Svetski dan hrane 16. oktobar 2011. «Cena hrane: od krize do stabilnosti»

       Svet obeležava ovaj dan svake godine 16. oktobra, počev od 1979. godine kada je FAO ( Organizacija UN za hranu i poljoprivredu) na predlog mađarske delegacije predvođena tadašnjim ministrom poljoprivrede dr Palom Romanjijem (Pál Romány), usvojio predlog da se ovaj dan ubuduće obeležava  sa ciljem, da se skrene pažnja na već tada rastuće probleme u proizvodnji hrane i neravnomerno snabdevanje hranom.
       Svake godine obeležavanje je zasnovano na temi koja je unapred predložena, da bi se društvo u globalu moglo posvetiti najaktuelnijim problemima i izazovima kojima bi se trebalo suprotstaviti. Izabrana tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane pokazuje da međunarodna zajednica prepoznaje značaj i uticaj koji globalna ekonomska kriza ima na ostvarivanje prava na hranu kao univerzalno ljudsko pravo, ali istovremeno ukazuje i na spremnost za preduzimanje aktivnosti u cilju smanjenja eliminacije gladi i siromaštva.
       Svetski dan hrane 2011. usmeren je ka ostvarivanju nekoliko ciljeva:
● podsticanje nacionalnih, bilateralnih, multilateralnih i vladinih aktivnosti u rešavanju problema vezanih za poljoprivrednu proizvodnju,
●  podsticanje ekonomske i tehničke saradnje među zemljama u razvoju,
● podsticanje učešća seoskog stanovništva, naročito žena u odlukama i aktivnostima koje utiču na njihove životne uslove,
● povećanje svesti o problemu gladi u svetu,
● promocija unapređenja tehnologija u zemljama u razvoju,
● jačanje međunarodne i nacionalne solidarnosti u borbi protiv gladi, neuhranjenosti i siromaštva sa naglaskom na dostignuća u razvoju poljoprivrede.
       FAO procenjuje da postoji oko milijardu pothranjenih osoba širom sveta. Ovo je najveći broj gladnih ljudi od 1970. godine koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena proizvoda, malih primanja i povećanja nezaposlenosti kao posledica globalne ekonomske krize. Prema podacima Svetske banke, u periodu 2010-2011. povećanje cena hrane izazvalo je ekstremno siromaštvo 70 miliona ljudi širom sveta.
            Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva (obeležava se od 1987.). Postavljeni ciljevi  ovogodišnjeg  Svetskog dana hrane bi trebalo da daju veliki doprinos u globalnom rešavanju problema siromaštva. U Srbiji više od pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. U najtežem položaju se nalaze mnogočlane porodice, deca, nezaposleni, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i porodice u kojima oni žive.
Kratak osvrt na kretanje cene hrane (izvod sa sajta www.koreni.net  2011.)
       Očigledno je da ono što se dešava poslednjih godina na tržištu hrane u svetu ima uzroke u nekim dubljim i dugoročnijim pomeranjima u svetskoj poljoprivredi. Po drugi put za nepune četiri godine cene hrane u svetu dostigle su istorijske maksimume. Stoga  nije  čudno što je i grupacija G 20 pitanje prehrambene sigurnosti svetskog stanovništva  uzdigla na  sam vrh svoje agende u 2011. godini.
       U drugoj polovini XX veka, više decenija u kontinuitetu, cene hrane bile su pristupačne i nisu se bitnije menjale. Tako su na severu planete prevladane oskudice zabeležene posle II svetskog rata, ali je i kod zemalja Trećeg sveta u suzbijanju gladi ostvaren ozbiljan  napredak. Izgledalo je da je mirovanje, ili čak pad cena hrane, dugoročni trend.

Međutim, krajem 2007, a naročito u 2008. godini je došlo do «eksplozije». Svet se odjednom suočio sa do tada nezabeleženim skokovima cena agrarnih artikala. U maju 2008.  godine, tona pšenice vredela je čak 357 dolara, a pirinča 897 dolara. Pojavila se i tvrdnja  da je doba relativno jeftine hrane zauvek okončano i da  svetska kriza hrane može biti "okidač za kaskadu drugih višestrukih kriza».
Drugi veliki potres, započeo je sredinom 2009. da bi već u decembru cene nadmašile rekorde zabeležene 2008. godine. Vrtoglavi uspon nastavlja se i u 2010., tako da je prve nedelje marta 2010. indeks cena hrane  dostigao najvišu vrednost od kako je 1990. ovaj instrument  za praćenje kretanja cena pri FAO ustanovljen. Pogođene su sve najvažnije namirnice: žitarice, mlečni proizvodi, masti i ulja, meso i šećer.
Svetska kriza hrane, udružena sa ekonomskom krizom, može samo iznova  uvećati broj gladnih i ekstremno siromašnih, naročito ako se zna da upravo žitelji zemalja u razvoju troše i do 80 odsto dohotka na ishranu.  Najugroženije su siromašne zemlje koje su uz to i uvoznice hrane.
U FAO se sadašnja kriza sagledava ne samo kao opasnost, već i kao šansa za novi početak i renesansu poljoprivrede. Ako se prehrambena sigurnost širokih masa na duži rok može osigurati samo povećanjem obima produkcije u poljoprivredi, onda i smanjenje javnih ulaganja u agrar poslednjih decenija, osobito u bazična istraživanja, što važi i za najrazvijenije države, može delovati samo kontraproduktivno. Upravo bi se takvim ulaganjima u  nauku  mogao zaustaviti trend stagnacije prosečnih prinosa po jedinici površine zabeležen poslednjih godina, što pogoršava pomenuti problem sve manje raspoloživih oranica. Država bi trebala da pomaže poljoprivredu, a dodatna ulaganja bi mogao doneti i privatni sektor i međunarodne organizacije. Eksperti Svetske banke misle da bi  investicije  u poljoprivredu trebalo da budu na istaknutom mestu sveukupnih ulaganja u razvoj, uz obrazloženje da gotovo 75 odsto najsiromašnijih nastanjuje upravo prostrana ruralna područja Trećeg sveta. Javna ulaganja u istraživanja u poljoprivredi bila su u osnovi uspeha ostvarenih u poznatoj  Zelenoj revoluciji u Africi, Aziji 70–tih godina prošlog veka, ili, u novije vreme, u Brazilu.

Autor: Dr med. Jasna Ćopić, specijalista higijene
oktobar, 2011.