Hepatitis C

Ključne činjenice

·         Hepatitis C je zapaljenje jetre uzrokovano virusom hepatitisa C.

·         Virus može izazvati i akutni i hronični hepatitis, koji se kreće po težini od blage bolesti do ozbiljne doživotne bolesti, uključujući cirozu jetre i rak.

·         Virus hepatitisa C je virus koji se prenosi krvlju i većina infekcija se javlja izlaganjem krvi usled nebezbednih praksi sa injekcijama, nebezbedne zdravstvene zaštite, neproverenih transfuzija krvi, upotrebe intravenskih droga i seksualnih praksi koje dovode do izlaganja krvi.

·         Procenjuje se da širom sveta 50 miliona ljudi ima hroničnu infekciju virusom hepatitisa C sa oko 1 milion novoinficiranih godišnje.

·         SZO je procenila da je 2022. godine približno 242.000 ljudi umrlo od hepatitisa C, uglavnom od ciroze i hepatocelularnog karcinoma (primarni rak jetre).

·         Antivirusni lekovi direktnog dejstva (DAA) mogu izlečiti više od 95% osoba sa hepatitisom C, ali je pristup dijagnozi i lečenju nizak.

·         Trenutno ne postoji efikasna vakcina protiv hepatitisa C.

Geografska rasprostranjenost

Infekcija virusom hepatitisa C javlja se u svim regionima SZO. Najveći teret bolesti je u regionu istočnog Mediterana sa 12 miliona ljudi hronično inficiranih. U regionu jugoistočne Azije je 9 miliona ljudi hronično inficirano, u evropskom region 9 miliona i regionu zapadnog Pacifika 7 miliona ljudi. Osam miliona ljudi je hronično inficirano u afričkom regionu i 5 miliona u regionu Amerike.

Simptomi

Većina ljudi nema simptome u prvim nedeljama nakon infekcije. Može proći između dve nedelje i šest meseci pre nego što se pojave simptomi. Kada se simptomi pojave, mogu uključivati groznicu, osećaj velikog umora, gubitak apetita, mučninu i povraćanje, tamnu mokraću, bledu stolicu, bol u zglobovima i žuticu (žutilo kože ili očiju).

Testiranje i dijagnoza

Pošto su novozaraženi obično bez simptoma malo ljudi se dijagnostikuje kada je infekcija skorašnja. Kod ljudi koji razviju hroničnu infekciju, takođe se infekcija često ne dijagnostikuje jer ostaje asimptomatska i decenije nakon infekcije kada se simptomi razviju sekundarno usled ozbiljnog oštećenja jetre.

Hepatitis C virusna infekcija se dijagnostikuje u 2 koraka:

·     Testiranje na antitela virusa hepatitisa C serološkim testom identifikuje osobe koje su bile inficirane virusom.

·       Ako je test pozitivan na antitela, potreban je test na HCV ribonukleinsku kiselinu (RNK) da bi se potvrdila hronična infekcija i potreba za lečenjem. Ovaj test je važan jer oko 30% ljudi inficiranih hepatitis C virusom spontano prevazilazi infekciju snažnim imunološkim odgovorom bez potrebe za lečenjem. Iako više nisu inficirani, i dalje će biti pozitivni na anti-HCV antitela.

   Nakon što se osobi dijagnostikuje hronična Hepatitis C infekcija, treba sprovesti procenu kako bi se utvrdio stepen oštećenja jetre (fibroza i ciroza). To se može uraditi biopsijom jetre ili raznim neinvazivnim testovima. Stepen oštećenja jetre se koristi za dalje donošenje odluka o lečenju i tretmanu bolesti.

   Rana dijagnoza može sprečiti zdravstvene probleme koji mogu nastati usled infekcije i sprečiti prenošenje virusa. SZO preporučuje testiranje ljudi koji mogu biti izloženi povećanom riziku od infekcije.

   U uslovima sa visokom seroprevalencijom hepatitis C antitela u opštoj populaciji (definisano kao >2% ili >5% seroprevalencije hepatitis C antitela), SZO takođe preporučuje skrining kod davaoca krvi, kao i fokusirano ili ciljano testiranje specifičnih grupa visokog rizika, uključujući migrante iz endemskih regiona, zdravstvene radnike, osobe koje injektiraju droge, ljude u zatvorima i drugim zatvorenim ustanovama, muškarce koji imaju seks sa muškarcima, seksualne radnike/ce i osobe zaražene HIV-om.

   Oko 2,3 miliona ljudi od procenjenih 39 miliona koji žive sa HIV-om širom sveta ima serološke dokaze o prošloj ili sadašnjoj Hepatitis C infekciji. Hronična bolest jetre predstavlja glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta među osobama koje žive sa HIV-om širom sveta.

Lečenje

  Postoje efikasni antivirusni lekovi za lečenje hepatitisa C. Cilj lečenja je izlečenje bolesti i sprečavanje dugoročnog oštećenja jetre. Imuni sistem nekih ljudi može sam da se bori protiv infekcije i novozaraženi ne zahtevaju uvek lečenje. Lečenje je uvek potrebno za hronični hepatitis C.

    SZO preporučuje terapiju pangenotipskim direktno delujućim antivirusnim lekovima (DAA) za sve odrasle, adolescente i decu do 3 godine starosti sa hroničnom infekcijom hepatitisom C. Kratkoročni oralni režimi lečenja imaju malo ili nimalo neželjenih efekata, a mogu izlečiti većinu osoba sa hepatitis C infekcijom. Trajanje lečenja je kratko, obično od 12 do 24 nedelje, u zavisnosti od odsustva ili prisustva ciroze.

   Cene kurativnog tretmana su postale dostupne u mnogim zemljama sa niskim i nižim srednjim primanjima za manje od 50 američkih dolara. Iako se pristup lečenju poboljšava i dalje je ograničen. Od 50 miliona ljudi koji žive sa Hepatitis C infekcijom širom sveta u 2022. godini, procenjuje se da je 36% ljudi znalo svoju dijagnozu, a od onih kojima je dijagnostikovana hronična infekcija, samo oko 20% ili 12,5 miliona ljudi je lečeno direktnim antivirusnim lekovima iste godine.

   Oboleli sa hepatitisom C takođe mogu imati koristi od promene načina života, kao što je nekonzumiranje alkohola i održavanje normalne/fiziološke težine. Uz pravilno lečenje, mnogi se mogu izlečiti od infekcije hepatitisom C i živeti zdravim životom.

   Testiranje, tretman i lečenje sada se mogu bezbedno pružati i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i službama za smanjenje štete i zatvorima, gde je pristupačnije i pogodnije za pacijente.

Prevencija

   Ne postoji efikasna vakcina protiv hepatitisa C. Najbolji način da se spreči bolest jeste izbegavanje kontakta sa virusom. Načini za sprečavanje hepatitisa C uključuju:

·         bezbednu i odgovarajuću upotrebu injekcija, rukovanje i odlaganje igala i medicinskog otpada

·         usluge smanjenja štete za osobe koje injektiraju droge (kao što su programi zamene igala, savetovanje o upotrebi supstanci i upotreba terapije agonista opijata)

·         testiranje donirene krvi na virus hepatitisa C i druge viruse

·         obuku zdravstvenog osoblja

·         praktikovanje bezbednog seksa korišćenjem barijernih metoda (kao što su kondomi).