TRICHINELLOSIS
Diagnostika pre svega ," bolje sprečiti nego lečiti ".

Statistička pokazuje da se negde oko 60 % mesa pripremljenog u individualnim domaćinstvima u vreme "svinjokolja," nedovoljno termički obradi .Pripremaju sekobasice i šunke koje se ne izlažu višim temperaturama već samo dime. Takvi proizvodi su izvor trihineloze ljudi ukoliko su pripravljeni od trihineloznog mesa .Klinička slika kao i ishod oboljenja ljudi može biti različit i zavisi koji je organa tela, napadnut larvama Trichinella spiralis.

Istorijat

Trihineloza je oboljenje koje je poznato još od 1200 godine pre Hrista, a za uzročnika se saznalo 1835. godine. Od tog doba pa sve do 1972 godine smatralo se da postoji samo jedna vrsta Trichinella  spiralis, a onda je otkriveno da postoji sedam vrsta i tri genotipa ovog parazita. U našim krajevima dominira Trichinella  spiralis.
Trichinella  spiralis je nematoda (valjkasti crv), koja zahteva pasažu kroz dva domaćina iako se ceo ciklus razvoja vrši u jednom  domaćinu. Jedna životinja predstavlja stalnog domaćina (nosilac je odraslog parazita ) i prelaznog domaćina (nosilac je infektivnih larvi).
Od trihineloze mogu oboleti i čovek i životinje. Kod životinja obolevaju svi sisari a naročito mesojedi i svaštojedi .
Čovek i/ili životinja se zaraze kada pojedu nedovoljno termički obrađeno meso u kome se nalazi infektivna larva.Kada dođe do unošenja infektivne larve u organizam započinje razvojni ciklus trihinele u dve faze i to prvo crevne, a nakon toga mišićne faze razvoja.
Crevnu fazu karakteriše oslobađanje larvi Trichinella  spiralisis iz kapsule  pod dejstvom hlorovodonične kiseline i pepsina iz želudca. Ovako oslobođena larva se odmota i aktivnim pokretima odlazi u creva.U crevnom epitelu larve dostižu polnu zrelost, vrši se oplodnja i nastaju infektivne larve koje se  šire po čitavom organizmu na više načina ali najčešće putem krvotoka. Mnoge larve odlaze u muskulaturu (mišićna faza), i tu prodiru u mišićna vlakna gde nastavljaju svoj razvoj. U mišićnim vlaknima oko larve koja može biti izuvijana kao spirala, osmica ili slovo S, formira se kapsula.
Kapsula je u početku prozirna, a kasnije biva ispunjena masnim ćelijama,  a još kasnije se kapsula zakreči.
Otkriće uzročnika oboljenja, proučavanje njegove morfologije i razvojnog ciklusa, omogućilo je naučnicima da preventivno deluju i spreče nastanak oboljenja ljudi.
Jedna od najvažnijih preventivnih mera jeste pregled mesa na prisustvo larvi Trichinella  spiralis.
Metode za otkrivanje trihineloze mogu biti:

• Indirekne (serološke -imunološke)
• Direkne ( parazitološke postmortalno - trihinoskopijom ili digestijom i in vivo-biopsijom)

Kod izbora  metode mora se voditi računa da izabrana metoda omogućuje detektovanje prisustva larvi već od sedamnaestog dana posle infekcije životinje, jer tada one postaju infektivne.
Metoda mora biti dovoljno osetljiva da otkrije i prisustvo makar jedne larve po gramu mišićnog tkiva.

U laboratoriji sanitarne mikrobiologije koriste se dve metode pregleda mesa na prisustvo larvi Trichinella  spiralis :

• Trihinoskopija, metoda kompresije
• Digestija, metoda brze enzinske digestije pomoću magnetne mešalice

Obe metode su zakonski propisane, a u našoj laboratoriji i akreditovane što ukazuje na sigurnost u kvalitet pregleda.

1. METODA KOMPRESIJE

Ova metoda je prvi put uvedena 1863. godine u Nemačkoj, kasnije je primenjena i u većem broju evropskih zemalja. Pomoću nje se može postići brza dijagnostika ali se mora voditi računa o osetljivosti metode. Prema podacima iz literature, pregleda se mala količina uzorka, kod 14 preparata  to je 0,2-0,3g mičićnog vlakna, što predstavlja osetljivost 20-30%, ako je stepen invadiranosti 1 larva po gramu odnosno 30-70% kada je stepen invadiranosti 5-10 larvi po gramu.
Zato su zakonodavci odredili da se u praksi koristi dupli broj preparata (28), to iznosi oko 0,5-1g mičićnog vlakna što povećava pouzdanost metode.
Kod ove metode teškoće u dijagnostici predstavljaju i larve koje još nisu spiralno savijene i inkapsulirale. S obzirom da zid kapsule postaje primetan tek 4 nedelje posle infekcije postoji period od 10 dana  kada je larva infektivna, a teško uočljiva.
Kod ove metode veliku ulogu igra uzorak donet na analizu.Bitno je da to bude uzorak mesa uzet od : dijafragme (mišićna pregrada koja deli grudnu duplju od trbušne duplje), međurebarnih mičića ili korena jezika.Na analizu treba dostaviti 10g - 50 grama uzorka. 
    
                     

2. METODA BRZE ENZIMSKE DIJAGNOSTIKE POMOĆU
MAGNETNE MEŠALICE

Ovu metodu prvi put je izveo Thornburg (1897) primenjujući princip digestije u želudcu, to jest u veštačkim uslovima se imitira digestija mesa i oslobađanje infektivnih larvi pomoću pepsina i hlorovodonične kiseline.
Od tada metoda je pretrpela više izmena-modifikacija.
Prednost ove metode je što se može primenjivati i u pregledu suvomesnatih proizvoda (pršut, suva šunka, kobasice i slično), pregleda se veća količina uzorka, mogu se uočiti i larve koje još nisu spiralno uvijene ili inkapsulirane.
Uzorak koji treba doneti na analizu  isti je kao i kod metode kompresije samo u većoj količini 50g do 100g. Ako se na analizu donose proizvodi od mesa potrebno je dostaviti oko 200 grama uzorka.
Ovakve količine uzorka su neophodne da bi ostala potrebna količina mišićnog tkiva za ispitivanje, posle odstranjivanja masnog i vezivnog tkiva.
Vreme izvođenja ove metode je duže u odnosu na metodu kompresije, te je zbog toga poželjno uzorke doneti u jutarnjim časovima (do 11h i 30min.) da bi se rezultati mogli izdati isti dan.