KVALITET VODE JEZERA PALIĆ

        Monitoring površinskih voda obavlja se sistematim praćenjem fizičko–hemijskih i hidrobioloških parametara više od trideset godina. Uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta vode jezera Palić obavljaju se jednom mesečno, u skladu sa važećom zakonskom regulativom.
        U sezoni kupanja, dva puta nedeljno, kontroliše se mikrobiološka ispravnost vode jezera na tri kupališta - Ženski štrand, Muški štrand i Vikend naselje. Uzorkovanja, laboratorijska ispitivanja i stručna mišljenja su u skladu sa Uputstvom za uzorkovanjene vode iz jezera za bakteriološki pregled, Standardnim metodama za fizičko-hemijsko i bakteriološko ispitivanje voda i Uredbom o klasifikaciji voda, Sl. glasnik SRS 5/68, (čl.3, stav 3, i čl.4, tačka 8, koji se odnose na vode za kupanje i rekreaciju).

        Fizičko-hemijskim ispitivanjima jezerske vode obuhvaćeni su sledeći parametri: temperatura vode i vazduha, boja, miris, providnost, vidljive materije, pH vrednost, električna provodnost, slobodan CO2, rastvoreni kiseonik, % zasićenja kiseonikom, HPK bihromatni, BPK5, utošak KMnO4, suspendovane materije, ukupne rastvorene materije, gubitak žarenjem, žareni ostatak,  alkalitet p- i m-, hidrokarbonati, karbonati, amonijačni azot, slobodan amonijak, nitritni i nitratni azot, azot po Kjeldahlu iz nefiltriranog i filtriranog uzorka, mineralni i ukupan azot, ortofosfat, ukupan rastvoreni fosfor, ukupan fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, hloridi, sulfati, sulfidi, H2S, DOC i  hlorofil ”a”.
        Hidrobiološkim ispitivanjima obuhvaćeno je određivanje kvalitativnog i kvantitativnog sastava i strukture planktonskih zajednica uz izdvajanje bioindikatora i određivanja indeksa saprobnosti po metodi Pantle - Buck-a.
Sezonski se određuje prisustvo anjonskih tenzida, fenolnog indeksa, koncentracije olova, kadmijuma, bakra, cinka, gvožđa, mangana, hroma, nikla i arsena.
        U istom periodu ispituje se dnevno kolebanje kiseonika, primarna organska produkcija i biološka analiza obraštaja.
        Hemijskom analizom mulja obuhvaćena su jezera Palić i Ludaš sa po dva lokaliteta. Uzorkovanja i analize obavljaju se tri puta godišnje, a parametri ispitivanja su: neorganski i organski deo mulja, karbonati, ukupan azot, ukupan fosfor, kalcijum, magnezijum, hloridi, sulfati, sulfidi, natrijum, kalijum, olovo, kadmijum, bakar, cink, gvožđe, mangan, hrom, nikal  i arsen.
        Analiza bentosa jezera Palić i Ludaš na po dva lokaliteta obuhvata kvalitativno i kvantitativno određivanje predstavnika faune dna.
        Jezero Palić je nasipima podeljeno na četiri sektora. Uzorkovanja i ispitivanja se obavljaju na  prvom, drugom i trećem nasipu i na izlivu iz četvrtog - turističkog dela jezera.

        Vodu turističkog dela jezera karakteriše intenzivno zelena boja, mala providnost, velika količina suspendovanih, mineralnih i organskih materija, ekstremno visoke pH vrednosti, visoke koncentracije svih oblika azota i fosfora, neujednačen i nepovoljan režim kiseonika tokom godine. Na osnovu ovih parametara, kvalitet vode jezera Palić odstupa od vrednosti propisanih Uredbom o klasifikaciji voda za IIb klasu (vode pogodne za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi).
        Najsloženija zajednica algi prisutna je u turističkom sektoru jezera, gde je uočena tendencija povećanja broja determinisanih vrsta u okviru razdela Cyanophyta. Kvalitativno dominantan razdeo na ovom lokalitetu je Chlorophyta, dok kvantitativnu dominaciju ostvaruje razdeo Cyanophyta.
        Negativan uticaj Cyanophyta odražava se kako na sastav i strukturu planktonske zajednice jezera, tako i na životne uslove u njemu, naročito u letnjem i jesenjem periodu, kada se javlja problem smanjene količine vode u četvrtom sektoru jezera.
        Poslednjih godina  registrovani su produženi periodi zadržavanja vodenog cveta, koji kao takvi podstiču nepovoljne životne uslove u jezeru. Dominacija Cyanophyta u fitoplanktonu četvrtog sektora destabilizuje jezerski ekosistem i najuočljiviji je znak hipertrofije jezera.

        Tokom juna obavljeno je uzorkovanje jezerske vode u tri navrata i utvrđeno je  prisustvo koliformnih bakterija fekalnog porekla, kao i Enterococcus faecalis-a. Ranijih godina je, takođe registrovano prisustvo ovih bakterija, ali su ponovljene analize pokazivale da se radilo o sporadičnim pojavama. Ove godine se registruje kontinuirano prisustvo bakterija fekalnog porekla na svim lokalitetima i pri svakom uzorkovanju.
        Prisustvo ovih bakterija nosi određeni rizik po zdravlje, a upozorenje se odnosi naročito na osetljive osobe, kao što su deca, rekonvalescenti, invalidi, osobe sa oštećenjima kože ili sluzokože.
        Faktori  koji povećavaju rizik za nastanak infekcija su dugotrajan boravak u vodi, ronjenje, naročito  otvorenih očiju, gutanje vode, nehigijensko ponašanje kupača, visoka temperatura vode.

- IZVEŠTAJ O FIZICKO – HEMIJSKOM ISPITIVANJU POVRŠINSKIH VODA