Zašto je važno reagovati na potrebe za psihosocijalnom podrškom u oblasti mentalnog zdravlja u vanrednim situacijama?

   Humanitarne vanredne situacije uzrokuju široko rasprostranjenu patnju, utičući na mentalno zdravlje i psihosocijalno blagostanje ljudi. Pogođeno stanovništvo doživljava niz stresora koji mogu imati i neposredne i dugoročne posledice.

  To uključuje izloženost nasilju, odvajanje od ili gubitak voljenih, loše životne uslove, siromaštvo, nesigurnost u snabdevanju hranom, gubitak sredstava za život i sredstava za preživljavanje, fizičke povrede i bolesti i nedostatak pristupa uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita. Vanredne situacije takođe mogu narušiti zaštitne oslonce kao što su porodične i društvene mreže i mogu dovesti do iznenadnih promena u društvenim ulogama i odnosima.

   Mnogi ljudi pogođeni vanrednim situacijama doživljavaju uobičajene reakcije kao što su poteškoće sa spavanjem, umor, briga, bes i fizički bolovi. Za većinu ljudi, ovi problemi su podnošljivi i poboljšavaju se tokom vremena, ali za druge oni otežavaju svakodnevno funkcionisanje.

   Službe za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku su često nedovoljne čak i pre nego što dođe do krize, a vanredne situacije mogu poremetiti dostupnost usluga i pristup ljudi tim službama. Ljudi sa postojećim mentalnim zdravstvenim problemima su u riziku od recidiva ili pogoršanja, često se suočavaju sa stigmom i diskriminacijom i potreban im je kontinuirani pristup lečenju i zaštiti.

  Za decu, nepovoljni uslovi u vanrednim situacijama mogu poremetiti kognitivni, emocionalni, socijalni i fizički razvoj, sa trajnim posledicama po njihovu budućnost.

  Efikasni programi mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške pružaju ključne usluge i podršku tokom celog životnog ciklusa kako bi se smanjila patnja i poboljšalo mentalno zdravlje i psihosocijalno blagostanje ljudi. Ovo može dovesti do poboljšanja sposobnosti ljudi da zadovolje svoje osnovne potrebe za preživljavanje, oporavak i obnovu života.

  Minimalni paket usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku (MSP) opisuje skup aktivnosti u svim sektorima, koje se smatraju najvažnijim u zadovoljavanju neposrednih kritičnih potreba stanovništva pogođenog vanrednim situacijama. MSP se zasniva na postojećim smernicama, dostupnim dokazima i konsenzusu stručnjaka. Stepen u kojem se sve aktivnosti MSP-a sprovode u određenom okruženju zavisi od mnogih faktora kao što su postojeći kapaciteti i raspoloživi resursi. Međutim, čak i u okruženjima sa siromašnim resursima, MSP može pružiti glavne smernice o tome ka kojim aktivnostima programa mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške treba težiti.

  Očekuje se da će korišćenje MSP-a dovesti do bolje koordinisanih, predvidljivijih i pravednijih odgovora koji efikasno koriste ograničene resurse i time poboljšavaju obim i kvalitet planiranja. Ovo će na kraju rezultirati znatno boljim mentalnim zdravljem i psihosocijalnim blagostanjem većeg broja ljudi.

  Integracija programa mentalnog zdravlja i psihosocijale podrške u vanredne situacije u svim sektorima može poboljšati uticaj planiranja i doprineti spasavanju života. Ovi programi takođe mogu pomoći u jačanju zdravstvenih, socijalnih i obrazovnih sistema na duži rok.

  Cilj Minimalnog paketa usluga za mentalno zdravlje i psihocosijalnu podršku je doprinos smanjenju patnje i poboljšanju mentalnog zdravlja i psihosocijalnog blagostanja među stanovništvom pogođenim humanitarnim krizama.