PRIMARNA I SEKUNDARNA PREVENCIJA MALIGNIH BOLESTI

Autor: Mr sc. med. Nada Kosić Bibić,
specijalista socijalne medicine

Svake godine u svetu oboli od raka preko 10 miliona ljudi, a u Srbiji oko 32 hiljade ljudi. Procenjuje se da u svetu ima oko 23 miliona osoba kojima je u poslednjih pet godina otkriveno maligno oboljenje i koji su završili lečenje ili je ono još uvek u toku. U centralnoj Srbiji je broj novoobolelih od raka 1990. godine iznosio 9898 osoba (5019 žena i 4879 muškaraca), a 2002. godine 23898 osoba (11449 žena i 12449 muškaraca). Ukupan broj umrlih od raka 2004. godine u Srbiji je iznosio 19602 osobe ili 18,8% ukupnog broja umrlih, a u Vojvodini 5839 osoba ili 19,6% ukupnog broja umrlih. U SBO (Severnobački okrug) 2004. godine je u bolnici ostvareno 2999 bolničkih epizoda lečenja zbog malignih bolesti, a one predstavljaju i najčešći razlog bolničkog lečenja. U istoj godini je u celom Okrugu umrlo 678 osoba od raka, što predstavlja 21,4% ukupnog broja umrlih ili drugi vodeći uzrok smrti. Prema podacima Registra za rak centralne Srbije i Registra za maligne neoplazme Vojvodine broj obolelih i umrlih od raka u našoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija je u neprekidnom porastu, uz izuzetak raka želuca čija učestalost opada. Prema podacima registra kod muškaraca su najčešći maligni karcinom pluća, debelog creva, želudca i prostate, a kod žena maligni tumor dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice. Učestalost i zastupljenost najčešćih tipova malignih bolesti u Srbiji su slične sa okolnim zemljama jugoistočne Evrope. U poređenju sa drugim delovima Evrope naša zemlja je među vodećima prema učestalosti raka pluća i grlića materice, dok su stope oboljevanja od drugih malignih bolesti u rangu zemalja sa srednje visokim vrednostima.
Tek 10% malignih bolesti su rezultat delovanja genetskih faktora, a preko dve trećine nastaju pod uticajem faktora koji su rezultat savremenog života što je i razlog da su ove bolesti u porastu u razvijenim zemljama. Savremeni način života je donio mnoga rizična ponašanja: pušenje, nepravilnu ishranu, gojaznost, fizičku neaktivnost, zloupotrebu alkohola, a odgovoran je i za povećanu izloženosti sve većem broju štetnih uticaja iz okoline: UV zračenje, štetne supstance na radnom mestu i u okruženju. Epidemiološke studije su potvrdile povezanost navedenih oblika ponašanja kod ljudi i nastanka malignih bolesti različitih lokalizacija.
Upotreba duvana je najzastupljeniji uzrok malignih bolesti u svetu koji je moguće prevanirati. Procenjeno je da je upotreba duvana odgovorna za 30% ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90% smrtnosti od raka pluća. Utvrđena je dosledna povezanost upotrebe duvana sa rakom pluća, grla, usne duplje, jednjaka, mokraćne bešike, bubrega, pankreasa, grlića materice, želuca, jetre, debelog creva i rektuma. Stručnjaci SZO (Svetska zdravstvena organizacija) ističu da bi samo prestankom pušenja broj obolelih od raka u svetu bio manji za trećinu. U okviru primarne prevencije preporuka je da se uz rutinsko uzimanje podataka za svakog pacijenta u primarnom kontaktu (dom zdravlja) uključe obavezno i pitanja o pušačkom statusu, da svaki pacijent bude posavetovan da što pre prestane sa tom navikom, kao i da se uputi u savetovalište za odvikavanje od pušenja u sredinama gde funkcioniše, a tamo gde ga nema da se obezbedi dostupnost programa za odvikavanje od pušenja.
Nezdrave navike u ishrani su povezane sa nastankom 30% slučajeva raka, po procenama SZO. Na rizik za nastanak malignih bolesti utiču: izbor vrste hrane, kvalitet i način pripremanja namirnica, kao i ukupan kalorijski unos. Nezdrava ishrana povećava rizik za nastanak raka debelog creva, jednjaka, dojke, materice i bubrega. Vrste namirnica koje se povezuju za njihovu pojavu su: riba usoljena na kineski način, aflatoksin (može se videte kao gljivična kontaminacija na zrnastoj hrani, npr. kikiriki), konzervisano meso, so i usoljena hrana, kao i veoma vrela hrana i napici, Likopen (paradajz i njegovi proizvodi) ima zaštitnu ulogu u odnosu na pojavu malignih bolesti, posebno raka prostate, dojke, pluća i organa za varenje. Zbirne preporuke vodiča o pravilnoj ishrani su da ukupne masti ne prelaze 30% ukupnih kalorija, a da unos zasićenih masti bude manji od 10% ukupnih kalorija. Praktične preporuke za pravilan način ishrane su 5 porcija voća i povrća dnevno (više od 400 grama), mahunarke, leguminoze, riba, žitarice celog zrna, koštunjavi proizvodi – orasi, bademi. Ukupna dnevna količina kalorija treba da obezbedi da dostignete i zadržite poželjnu težinu koja se preporučuje za dobro zdravlje.
Gojaznost je povezana sa oko 10% svih slučajeva raka. Ona povećava rizik za razvoj raka jednjaka, debelog creva, materice, dojke i bubrega. Stručnjaci SZO fizičku neaktivnost povezuju sa oko 1% svih slučajeva raka. Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke aktivnosti u prevenciji raka jer je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine. Fizička aktivnost se povezuje sa prevencijom raka debelog creva, dojke i prostate. Važno je izbalansirati zdrav način ishrane sa fizičkom aktivnošću. Preporuka je svakodnevna umerena fizička aktivnost po 30 minuta, što podrazumeva brzu šetnju – 1600 metara za 15 do 20 minuta, trčanje, vožnju bicikolm, druge vrste vežbi. Iznad svega je potrebno fizičku aktivnost prilagoditi svojim realnim mogućnostima i potrebama organizma (pol, uzrast, posao).
Zloupotreba alkohola se povezuje sa oko 1-6% svih slučajeva raka u razvijenim zemljama. Predstavlja povećan rizik za razvoj raka jetre, usne duplje, ždrela, jednjaka (rizik se višestruku povećava ako je osoba i pušač) i grkljana. Žene koje alkohol upotrebljavaju u prekomernim količinama su u posebnom riziku od raka dojke, a muškarci od raka debelog creva. Prema vodiću preporika za umereno korišćenje alkohola podrazumeva se 2 ili manje pića dnevno za muškarce i ne više od jednog za žene. Jedno piće predstavlja 0,33 litre piva, ili čaša vina, ili čašica žestokog pića.
Prekomerno izlaganje UV zracima (sunce ili veštački izvor - solarijum) povezuju se sa nastankom bazocelularnog i planocelularnog karcinoma kože, a prekomerno izlaganje u detinjstvu nosi rizik za nastanak melanoma kože. Preporuka je ograničeno vreme izlaganja u skladu sa UV indeksom, zaštitna odeća i sredstva sa zaštitnim faktorom najmanje 15. Solarijum se ne preporučuje rizičnim grupama: deca do 18 godine, osobe svetle puti i kose, osobe sa brojnim mladežima.
Razvijene zemlje su uočile značaj malignih bolesti (visoka smrtnost, veliki broj obolelih, visoki troškovi lečenja) i važnost njihove primarne prevencije (sprečavanje nastanka oboljenja), pa su još sredinom 20-tog veka započele masovne preventivne programe koji su bili usmereni na borbu protiv upotrebe duvana, izmenu načina ishrane i fizičke aktivnosti (i naša zemlja je bila uključena u neke od ovih programa). Prevencija raka nije uvek moguća, jer još uvek ne znamo sve uzročnike raka, a neke od njih ne možemo izbeći, pa veliki značaj imaju i redovni pregledi (skrining) radi ranog otkrivanja oboljenja (sekundarna prevencija). Na osnovu postojećih dokaza ove aktivnosti (primarna i sekundarn aprevencija) su zaustavile porast, a u nekim slučajevima dovele do smanjenja oboljevanja i umiranja od raka, npr Finska i Engleska su smanjile smrtnost od raka grlića materice za 60%. Danas je opšte prihvaćen i od strane međunarodnih asocijacija preporučen program za skrining raka grlića materice, raka dojke i raka debelog creva.
Rak dojke je vodeći maligni tumor kod žena sa oko 1,15 miliona novoobolelih žena u svetu svake godine i 502 000 umrlih žena godišnje. U Srbije se svake godine od raka dojke registruje oko 3700 novoobolelih žena, a umre 1300 žena. Kod nas se samo kod 20% žena ovaj rak otkrije u fazi kada je manji od 2 cm. Preko dve trećine žena ima regionalno proširenu bolest (u okolne limfne žlezde) ili udaljene metastaze u trenutku postavljanja dijagnoze što značajno umanjuje njihove šanse za izlečenje. Petogodišnje preživljavanje lečenog raka dojke otkrivenog u lokalnoj fazi (ograničen samo na tkivo dojke) je 97%. To znači da će od 100 takvih žena 97 preživeti 5 godina. Petogodišnje preživljavanje kod raka sa regionalno proširenom bolesti je 79%, a kod raka otkrivenog u metastaskoj fazi (proširenost bolesti u udaljene organe) je 24%. Prema preporikama Nacionalnog vodiča za prevenciju malignih bolesti potrebno je obučiti svaku ženu za samopregled dojki i početi ga sprovoditi od 30-te godine života jednom mesečno. Na klinički pregled je potrebno ići posle 40-te godine jednom godišnje (pregled kod lekara – ginekologa, onkologa ili drugog lekara obučenog za ovu vrstu pregleda). Skrining pregled - mamografija se preporučuje svim ženama od 50 – 70 godina na dve godine. Ženama koje pripadaju rizičnoj grupi (neko u porodici imao ovu bolest, benigna hiperplazija u dojci, upotreba hormona u menopauzi) skrining pregled se preporučuje od 40-te godine i sa kraćim intervalima (na 18 meseci).
Rak grlića materice je drugi po učestalosti rak u svetu kod žena sa oko pola miliona novih slučajeva svake godine. Preko dve trećine obolelih su žene iz manje razvijenih zemalja, gde su prosečne stope incidencije (novooboleli) 19,1 na 100 000 žena, što je skoro dvostruko više nego u razvijenim zemljama gde stope iznose 10,4 na 100 000 žena. U Evropi npr.Finska ima stopu incidencije 4,3 Fra