Sportisti nisu pušači. Zašto?

Jedna cigareta popušena pred meč umanjuje preciznost izvođenja slobodnih bacanja za 10%, a posle dve cigarete učinak pada na 14%. Kod strelaca popušena cigareta pre takmičenja povećava grešku na 27%.

Zašto? Organizam pušača hronično nema dovoljno kiseonika jer nikotin zatvara bronhije (deo organa za disanje koji sprovodi vazduh do pluća) i sužava krvne sudove. Sve ćelije i organi „trpe“, organizam gubi kondiciju...i procenat greške se povećava.

Azot-dioksid (toksični gas iz cigarete) započinje „razaranje“ plućnih alveola, a nikotin pogoršava započeto zbog suženja krvnih sudova i smanjenja ishrane zida alveole. Pojačana fizička aktivnost kod sportista stvara dodatno opterećenje jer se povećava cirkulacija krvi i dodatno raste pritisak u alveolama. Ovo vremenom dovodi do pucanja alveola, stvaranja „defekata“ u plućima koji gube potrebnu funkciju (u alveolama se odvija razmena kiseonika).

Pušači ove posledice osete prvo kao gubitak kondicije, zatim ubrzano zamaranje, a potom se javljaju češće infekcije i na kraju bronhitis i hronična opstruktivna bolest pluća.

Pušenje posle intenzivnih fizičkih aktivnosti sportistima nanosi više štete. Zašto? Neposredno posle fizičke aktivnosti cirkulacija je još 2-3 puta brža, disanje dublje i brže,  ćelije još imaju povećanu potrebu za kiseonikom i energijom...i ako se sada zapali cigareta „gladne“ ćelije unose 2-3 puta više duvanskih otrova.

Zbog smanjene količine kiseonika u mišićima sportistima je potrebno duže vreme za oporavak (duža pauza za odmor), oni se brže zamaraju (imaju potrebu za češćim pauzama za odmor) i pre vremena napuštaju sport.

Uprkos prividu da se cigarete masovno puše u filmovima, na TV-u, među fudbalerima... većina adolescenata, odraslih i sportista ipak nisu pušači.

Autor: Mr sc med Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine