Ključne činjenice

·         Virus hepatitisa D je virus kome je za replikaciju potreban virus hepatitisa B. Hronični hepatitis D se javlja samo kod ljudi koji žive sa hepatitisom B.

·         Hepatitis D pogađa globalno skoro 5% ljudi koji imaju hroničnu infekciju sa hepatitisom B - procenjuje se oko 12 miliona ljudi.

·         Populacije koje su sklonije koinfekciji hepatitis B i D uključuju autohtono stanovništvo, primaoce hemodijalize i ljude koji injektiraju drogu.

·         Hronična infekcija se smatra najtežim oblikom hroničnog virusnog hepatitisa zbog brze progresije bolesti ka smrtnom ishodu usled bolesti jetre i hepatocelularnog karcinoma.

·         Infekcija hepatitisom D može se sprečiti imunizacijom protiv hepatitisa B.

·         Pojavljuju se nove opcije lečenja (sa boljim bezbednosnim profilima i ishodima) koje su odobrene u Evropi.

Geografska rasprostranjenost

   U studiji objavljenoj u u časopisu Journal of Hepatology 2020. godine, sprovedenoj u saradnji sa SZO, identifikovano je nekoliko geografskih žarišta visoke prevalencije hepatitis D infekcije koja uključuju Mongoliju, Republiku Moldaviju i zemlje zapadne i centralne Afrike.

Simptomi

   Istovremena infekcija sa virusom hepatitisa B i D može dovesti od blagog do teškog hepatitisa sa znacima i simptomima koji se ne razlikuju od onih kod drugih vrsta akutnih virusnih hepatitis infekcija. Ovi znaci se obično javljaju 3–7 nedelja nakon početne infekcije i uključuju groznicu, umor, gubitak apetita, mučninu, povraćanje, tamnu mokraću, bledu stolicu, žuticu (žute oči) i čak fulminantni hepatitis. Međutim, oporavak je obično potpun, razvoj fulminantnog hepatitisa je redak, a progresija u hronični hepatitis D je retka (manje od 5% akutnih hepatitisa).

   Kod superinfekcije, virus hepatitisa D može da inficira osobu koja je već hronično inficirana virusom hepatitisa B. Superinfekcija kod hroničnog hepatitisa B ubrzava progresiju ka težoj bolesti kod svih uzrasta i kod 70–90% osoba. Hepatitis D virusna superinfekcija značajno ubrzava progresiju ka cirozi u poređenju sa osobama monoinficiran im hepatitis B virusom. Pacijenti sa cirozom izazvanom hepatitis D virusom imaju povećan rizik od hepatocelularnog carcinoma. Međutim, mehanizam kojim virus hepatitisa D uzrokuje teži hepatitis i bržu progresiju fibroze nego sam hepatitis B virus ostaje nejasan.

Dijagnoza

   Dijagnostikovanje hroničnog hepatitis D zahteva serološke analize kako bi se pokazala izloženost (prošla ili trenutna infekcija) i molekularne metode kako bi se pokazalo prisustvo RNK hepatitis D virusa i aktivne infekcije. Ove metode nisu široko dostupne u mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Lečenje

   Do nedavno je interferon (PEG-IFNα) bio jedina opcija lečenja hroničnog hepatitisa D. Njegova upotreba je bila ograničena lošim ishodima lečenja, neželjenim efektima i kontraindikacijama. Samo kod oko 20–30% lečenih PEG-IFNα se postiže potpuni virusološki odgovor tokom lečenja, a recidivi su česti

   Danas se brzo razvijaju novi metodi lečenja koji pokazuju povoljne rezultate. Tokom 2023. godine je novi lek, inhibitor ulaska koji se daje jednom dnevno putem potkožne injekcije, dobio odobrenje Evropske agencije za lekove za lečenje hroničnog hepatitis D kod odraslih sa kompenzovanom bolešću jetre.

Nukleozidni analozi koji se koriste za lečenje hepatitisa B nisu pokazali direktnu korist u kontroli hepatitisa D.

Prevencija

   Prevencija treba da se fokusira na smanjenje prenosa virusa hepatitisa B putem imunizacije protiv hepatitisa B, uključujući blagovremenu dozu vakcine na rođenju, dodatnu antivirusnu profilaksu za trudnice koje ispunjavaju uslove, bezbedne prakse korišćenja injekcija i krvi u zdravstvenim ustanovama i službama za smanjenje štete. Imunizacija protiv hepatitis B ne pruža zaštitu od hepatitis D virusa za one koji su već zaraženi hepatitis B virusom.