POLAZAK U ŠKOLU

¨Sklonite se i levo i desno
Ovoj deci na zemlji je tesno
Promenite vaše oko strogo
Deca hoc'e i brzo i mnogo¨

Doga?aji koji se jednom u životu dešavaju ostavljaju nezaboravan utisak na c(oveka. Jedan od takvih doživljaja je svakako i polazak u školu. Ðak - prvak provodi vreme u društvu vec'eg broja dece svog uzrasta i nepoznatih odraslih osoba u uslovima gde se primenjuju neka nova pravila ponašanja.
Kako c'e se dete prilagoditi na školu i kakav c'e uspeh postizati zavisi od mnogo faktora, ali pre svega, od stabilne porodic(ne atmosfere sa puno roditeljske ljubavi, pažnje, razumevanja, poverenja, doslednosti i otvorene podrške. Ne manje važan c(inilac je i dobra pripremljenost deteta za školu koja se, smatraju struc(njaci, najbolje postiže kroz igru. Naime, zna se, da je igra najprirodniji nac(in dec(ijeg izražavanja, te se kroz igru najbolje i najlakše uc(i, stic(u se prva ¨životna¨ iskustva, dete kroz igru uc(i da posmatra, razmišlja i zakljuc(uje, što mu pomaže u osamostaljivanju i sticanju samopouzdanja. Pored navedenog, u igri je dete i snažno emotivno angažovano, otvoreno pokazujuc'i sva svoja osec'anja, ono tako?e jac(a sigurnost i samopouzdanje. Svakako da dobra priprema podrazumeva i zajednic(ke razgovore o školi, odlazak do škole i boravak u školskom dvorištu da se oseti atmosfera škole, sa ciljem sticanja poverenja prema novom okruženju i buduc'em uc(itelju/ici. Dobro zdravlje deteta, odnosno razvijenost tela i c(ula, kao i fizic(ke sposobnosti, je izuzetno važan c(inilac za pozitivan odnos prema školi i postizanje dobrog uspeha. Dete je zrelo za polazak u školu kada dostigne odre?eni nivo psihofizic(kog razvoja pri kojem mu nec'e biti preterano teško da se navikne na sedenje u klupi u trajanju jednog školskog c(asa, odnosno u proseku 3-4 sata dnevno, na nošenje teške torbe, pisanje po nekoliko stranica u toku dana i privikavanje na druga školska opterec'enja. Period izme?u šeste i sedme godine je preloman u fizic(kom i psihic(kom sazrevanju deteta. Pored uoc(ljivih fizic(kih promena, sazreva i mozak u delu koji se odnosi na voljnu pažnju, tako da dete može da drži pažnju oko dvadesetak minuta, deca ovladavaju logic(ki povezanim govorom i grade zavisno-složene rec(enice, a verbalno mišljenje poc(inje da dominira nad opažajnim.
Od samog poc(etka školovanja dete bi trebalo da ima svoje radno mesto, odnosno svoj radni kutak, koji bi trebalo da bude spreman još pre prvog radnog dana.
Radni sto trebalo bi da je izra?en od prirodnog materijala, boje prirodnog drveta. Pored navedenog, mora da ispunjava i druge higijenske zahteve, koji se odnose na širinu stola (40-50cm) i dužinu (ne manja od 55-65cm), jer podlaktica i šaka moraju da imaju c(vrst oslonac pri pisanju. Nagib stola trebalo bi da iznosi do 15 stepeni jer je c(itanje najlakše sa udaljenosti od 35 cm. Komfor za uc(enje obezbe?uje i ispunjavanje higijenskih zahteva za stolicu.Visina stolice trebalo bi da omoguc'i uc(eniku da se prilikom sedenja osloni na pod celim stopalom, tako da noge imaju potpuni oslonac. Visina stolice trebalo bi da odgovara visini potkolenice. Širina sedišta trebalo bi da iznosi 40-50 cm. Dubina sedišta trebalo bi da iznosi 2/3 dužine nadkolenice. Prednja ivica stolice trebalo bi da bude blago zaobljena i uzdignuta 2-3 cm. Naslon stolice trebalo bi da prati krivinu kic(menog stuba i da je prilago?en lumbalnom delu, odnosno da je prema napred lako izboc(en za lumbalni predeo, što je važno za stav tela pri pisanju. Naslon bi trebalo da naleže na donji rub lopatice i da je u celini nagnut unazad za 10-15 stepeni, što omogu c'uje odmor pri sedenju. Odstupanja od navedenih higijenskih zahteva u mnogome ¨pomažu¨ u razvoju osteomuskularnih deformiteta.
Radno mesto trebalo bi da bude dobro i pravilno osvetljeno , da svetlost dolazi sa leve strane za dešnjake, odnosno sa desne strane za levoruku decu. Na radnom stolu ne bi trebalo da se nalaze ukrasne sitnice, igrac(ke i sl. koje ce detetu odvlac(iti pažnju.
Ðac(ka torba bi trebalo da se nosi na oba ramena, a težina da ne prelazi 10% od detetove telesne težine. Od dobro napisanih i racionalno korišc'enih udžbenika koji zadovoljavaju higijenske norme, zavisi i oc(uvanje vida i ali i prevencija nastanka deformiteta.
Da bi uspešno i uredno završilo domac'e zadatke i sve školske obaveze, dete mora da bude odmorno. Navika da se rad planira omoguc'ava detetu da racionalno koristi vreme, shodno tome imac'e dovoljno vremena i za odmor i igru.
Polaskom u školu menja se život deteta, ali ono bez obzira na to ostaje dete sa svim svojim raznovrsnim interesovanjima, željama, potrebama i moguc'nostima. Budimo ponosni na njih, ne zbog toga što imamo odlic(ne ?ake po svaku cenu, nego što su pored nas zdrava i srec'na deca!

Autor : Dr med. JASNA ĆOPIĆ