Hepatitis B

Ključne činjenice

·         Hepatitis B je virusna infekcija koja napada jetru i može izazvati i akutnu (kratkotrajna) i hroničnu bolest (dugotrajna).

·         Virus se najčešće prenosi sa majke na dete tokom porođaja, u ranom detinjstvu, kao i putem kontakta sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima, tokom seksa sa zaraženim partnerom, nebezbednim injekcijama ili izlaganjem oštrim instrumentima.

·         SZO procenjuje da je 254 miliona ljudi živelo sa hroničnom infekcijom hepatitisa B u 2022. godini i sa 1,2 miliona novoinficiranih svake godine.

·         U 2022. godini je hepatitis B rezultirao sa oko 1,1 milion smrtnih slučajeva, uglavnom od ciroze i hepatocelularnog karcinoma (primarni rak jetre).

·         Hepatitis B se može sprečiti vakcinama koje su bezbedne, dostupne i efikasne.

Simptomi

Većina osoba koje su novozaražene nemaju nikakve simptome. Neke osobe imaju akutnu bolest sa simptomima koji traju nekoliko nedelja:

·         žutilo kože i očiju (žutica)

·         tamna mokraća

·         osećaj velikog umora

·         mučnina

·         povraćanje

·         bol u stomaku

Kada je težak, akutni hepatitis može dovesti do otkazivanja jetre, što može dovesti do smrti. Iako će se većina osoba oporaviti od akutne bolesti, neke sa hroničnim hepatitisom B će razviti progresivnu bolest jetre i komplikacije poput ciroze i hepatocelularnog karcinoma (raka jetre). Ove bolesti su smrtonosne.

Dijagnoza

   Klinički nije moguće razlikovati hepatitis B od hepatitisa izazvanog drugim virusima, stoga je laboratorijska potvrda dijagnoze neophodna. Dostupno je nekoliko analiza krvi za dijagnostikovanje i praćenje osoba sa hepatitisom B. Neki laboratorijski testovi mogu se koristiti za razlikovanje akutnih i hroničnih infekcija, dok drugi mogu proceniti i pratiti težinu bolesti jetre i pratiti progresiju bolesti jetre. SZO preporučuje da se sve donacije krvi testiraju na hepatitis B kako bi se osigurala bezbednost krvi i izbegao slučajni prenos virusa.

   Od 2022. godine, 13% svih ljudi za koje se procenjuje da žive sa hepatitisom B bilo je svesno svoje infekcije, dok je 3% ili 7 miliona ljudi koji žive sa hroničnim hepatitisom B bilo na lečenju. Prema poslednjim procenama SZO, udeo dece mlađe od pet godina hronično inficirane hepatitis B virusom je opao.

   U uslovima visoke seroprevalencije površinskog antigena hepatitisa B u opštoj populaciji (definisane kao >2% ili >5% seroprevalencije HBsAg), SZO preporučuje da svi odrasli imaju pristup i da im se ponudi testiranje na HBsAg, uz povezivanje sa službama prevencije i lečenja po potrebi. SZO takođe preporučuje skrining davalaca krvi, rutinsko testiranje na hepatitis B svih trudnica kako bi se pružila prilika za uvođenje mera za prevenciju prenosa virusa sa majke na dete, kao i fokusirano ili ciljano testiranje specifičnih grupa visokog rizika (uključujući migrante iz endemskih regiona, partnere ili članove porodica zaraženih osoba i zdravstvene radnike, osobe koje koriste injekcione droge, osobe u zatvorima i drugim zatvorenim ustanovama, muškarce koji imaju seks sa muškarcima i seksualne radnike/ce, osobe zaražene HIV-om).

Lečenje

   Ne postoji specifičan lek za akutni hepatitis B, dok se hronični hepatitis B može lečiti lekovima. Lečenje akutnog hepatitisa B je simptomatsko. Zaraženima se savetuje da jedu zdravu hranu i piju puno tečnosti kako bi se sprečila dehidracija usled povraćanja i dijareje.

  Hronična infekcija hepatitisom B može se lečiti oralnim lekovima, a lečenje može usporiti napredovanje ciroze, smanjiti slučajeve raka jetre i poboljšati dugoročno preživljavanje. Većina ljudi koji započnu lečenje hepatitisa B moraju ga nastaviti doživotno.

   U skladu sa Smernicama za hepatitis B, procenjuje se da će više od 50% ljudi sa hroničnom infekcijom hepatitisom B zahtevati lečenje, u zavisnosti od okruženja i kriterijuma podobnosti. U zemljama sa niskim prihodima, većina ljudi sa rakom jetre javlja se kasno u toku bolesti i umire u roku od nekoliko meseci od dijagnoze. U zemljama sa visokim prihodima, pacijenti se javljaju u bolnicu ranije u toku bolesti i imaju pristup hirurgiji i hemoterapiji, što može produžiti život za nekoliko meseci do nekoliko godina.

Prevencija

   Hepatitis B se može sprečiti vakcinom. Sve bebe treba da prime vakcinu protiv hepatitisa B što je pre moguće nakon rođenja (u roku od 24 sata). Nakon toga slede dve doze vakcine protiv hepatitisa B u razmaku od najmanje četiri nedelje. Dopunske vakcine obično nisu potrebne osobama koje su završile seriju vakcinacije od tri doze. Vakcina štiti od hepatitisa B najmanje 20 godina, a verovatno i doživotno.

   Hepatitis B se može preneti sa majke na dete. Ovo se može sprečiti uzimanjem antivirusnih lekova za sprečavanje prenosa, pored vakcine.

Da biste smanjili rizik od dobijanja ili širenja hepatitisa B:

·        praktikujte bezbedan seks korišćenjem kondoma i smanjenjem broja seksualnih partnera

·      izbegavajte deljenje igala ili bilo koje opreme koja se koristi za ubrizgavanje droga, pirsing ili tetoviranje

·    temeljno operite ruke sapunom i vodom nakon kontakta sa krvlju, telesnim tečnostima ili kontaminiranim površinama

·         primite vakcinu protiv hepatitisa B ako radite u zdravstvenoj ustanovi