I ove godine Svetska zdravstvena organizacija obeležavajući svoj 61. rođendan 7-og aprila skreće pažnju celokupne svetske javnosti i svakog coveka na zdravstvene probleme znacajne po celu planetu jer ugrožavaju bezbednost svakog živog bica na njoj. Svesni smo skorašnjih pretnji koje je doneo SARS, ptičiji grip, HIV infekcija, brojne prirodne katastrofe kao uragan Katrina, cunami u Indoneziji, kao i zagađenje ili degradacija životne sredine, bioterorizam i dr. Sve ovo je jasno ukazalo da postojeće teritorijalne, državne, nacionalne granice nisu granice ili prepreke za zarazne bolesti i prirodne katastrofe, te da živimo u vremenu velike “mobilnosti”, “povezanosti”, “prenatrpanosti” sveta koji je dostigao visoke tehničko-tehnološke mogucnosti koje sa sobom donose i brojne opasnosti. Rešavanje ovakvih zdravstvenih problema zahteva globalni pristup ukazujući još jednom na usku povezanost izmedu zdravlja i bezbednosti, odnosno sigurnosti svakog pojedinca, države, planete. Stoga je tema ovogodišnjeg dana zdravlja posvećena internacionalnoj ili globalnoj zdravstvenoj bezbednosti, a slogan je “Ulaganje u zdravlje – stvaranje bezbednije budućnosti”
            Generalni direktor SZO (Svetska zdravstvena organizacija) dr Margareta Chan je pozvala sve zemlje sveta da podrže ove napore u izgradnji sigurnije budućnosti svakog pojedinca i globalno cele planete. Samo kroz stalno jacanje saradnje razvijenih i manje razvijenih zemalja, kontinuiranu razmenu informacija, jačanje zdravstvenih sistema i stalnim pracenjem mogu se zaustaviti sadašnje i buduće katastrofe poručuje dr Chan i najavljuje da u junu počinje primena revidiranih internacionalnih zdravstvenih propisa koji treba da obezbede efikasne mehanizme prevencije, sprečavanja, nadzora i efikasnih odgovora za razrešavanje internacionalnog širenja bolesti posebno putem saobraćaja i prometom robe. Rešavanje “vanrednih” situacija ce zahtevati primenu ove zakonske regulative na nacionalnom i internacionalnom nivou. Rešavanje zdravstvenih efekata u vanrednim situacijama zahteva i postojanje odredene pripremljenosti, odnosno spremnosti za efikasan odgovor kada se “vanredne” situacije dese.
Izgradnja i jacanje vlastitog zdravstvenog sistema i njegovih kapaciteta za prevenciju novih i postojecih problema uključuje investiranje u istraživanje tih bolesti, u njihovo praćenje, prevenciju i edukaciju celog društva.
Vlade zemalja trebaju razviti sveobuhvatnu politiku, strategije i planove koji ce obezbediti sveopšti pristup, dostupnost zdravstvene zaštite, promociju zdravlja, nacine ukljucenja i mobilizacije cele nacije, razvoj partnerstva i uključenje različitih sektora (zdravstvo, obrazovanje, zakonodavstvo, socijalna zaštita, nevladine organizacije, komercijalna preduzeca, mas mediji...). I svaki pojedinac nosi deo odgovornosti. Informisanje o pravima i odgovornostima, uključivanje u akcije na nivou zajednice, promena navika i usvajanje onih koje obezbeduju dobro zdravlje za njih i njihovu porodicu (kao npr. zdrava ishrana, fizicka aktivnost, nepušenje, dojenje dece, redovno vakcinisanje, redovne zdravstvene kontrole, korišćenje zdravsvene službe kad god je to potrebno, čuvanje i unapređenje životne sredine, ...) su deo onoga što svaki pojedinac može i treba da uradi.
Obeležavanjem Svetskog dana zdravlja želi se još jednom ukazati da je zdravlje najznačajnija i najveća vrednosti svakog pojedinca, ali i svake zemlje. Treba insistirati na ulaganju u zdravlje kao osnovnoj investiciji svakog pojedinca, svake zemlje i cele međunarodne zajednice. U Singapuru je planirana centralna manifestacija i globalna debata najviših državnih predstavnika 02. aprila. Cilj ove manifestacije je svakako i postizanje najviših političkih dogovora za unapredenje zdravlja i globalne zdravstvene bezbednosti. U našoj zemlji se planira centralna manifestacija u Beogradu, a i u drugim gradovima ce se prigodnim akcijama obeležiti 7. april. Svakako ostaje da se u toku cele ove godine uradi puno toga na promociji zdravlja kao najveće vrednosti u koju je neophodno ulagati kako na nivou pojedinca tako cele zajednice i države. Ulaganjem u zdravlje svakako obezbedujemo sebi, svojoj porodici, zajednici i državi sigurniju budućnost, a time i celoj našoj planeti. Na polju zdravstvene zaštite sigurno imamo već dobro izgrađen sistem koji možemo dalje unapređivati, ali ima dosta prostora gde se može i treba još puno uraditi, npr. smanjenje siromaštva i socijalnih razlika, podizanje nivoa opšte kulture i posebno zdravstvene, promocija zdravlja od najranijeg uzrasta, spremnost za vanredne situacije… U budućnosti možemo očekivati veću produktivnost, zdravije pojedince i veću bezbednost u svim zajednicama ako danas ulažemo u zdravlje.

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić
specijalista socijalne medicine