Cink, Zincum, Zn, otkrio je Andreas Marggraf, Nemac, 1746. godine. Ime mu potiče od nemačke reči zinke, što znači zubac zbog pojavljivanja cink karbonata u rudama zupčastog oblika. Cink je plavkasto beli metal, široko rasprostranjen u prirodi jer ga u malim količinama ima u gotovo svim vulkanskim stenama. U prirodi se ne nalazi u elementarnom obliku, već u vidu cinkovih jedinjenja. Sfalerit, ZnS je glavna cinkova ruda. Cink ima široku primenu u proizvodnji različitih legura, guma, boja, keramike, kozmetike, tekstila i farmaceutskih artikala. Metalna (livacka) groznica, opisana kao profesinalna bolest još 1832.godine, nastala je kao posledica ekspozicije većim koncentracijama dima oksida cinka i drugih metala.
Cink i čovekovo zdravlje
Smatra se da je od tkz.oligoelemenata, posle gvožda, Zn na drugom mestu po važnosti za ljudski organizam. Pošto organizam nije sposoban da ga sam proizvodi, neophodno je unošenje putem namirnica, dodatka ishrani ili čak i medikamenata. Preporuke o potrebnom unosu nisu definitivne i razlikuju se među pojedinim zemljama. Za žene vrednosti se kreću od 7-12mg/d (na dan), za trudnice i dojilje od 15 -25mg/d, a za muškarce od 10-15 mg/d. Vrednosti na koje u literaturi nailazimo kada su u pitanju deca, zavise od uzrasta, a takođe postoje razlike između evropskih i američkih preporuka. Navedeno je verovatno posledica nedovoljno jasnog procesa iskorišćavanja cinka iz digestivnog trakta. Ono što se zna, da je apsorpcija moguća u nekim delovima intestinalnog trakta uz delovanje nekih činilaca iz hrane, kao pomažućih faktora, kao što su: vitamini A i C, bakar, kalcijum, fosfati, neke aminokiseline. Takođe, utvrđeno je da se cink bolje apsorbuje iz namirnica životinjskog porekla i to bolje iz crvenih mesa nego iz namirnica biljnog porekla. Manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol, tetraciklinski lekovi, ishrana bogata fitatima se navode kao krivci za otežanu apsorpciju.
Prirodni izvori Zn u 100g jestivog dela pojedinih namirnicama

Cink je uključen u brojne biohemijske i metaboličke procese u organizmu. Nalazi se kao sastavni deo metaloenzima, ulazi u sastav insulina i neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Važan je u formiranju strukture hormona rasta i za dobro funkcionisanje imunog sistema. Neophodan je za stabilnost struktura DNK i RNK, ribozoma i transport kiseonika. Posledice deficita cinka su sledeće: zaostajanje u rastu, gubitak apetita, izmenjeno čulo ukusa i mirisa, promene na koži najčešće u vidu dermatitisa, slabije zarastanje rana, proređivanje i gubitak kose, oslabljen imunitet.
Nasuprot deficitu, unos većih količina cinka nosi sa sobom slične posledice koje su uglavnom vezane za pad imuniteta. Suplementacija se preporučuje samo kada raspolažemo sa dovoljno jasnih dokaza da je zdravlje ugroženo zbog nedovoljnog unosa cinka.

Autor : Dr med. JASNA ĆOPIĆ