• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

MENTALNA HIGIJENA

STRES - BOLEST ¨SAVREMENOG ČOVEKA¨, ALI OPISANA JOŠ ZA VREME ŽIVOTA ARISTOTELA

¨Svako može da bude ljut - to je lako, ali da bude ljut na pravu osobu, u pravoj meri, u pravom trenutku, sa pravim razlogom i na pravi način - to ne može svako, i to nije lako.¨

Reč stres je već duže vremena prisutna u svakodnevnom životu kao sinonim za neko stanje koje nas nervira ili zabrinjava. Potiče od engleske reči stress - udarac. U medicini i psihologiji se pod stresom podrazumeva sve ono što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne naravi. Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se stresori. Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizma na delovanje stresora.
Reakcije na stres se grubo mogu podeliti na tri stadijuma. U prvom kontaktu sa stresogenim faktorom, organizam zapada u stanje uznemirenosti sa aktiviranjem sopstvenih zaštitnih mehanizama u odbrani protiv stresogenog faktora. Intenzivniji i duži uticaj stresogenog faktora, dovodi do faze ¨prilagođavanja¨ organizma, ali sa korišćenjem rezervnih odbrambenih sposobnosti, dok produbljivanje uticaja stresogenog faktora iscrpljuje organizam sa pojavom mnogobrojnih posledica. Odgovornost za tok reakcija na stres nosi niz povezanih biohemijskih procesa koji započinju u hipotalamusu i hipofizi, sa sledstvenom stimulacijom nadbubrežnih žlezdi i pojačanim lučenjem adrenalina, oslobađanjem glukoze iz jetre i mišića, aktiviranjem gušterače sa produkcijom inzulina i glukagona. Prekomerna aktivnost veze, hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlezde ostavlja posledice na funkciju štitnjače i jajnika. Uporedo, hipotalamus luči hormon prolaktin, koji se popularno naziva hormon stresa, koji takođe, svojim uticajem remeti funkciju štitnjače i jajnika. Ukoliko je organizam predugo izložen uticajima stresogenih faktora ili se radi o prevelikom stresu, centri u mozgu postaju ¨zagušeni¨ neugodnim porukama, te nastaje manjak neurotransmitera, odnosno serotonina, noradrenalina i dopamina. Serotonin je odgovoran za osećaj spokoja, životnog optimizma i normalnog funkcionisanja ritma budnog stanja i sna, te se posledice manjka ispoljavaju u vidu pospanosti, umora, straha i uznemirenosti. Manjak noradrenalina dovodi do smanjenja ili gubitka volje, elana i motivacije, odnosno do pojave umora, tromosti, pasivnosti i nezaineresovanosti. Uloga dopamina se povezuje sa funkcijom endorfina, materijama važnim za smanjenje osećaja boli, stoga se u sklopu već opisanih promena kod osobe koja je pod uticajem stresogenog faktora, javlja i niži prag osetljivosti na bol.
Još pre deset godina SZO je proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom. BURN OUT sindrom označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog ¨preteranog¨, a ¨uzaludnog¨ zalaganja na poslu, pri čemu organizam zapada u stanje hroničnog umora. Najčešći uzrok stresa na radnom mestu su loši međuljudski odnosi. Pojam MOBBING označava psihoteror na radnom mestu koji određeni zaposleni primenjuju prema svojim kolegama. Analizirajući ovu pojavu, uočilo se, da u osnovi najčešće leži sukob iz nekog razloga, što predstavlja temelj za spletkarenja, podmetanja, ponižavanja i izolacije osobe prema kojoj se vrši teror. Dalji tok događaja ide u pravcu razvoja burn out sindroma, protiv koga se osoba bori traženjem ¨izlaza¨ iz ovog stanja, a to su najčešće štetni načini (pored emocionalnih - još više povlačenje u sebe, konzumiranje alkohola, nikotina, kofeina, opijata).
Opisane su, a i primenjuju se mnogobrojne metode za izbegavanje stresa i smanjivanje štetnog učinka, kao npr.:autogeni trening, meditacije, terapije kretanjem ili neki drugi vid fizičke aktvnosti, muzička terapija, vežbe disanja, joga, uvođenje pravilne ishrane po preporuci stručnjaka, uredan ritam spavanja i budnosti, izbegavanje upotrebe stimulansa ili sedativa čitanje opuštajuće literature ili bilo koji drugi vid relaksacije. Promena načina ponašanja i odnosa prema radu kod preterano ambicioznih osoba ili perfekcionista, je poželjno, ali svakako vrlo teško, zbog sve većih zahteva na radnom mestu, koja su najčešće povezana sa ¨tesnim¨ rokovima ostvarenja. Takođe, ženama se preporučuje da se ¨uče¨ boljem organizovanju dnevnih obaveza - posao, rad u kući, odgovornost roditelja, porodične obaveze, uz odvajanje slobodnog vremena ¨samo za sebe¨.
Život je nezamisliv bez stresova, stoga ¨kalimo¨ se i naučimo da vladamo sobom, stvarajući prirodnu barijeru, osnaživanjem psihičkog imuniteta i odbrambenih snaga organizma.

Autor : Dr med. JASNA ĆOPIĆ

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati