VODENI CVET

Jezerska voda je sredina koja pruža povoljne životne uslove mnogobrojnim živim bićima. Svi sitni organizmi koji nisu pričvršćeni za dno, već svoju životnu aktivnost ostvaruju lebdeći u vodi ili aktivnim kretanjem čine plankton jezera. Jedinke u fitoplanktonu su autotrofne i produkuju organsku materiju koja predstavlja izvor energije i hranu za sve vodene organizme. Alge su osetljive na kvalitativne i kvantitativne promene osobine vode i predstavljaju značajne indikatore stepena zagađenosti voda.

Razvoj i razmnožavanje fitoplanktona zavisi od količine hranljivih soli u vodi. Malobrojno prisustvo ili pak masovna pojava algi odlučujuće deluje na boju i providnost vode. Zbog velikog broja algi voda postaje zelena, često u takvoj meri da providnost znatno opada i iznosi svega 10-15 cm, pa čak i manje.

U površinskim vodama bogatim hranljivim jedinjenjima kao što je slučaj sa jezerom Palić živi veliki broj vrsta algi. Jezero je prijemnik prečišćenih otpadnih voda grada što značajno opterećuje ovaj hidroekosistem organskim materijama. Biološka produkcija u njemu je maksimalno izražena i uslovljena visokim sadržajem azotnih i fosfornih jedinjenja.Velike količine organskih materija i povoljni klimatski uslovi izazivaju hiperprodukciju fitoplanktona. Zimi pri niskim temperaturama njihov broj je manji, u proleće im se brojnost povećava, da bi se krajem leta i početkom jeseni dostigao maksimum.

Dominantna zastupljenost modrozelenih algi u jezerskoj vodi ukazuje na visoku biološku produkciju. Često se u vodi usled njihove prenamnoženosti formira vodeni cvet stvarajući zelenu skramu na površini. Ciklus razvića modrozelenih algi je veoma brz, tako da se u vodi za kratko vreme obrazuje velika količina organske supstance koja truli i dodatno zagađuje vodu jezera.Vodeni cvet preko dana prouzrokuje prezasićenost kiseonikom, a noću naprotiv, izaziva nestašicu kiseonika i ugrožava živi svet jezera. Vodi daje nepovoljan vizuelni efekat s obzirom na turističko-rekreativnu funkciju jezera. Opisani fenomen cvetanja vode najčešće izazivaju modrozelene alge (Cyanophyta), a u manjoj meri i neki predstavnici zelenih algi (Chlorophyta).

U formiranju vodenog cveta jezera Palić učestvuju vrste rodova Microcistys (kolonije su prilično neodređenog oblika i sastoje se od malih gusto zbijenih loptastih ćelija koje plivaju u želatinoznoj masi) i Anabaena, dok su periodično prisutni i predstavnici rodova Anabaenaopsis, Lyngbia i Oscillatoria. Obezbeđenje određenog kvaliteta vode je osnovni preduslov za opstanak biološke raznovrsnosti ovog jezerskog ekosistema.

Sveukupna istraživanja ukazuju na neophodno sprovođenje zahvata oko eliminisanja mogućih zagađenja, kako bi se proces starenja jezera usporio.