OMETANJE BUKOM

Evropska unija je označila komunalnu buku kao jedan od vodećih ekoloških problema u Evropi 2002.godine, a čuveni lekar i pronalazač Robert Koch, koji je zadužio čovečanstvo otkrićem uzročnika kolere i tuberkuloze, je još krajem pretprošlog veka, boreći se protiv raznih štetnih faktora na čovečije zdravlje, proročanski je uzviknuo: “Doći će dan kada će buka postati jedan od velikih neprijatelja čoveka, tako da ćemo se boriti sa njom kao nekada protiv kuge i kolere!”. Može se slobodno reći da je taj dan osvanuo, jer porast intenziteta buke i vibracija pokazuju geometrijsku progresiju, obzirom da je urbanizacija u stalnom porastu, i da je poslednjih godina po prvi put na planeti broj stanovništva koji žive u gradskim sredinama prevazišao broj stanovnika u seoskim područjima.

Antropološki gledano, organ sluha se po građi, osobinama i biološkom nasleđu tokom miliona godina prilagodio da najveći deo vremena provodi u relativnoj tišini. Ljudi su do nedavno živeli u tihoj sredini u kojoj su najjači zvuci u prirodi, kao što su grmljavine, rika životinja i sl. bili jakog intenziteta ali kratkog trajanja. Simultani razvoj industrijske i komunalne buke je, u srazmerno kratkom vremenu i bez mogućnosti evolutivne adaptacije, doveo do opasnog opterećenja sluha velikog broja stanovništva, na koje uvo nije pripremljeno, što se prenosi na nervni sistem, a preko njega na ceo organizam. Pored direktnog mehaničkog dejstva, koje se sreće samo kod izuzetno jake buke, skoro sva njena ostala dejstva na ljudski organizam se mogu sumirati kroz primarno povećanu stimulaciju vegetativnog nervnog sistema, u prvom redu simpatikusa, koja daje brojne sekundarne fiziološke i patološke promene. Već pri jačini buke od preko 60 dB, a naročito iznad 80 dB, konstatuju se relativno brzo simptomi povećanog tonusa simpatičkog nervnog sistema, kao što je: spazam malih krvnih sudova i posledično porast arterijskog krvnog pritiska, pre svega donjeg, dijastolnog, smanjuje se periferna cirkulacija krvi. Menja se disanje, pokreti creva se usporavaju, nastaju smetnje u lučenju hormona, izražene naročito u lučenju nadbubrežnih žlezda i tkz. hormona stresa, zatim u lučenju pankreasa (smanjenje sekrecije insulina što rezultuje povećanjem nivoa šećera u krvi), kao i hipofize. Sve je to praćeno umorom, razdražljivošću, nesanicom i vegetativnim smetnjama različitog spektra i stepena.

Ometanje bukom se definiše kao neprijatno osećanje za koje se veruje da može negativno uticati na pojedinca ili grupu, a ometanje spavanja je jedan od najvažnijih štetnih medicinskih efekata komunalne buke. Procenjuje se da u ukupnoj populaciji postoji oko 20% osoba sa umerenom osetljivošću na buku i oko 10% sa visoko izraženom osetljivošću na buku koje su podložnije negativnim efektima buke u toku spavanja, kao i u pogledu naknadnih efekata.

Izvor:
Korišteni navodi iz knjige "Buka-štetna dejstva, merenje i zaštita", M.Simonović, D.Kalić, P.Pravica.
Autor: dr med. Karolina Berenji, specijalista higijene