MULTIKAUZALNOST  U NASTANKU HRONIČNIH NEZARAZNIH BOLESTI I NJIHOVA PREVENCIJA

Autor: dr Vesna Karadžić

           Značajnije epidemiološko interesovanje za hronična nezarazna oboljenja (HNO) počinje tek u drugoj polovini XX veka. Dominirao je interes za zarazne bolesti zbog masovnosti pojave, velikih epidemija i velike smrtnosti. Na početku XX veka preko 50% svih umiranja u Evropi je bilo od zaraznih bolesti, a početkom XXI veka je iznosio oko 2%.
           Značajno mesto među HNO zauzimaju: kardiovaskularna oboljenja (KVO), maligna oboljenja, obolenja respiratornog sistema, dijabetes, neuropsihijatrijska oboljenja i povrede. Najzastupljenija su kardiovaskularna oboljenja. Po smrtnosti su na prvom mestu kardiovaskularna oboljenja, zatim slede maligna oboljenja i diabetes mellitus. HNO traju dugo, traže dugotrajno lečenje, nema spontanog ozdravljenja, a smrtnost je visoka.
           Etiologija je kompleksna i često nerazjašnjena do kraja. Radi se o multikauzalnoj etiologiji oboljenja koja se ispoljavaju nakon višegodišnjeg delovanja rizik faktora, što znači da je potrebno kumulativno delovanje. Postoje razne podele ovih faktora, ali je najprihvatljivija podela  na EGZOGENE I ENDOGENE.
           Među egzogenim, spoljnim faktorima su najznačajniji : pušenje, stres, fizička aktivnost, način ishrane, način života, alkohol, hemijski agensi, radijacija, mikrobiološki agensi i dr. Veliki broj studija su potvrdile ulogu pušenja kao direktnog uzročnika za pojavu nekih oboljenja kao malignog oboljenja respiratornih organa, opstruktivnih bolesti pluća i dr. Pušački staž i broj popušenih cigareta u toku dana imaju statistički značaj u javljanju ovih oboljenja.
           Multikauzalnost u etiologiji se može videti u uticaju načina ishrane, življenja i fizičke neaktivnosti naročito  kod kardiovakularnih oboljenja i dijabetesa. Stres se u novije vreme potencira kao jedan od vodećih uzroka u nastajanju kardiovaskularnih oboljenja, psihičkih oboljenja i malignih bolesti. Prekomerna upotreba alkohola takođe utiče na pojavu određenih bolesti digestivnog trakta, želuca, jetre, nervnih oboljenja, kardiovaskularnih i drugih.
           Uticaj raznih hemijskih agenasa i jonizujućeg zračenja je odavno poznat. Poznat je i uticaj ultraljubičastog zračenja u nastajanju karcinoma kože.
Infektivni agensi se javljaju kao etiološki faktor od određenih hroničnih nezaraznih oboljenja, reumatsko srce, maligna oboljenja (virusi Hepatitisa B i C, humani Papiloma virus), ulkusna bolest, Hellicobacter pilori).
           Endogeni faktori predstavljaju značajni rizik i to: hipertenzija, hiperglikemija, hiperlipidemija, nasledni faktori, metabolički faktori, hormonalni faktori, gojaznost, pol, uzrast i dr.

PREVENCIJA

Postoje tri nivoa delovanja: primarna, sekundarna i tercijalna.
           Primarna prevencija obuhvata dve etape: opšte mere za unapređenje zdravlja i mere specifične zaštite. Opšte mere obuhvataju veliki broj mera koje su usmerene na promociji zdravlja i sprovode se kontinuirano od najmlađeg uzrasta. Tu spadaju sve mere koje se odnose na usmeravanje ljudi ka pravilnom i zdravom životu i sticanju navika koje su u funkciji zdravlja. To se ostvaruje putem medija, sistemom obrazovanja i dr.

           Sekundarna prevencija se  sastoji u ranom otkrivanju početnih simptoma ili stanja poremećaja zdravlja.
           Edukacijom stanovništva i lekara na stvaranju prakse povremenih kontrolnih pregleda za pojedine kategorije stanovništva npr. sistematski pregledi predškolsk i školske dece, rano otkrivanje karcinoma dojke, karcinoma cerviksa ginekološkim pregledima i dr. Danas se 80% ovih karcinoma otkriva u poodmaklom stadijumu. Redovni pregledi radnika izloženih profesionalnim oboljenjima omogućuju otkrivanje početnih simptoma profesionalne bolesti.

           Tercijalnom prevencijom se deluje na ublažavanje posledica bolesti i na sprečavanje komplikacija i trajnih oštećenja. Tu spadaju mere medicinske rehabilitacije, (fizikalna terapija, banjsko i klimatsko lečenje itd.) da bi se oboleli uključili u normalan život.