HRONIČNA OPSTRUKTIVNA BOLEST PLUĆA

        U Međunarodnom kalendaru zdravlja 16.novembar je zabeležen kao Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća. Prema etiologiji (mehanizmu nastanka) za ovu bolest se može reći da ima dva osnovna oblika, tipa: alergijski i nealergijski. Oba oblika  hronične opstruktivne bolesti pluća u mnogim slučajevima se mogu lečiti etiološki, što samim tim znači da se mogu i sprečiti. Kod alergijskog oblika – leči se na taj način što će se ukloniti alergen (odnosno supstanca koja izaziva alergiju), i tako što će se ukloniti aktivna upotreba duvana i udisanje duvanskog dima iz života osobe. Za nealergijski oblik hronične opstruktivne bolesti pluća najvažniji (ali ne i jedini) faktor rizika ili uzrok nastanka je upotreba duvana (najvažniji i zbog toga što je najrasprostranjeniji). Različita zagađenja u vazduhu (smog – saobraćaj, industrija) i različite hemikalije, prašina (na radnom mestu) značajno doprinose razvoju hronične opstruktivne bolesti pluća. Kod obolelih osoba učestalije se pojavljuju infekcije disajnih puteva, hronični kašalj sa iskašljavanjem, otežano disanje u početku pri fizičkom naporu a kasnije i u miru (smanjen je protok vazuha kroz disajne puteve). Nelečena bolest vremenom može da preraste u astmu ili emfizem pluća. Sa ovom bolesti – koja ne bira ni uzrast ni pol - povezane su i bolesti srca.
       Iz socijalno-medicinskog ugla posmatranja ove bolest primarna prevencija bolesti je prva. U tom smislu najvažnije je delovanje u cilju stalnog smanjivanja upotrebe duvana kod našeg stanovništva i sprečavanje izloženosti duvanskom dimu, tzv. "pasivno pušenje" svih osoba - pogotovo beba, dece i omladine. Od svega je važnije primarno preventivno delovanje unutar zajednice sa jasnom porukom svima - pogotovo mladima: "upotreba duvana više nigde nije u modi", ne stvarajte naviku koja "ruši“ zdravlje. Svuda u svetu se želi omogućiti zdrav način života svakoj osobi, koji podrazumeva njeno aktivno učestvovanje sa navikama u korist zdravlja. Takođe je veoma važno neprestano delovanje u pravcu očuvanja životne sredine (i za buduća pokolenja), uz podizanje ekološke svesti od najmlađeg uzrasta, i na toj liniji delovanja smanjivanje zagađenja vazduha i primena svih raspoloživih sredstava zaštite zdravlja na radnom mestu.

Autor: dr Zorica V. Dragaš, specijalista Socijalne medicine