Svako ima svoju ulogu!

  Potrebna su veća i ciljana ulaganja, nove ideje i dublja saradnja. Od vlada i međunarodnih organizacija do poljoprivrednika, istraživača, preduzeća i potrošača, uključujući mlade, svi imaju ulogu u oblikovanju transformacije poljoprivredno-prehrambenih sistema.

    Kako FAO obeležava 80 godina postojanja, Organizacija je spremna da nastavi da radi zajedno sa svojim članovima i partnerima. Fokus je jasan: pronaći praktična, trajna rešenja koja odgovaraju na današnje izazove i pomažu u postizanju sveta bezbednog za sve, danas i sutra.

   U toku prošle godine FAO je pružio kritičnu poljoprivrednu podršku za 43 miliona ljudi iz 75 zemalja, sarađujući sa više od 400 nacionalnih i lokalnih partnera i 25 međunarodnih partnera.

   Vlade, privatni sektor, poljoprivrednici, akademska zajednica, civilno društvo i pojedinci moraju da rade zajedno kako bi obezbedili veći izbor hranljivih, pristupačnih, bezbednih i održivih namirnica kako bi se postigla bezbednost hrane i zdrava ishrana za sve. Zajedno mi možemo biti deo promena.

Šta vlade mogu da urade?

Vlade bi trebalo da obezbede dostupnost zdravoj ishrani za sve kroz holistički i kolaborativni međusektorski politički pristup koji daje prioritet dobrom upravljanju, iskorenjivanju siromaštva i gladi, smanjenju nejednakosti i održivoj poljoprivredi. Ovo zahteva rad uporedo kroz inkluzivna partnerstva kako bi se izgradili bolji poljoprivredno-prehrambeni sistemi i bolja budućnost.

Šta možete da uradite?

Svako od nas igra ključnu ulogu u izgradnji održivih poljoprivredno-prehrambenih sistema i naša kolektivna akcija može doneti pozitivne promene. Zajedno možemo birati nutritivno vrednu hranu, stvarati manje otpada, brinuti o prirodnim resursima i biodiverzitetu. Takođe, možemo delovati na globalnu solidarnost i biti solidarni sa onima koji pate od nesigurnosti u vezi sa hranom. Naše akcije su naša budućnost.Izbori koje svakodnevno pravimo oblikuju svet u kome živimo.

Kad god je moguće, jedite puno svežeg i sezonskog povrća i voća svakodnevno i pronađite načine da dodate više mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica u svoju ishranu. Mahunarke i orašasti plodovi su odličan izvor biljnih proteina. Takođe su blagotvorni za našu planetu jer im je potrebno manje vode za proizvodnju i mogu poboljšati plodnost zemljišta.

Promovišite zdravu ishranu među prijateljima i porodicom usvajanjem zdravih prehrambenih navika i podsticanjem drugih da čine isto. Davanjem prioriteta zdravim izborima i širenjem svesti, doprinosite dobrobiti pojedinaca i opštem poboljšanju javnog zdravlja.

Diverzifikujte svoju ishranu dodavanjem tradicionalnih, lokalno uzgajanih i sezonskih namirnica, u nastojanju da podržite biodiverzitet. Saznajte više o njihovim nutritivnim vrednostima i potražite neke recepte za kuvanje obroka koristeći ove sastojke.

Primenjujte bezbednost hrane u svakodnevnom životu. Kada kupujete namirnice ili skladištite hranu, vodite računa da sirovo meso, živinu i morske plodove držite dalje od druge hrane kako biste izbegli unakrsnu kontaminaciju. Stvorite naviku da temeljno perete ruke sapunom i vodom pre rukovanja bilo kojom hranom i temeljno kuvate hranu kako biste uništili sve patogene i organizme koji izazivaju bolesti koje sirova hrana može da sadrži.

Naučite da razumete etikete na hrani i liste sastojaka kako biste mogli da birate nutritivno vredne namirnice koje doprinose uravnoteženoj, zdravoj ishrani, uključujući informacije o energiji (kalorijama) i ključnim nutrijentima kao što su so, šećer i masti. Etikete na hrani nam, takođe, pomažu da se uverimo da je naša hrana bezbedna za jelo. Ponekad je hrana i dalje bezbedna za jelo nakon datuma „najbolje upotrebiti do“, dok vam datum „upotrebiti do“ govori kada više nije bezbedna za jelo ili piće. Razumevanje ovoga smanjuje bacanje hrane.

Pokažiti poštovanje prema prirodi, poljoprivrednicima i našim poljoprivredno-prehrambenim sistemima preduzimanjem jednostavnih radnji kao što je pažljivo planiranje obroka, korišćenje kreativnih recepata za minimiziranje otpada hrane ili kompostiranje organske materije umesto bacanja na deponiju.

Pružite ruku pomoći tako što ćete donirati ili ponuditi svoje vreme da biste podržali one kojima je pomoć potrebna tokom humanitarnih kriza. Bilo da je u pitanju doprinos sredstava, volontiranje u skloništima ili obezbeđivanje osnovnih potrepština, vaše akcije mogu pružiti korisnu pomoć i utehu onima koji se suočavaju sa izazovima.

Šta poljoprivrednici mogu da urade?

Poljoprivrednici, kao pokretači promena u našim zajednicama, igraju ključnu ulogu u kolektivnoj akciji kako bi se obezbedila zdrava ishrana za sve. Pored tretiranja zemlje, poljoprivrednici seju seme za budućnost u kojoj je jednak pristup nutritivno vrednoj hrani stvarnost za sve. Neophodno je osigurati im pristup zemljištu, tržištima i drugim resursima, i sačuvati njihovo znanje, kulturu i tradiciju. Uz pravi pristup obuci, finansijama i inovacijama možemo ih podržati da uzgajaju dovoljno bezbedne, raznovrsne i nutritivno vredne hrane za sve.

Šta akademska zajednica može da uradi?

Obezbeđivanje prava na hranu za sve zahteva zajedničke napore u borbi protiv gladi i siromaštva fokusiranjem na proizvodnju i potrošnju raznovrsne, bezbedne i nutritivno vrednehrane i izgradnjom otpornosti na šokove, ranjivosti i stresove. Akademska zajednica ima važnu ulogu. U stvari, istraživanje, podaci, tehnologija i inovacije mogu biti moćni alati za poboljšanje bezbednosti hrane, kao i za transformaciju poljoprivredno-prehrambenih sistema za bolju budućnost i bolji život za sve.

Šta može da uradi civilno društvo?

Jedinstvena pozicija mnogih organizacija civilnog društva (OCD), uključujući nevladine organizacije (NVO), kao posrednika između vladinih organa, potrošača i ranjivih grupa znači da one mogu biti ključni igrači u poštovanju prava na dovoljno pristupačne, nutritivno vredne i bezbedne hrane za sve. Kroz zastupanje, osnaživanje, saradnju, praćenje i obrazovanje, OCD igraju ključnu ulogu u stvaranju budućnosti bezbedne hrane.

Šta može da uradi privatni sektor?

Privatni sektor u svim svojim oblicima igra suštinsku ulogu u kolektivnom naporu da se oblikuje prehrambeno okruženje ka pristupačnoj, zdravoj ishrani, što na kraju doprinosi boljoj budućnosti za sve. Bez obzira da li ste proizvođač hrane, prodavac hrane, finansijska institucija, medijska kompanija, malo ili srednje preduzeće možete dati svoj doprinos bez obzira na veličinu vašeg poslovanja – počnite sa ovim akcijama: podržite male proizvođače i porodične farmere, podstičite inkluzivni rast, učinite zdravu hranu pristupačnom, dajte prioritet bezbednosti hrane i jednom zdravlju, ograničite otpad, promovišite društvenu odgovornost, održivost proizvodnje, inovacije i  postanite pravi partneri za razvoj.

Izvor: https://www.fao.org/world-food-day/en

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine