ako primetite stalna osećanja patnje ili beznađa i osećate da jedva uspevate da obavljate svoje svakodnevne obaveze i aktivnosti, konsultujte se sa psihologom. Psiholozi su obučeni da pomognu ljudima da se nose sa emocionalnim reakcijama na katastrofu kao što su neverica, stres, anksioznost i tuga i da naprave plan za dalje.

Upozoravajući znaci i faktori rizika za emocionalne patnje

  Uobičajeno je osećati simptome stresa pre ili posle krize. Prirodne i ljudski izazvane katastrofe mogu imati razarajući uticaj na živote ljudi jer ponekad uzrokuju fizičke povrede, štetu na imovini ili gubitak doma ili radnog mesta. Svako ko ovo vidi ili doživi može biti na neki način pogođen.

  Većina simptoma stresa je privremena i sama će se rešiti u prilično kratkom vremenskom periodu. Kod nekih ljudi, posebno kod ugroženih populacija, ovi simptomi mogu trajati nedeljama ili čak mesecima i mogu uticati na njihove odnose sa porodicom i prijateljima.

Simptomi mogu uključivati:

-          previše ili premalo jedenja ili spavanja

-          ljutnja, osećaj razdražljivosti ili iritacija drugih

-          prekomerna tuga -          udaljavanje od ljudi i stvari

-          nepovezivanje sa drugima

-          nedostatak energije ili stalni osećaj umora

-          osećaj da morate biti zauzeti

-          neobjašnjivi bolovi, kao što su stalni bolovi u stomaku ili glavobolje

-          osećaj bespomoćnosti ili beznađa

-          prekomerno pušenje, pijenje ili upotreba droga, uključujući lekove na recept

-          stalna briga; osećaj krivice, ali nesigurnost zašto

-          razmišljanje o povređivanju ili suicidu ili homicidu

-          teškoće u ponovnom prilagođavanju porodičnom ili poslovnom životu

Vodite računa o sebi i svojim voljenima. Saznajte više o suočavanju sa traumatičnim događajima i katastrofama.

Upravljanje stresom kod dece nakon katastrofa

Ako su deca bila direktno izložena smrti i razaranju nakon katastrofe, roditelji treba da komuniciraju sa njima kroz različite faze. Odmah nakon katastrofe, fizička bezbednost i sigurnost imaju prioritet. Međutim, nakon katastrofe, teško je predvideti da li će/kako će deca biti psihološki pogođena. Sledeći plan upravljanja može pomoći u minimiziranju kasnijih poteškoća.

-          Razgovarajte o sopstvenim reakcijama sa drugom odraslom osobom pre nego što razgovarate sa svojom decom. Vaša reakcija na katastrofu uticaće na reakciju vašeg deteta.

-          Odvojite vreme da budete dostupni svom detetu za razgovor ili jednostavno da provedete vreme zajedno.

-          Svako dete ima drugačiji način reagovanja na traumu. Nije preporučljivo zahtevati isti odgovor od svih. Saslušajte priče svog deteta.

-          Razgovarajte o događaju na otvoren i iskren način sa svojom decom. Deca će možda želeti povremeno da razgovaraju, a mlađoj deci će možda biti potrebno ponavljanje konkretnih informacija. -          Budite dostupni svom detetu.

-          Uključite svoje dete u razgovor koji ono izabere — ne nužno o njegovim osećanjima ili sceni. Razgovor o normalnim životnim događajima je ključan za zdravlje.

-          Održavajte dnevne rutine i poznate rasporede koliko god je to moguće. Pohađanje škole, ustaljeno porodično vreme i priče pred laku noć mogu biti ohrabrujuće i pomoći deci da se osećaju bezbedno i normalno.

-          Ograničite vreme izlaganja televiziji ili drugim izvorima informacija o katastrofi i njenim žrtvama.

-          Povećajte osećaj kontrole i majstorstva vašeg deteta u domaćinstvu — dozvolite mu da planira večeru ili večernje aktivnosti.

-          Uverite svoju decu da katastrofa nije ni na koji način bila njihova krivica.

-          Pomozite starijoj deci i adolescentima da razumeju svoje ponašanje i postavite im granice. I oni se mogu osećati uznemireno.

-          Tolerišite i razumejte svaki povratak starim ponašanjima koja vaša deca mogu pokazati. To može uključivati gubitak navike da koristi toalet ili nemogućnost da samo zaspi.

-          Pomozite svom detetu da modulira stepen do kog se personalizuje ili identifikuje sa žrtvama ili situacijom. Podsetite svoju decu da su bezbedna i da su sa vama. Pružite svom detetu konkretne informacije o tome kako se razlikuju od ljudi u katastrofi kako bi se smanjilo prekomerno identifikovanje sa žrtvama.