RANI ZNACI STRESA I SAGOREVANJA

Prepoznavanje ranih znakova stresa i sagorevanja (burnout) ključno je kako bi se na vreme sprečile ozbiljnije posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Sagorevanje se ne dešava preko noći – ono je proces koji se razvija postepeno, najčešće kao odgovor na hronični stres na poslu ili u svakodnevnom životu.

Iako se stres i sagorevanje prepliću, ključna razlika je u tome što stres prati osećaj „previše svega” (previše obaveza, hiperaktivnost, anksioznost), dok sagorevanje karakteriše osećaj „praznine i nedostatka” (potpuna iscrpljenost, gubitak motivacije i apatija).

Fizički simptomi su:

-    Hronični umor: Osećate se iscrpljeno čak i nakon prospavane noći i kvalitetnog odmora.

-    Poremećaji sna: Često se suočavate sa nesanicom ili se budite usred noći misleći na obaveze.

-    Pad imuniteta: Česte glavobolje, prehlade, stomačni problemi ili napetost u mišićima vrata i ramena.

Emocionalni i kognitivni simptomi:

-    Cinizam i distanciranje: Počinjete da osećate negativnost prema svom poslu, kolegama ili obavezama koje su vas ranije ispunjavale.

-    Osećaj bespomoćnosti: Imate utisak da ništa što uradite nije dovoljno dobro ili da nemate kontrolu nad situacijom.

-    Pad koncentracije: Često zaboravljanje, rasejani ste i donošenje odluka postaje znatno teže nego ranije.

Promene u ponašanju:

-    Prokrastinacija: Odlaganje obaveza i duži rad na zadacima koji su vam ranije oduzimali malo vremena.

-    Izolacija: Povlačenje od prijatelja, porodice i kolega, uz izbegavanje socijalnih interakcija.

-    Promene u navikama: Povećan unos kofeina, šećera, alkohola ili prejedanje ili pak gubitak apetita kao mehanizam za suočavanje sa pritiskom.

Saveti za prevenciju

ü  Postavite jasne granice: Naučite da kažete „ne” dodatnim obavezama. Kada završite radno vreme, svesno isključite poslovna obaveštenja na telefonu.

ü  Praktikujte pravilo „mikro-odmora“: Tokom dana pravite kratke pauze od 5 minuta na svakih sat vremena rada. Pomerite se od ekrana, protegnite se ili duboko dišite.

ü  Prioritet su bazične potrebe: Kvalitetan san, redovni obroci i lagana fizička aktivnost (poput šetnje) direktno smanjuju nivo kortizola (hormona stresa) u organizmu.

ü  Delegirajte i tražite pomoć: Ne morate sve da uradite sami – podelite teret sa kolegama ili članovima porodice.

Gde potražiti pomoć?

-    Dom zdravlja u vašem gradu

-    Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku: 0800 309 309 besplatna, anonimna i dostupna 24/7 sa svih mobilnih mreža

-    Centar „Srce“ za emocionalnu podršku: 0800 300 303 svakog dana od 14 do 23 časa

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine