BAZENI ZA KUPANJE- PREPORUKE ZA BEZBEDNO KUPANJE

Širom sveta raste popularnost rekreativnih aktivnosti koje su vezane za boravak ili kontakt sa vodom. Uporedo sa tim raste i rizik po zdravlje kupača ili rekreativaca koji koriste javne bazene.
Neke grupe korisnika su podložne riziku više od ostalih, kao na primer:

• Deca, koja se duže zadržavaju u plićim bazenima malih kapaciteta, češće gutaju vodu, voda im češće ulazi u oči, uši ili nos,
• Osobe sa sniženim imunitetom, sa oštećenjima kože ili sluzokože, rekonvalescenti, hendikepirane ili slabije pokretne osobe.

Rizike možemo podeliti na fizičke-opasnosti od povređivanja, davljenja, sunčanice; hemijske  i mikrobiološke. Zbog velikog razblaženja i male verovatnoće da će kupači u relativno kratkom vremenskom periodu izloženosti doći u kontakt sa visokim koncentracijama, potencijalni rizik koji nosi prisustvo hemijskih materija u vodi je znatno manji nego što je rizik poreklom od mikroorganizama.
Akcenat stavljamo na mikrobiološke rizike, obzirom da mogu izazvati neke od sledećih simptoma ili bolesti:

• Crevne infekcije,(stomačni virus), sa pojavom mučnine, povraćanja, proliva, uz moguću pojavu komplikacija u vidu seroznog meningitisa - nastaju gutanjem  vode zaražene bakterijama ili virusima
• Infekcije kože i  sluzokože,a naročito očiju,
• Infekcije disajnih organa, koje mogu nastati udisanjem vodenog aerosola,
• Infekcije uha, koje nastaju zbog zadržavanja nečiste vode u spoljašnjem slušnom kanalu,
• Infekcije mokraćno-polnih organa.

            Rizik od zaražavanja je utoliko veći ukoliko je vodena zapremina objekta za kupanje manja, slabije protočna zbog lakšeg zasićenja nečistoćama i mikroorganizmima iz okolne sredine ili od samih kupača. Shodno navedenom, možemo izdvojiti nekoliko nepovoljnih faktora, koji povećavaju rizik za nastanak infekcija:

• Dugotrajan boravak u vodi, pogotovo sedenje u plitkoj vodi sa mnogo kupača,
• Ronjenje, naračito  otvorenih očiju,
• Gutanje vode,
• Kupanje dece ispod tri godine, kao i posebno osetljivih osoba,
• Veliki broj kupača,
• Nehigijensko ponašanje kupača,
• Visoka temperatura vode.

Preporuke za bezbedno kupanje u bazenima:

• Redovito propisano higijensko i tehničko održavanje objekata uz kontinuiranu kontrolu higijenske ispravnosti vode za kupanje u toku sezone, kao i nadzor nad primenom higijenskih mera kod kupača, što obezbeđuju vlasnici objekata,
• Pranje ruku nakon toaleta, obavezno tuširanje pre ulaska i posle izlaska iz bazena, korišćenje plitke kade sa dezinfekcionim sredstvom za stopala, 
• Podsećati decu da koriste toalet,
• Ne kupati decu ispod 3 godine u javnim bazenima,
• Posebno osetljive osobe ne bi trebalo da koriste javne bazene za kupanje,
• Ne gutati vodu, ne roniti, a naročito ne otvorenih očiju,
• Ne ulaziti u vodu sa kontaktnim sočivima,

• Ne zadržavati se predugo u vodi.

Služba higijene i zaštite životne sredine obavlja monitoring zdravstvene bezbednosti bazenskih voda. Prema važećim stručnim doktrinama uzorkovanje se vrši dva puta nedeljno, i to ujutru pre ulaska kupača, i popodne, u vreme najveće eksploatacije bazena. Cilj je da se utvrdi stepen degradacije kvaliteta vode i, shodno tome, nivo rizika po zdravlje kupača.
Na higijensku ispravnost bazenskih voda u velikoj meri mogu uticati i sami kupači, te se u cilju bezbednijeg i bezbrižnijeg kupanja još jednom naglašava važnost poštovanja navedenih higijenskih mera.
           

Dr Zorica Mamužić Kukić
Upravnik Službe higijene i zaštite životne sredine