Jod i tajna moć kuhinjske soli

autor:dr. Karolina Berenji

Jod je jedan od 22 oligoelementa neophodnih za ljudski organizam. Kao sastavni deo hormona štitaste žlezde, jod je značajan kao regulator prometa energije u telu, kao i za fizički i mentalni rast i razvoj.

Pojedine oblasti u našoj zemlji su siromašne jodom, što znači da ga nema ni u vodi za piće, ni u namirnicama sa tog područja. Povećanjem ukupnog kalorijskog unosa, koje prati rast platežne moći stanovništva u zemljama u razvoju ne rešava se problem nedovoljnog unosa mikroelemenata (joda, gvožđa, vitamina a, itd.). Jod nije sadržan u svim namirnicama, nego ga u malim količinama ima u jajima, mleku i mesu, a u većim u ribljem ulju, morskim ribama, školjkama, rakovima i morskim algama, koje nisu deo svakodnevnog jelovnika stanovništva našeg podneblja.

Iako se može lako sprečiti, deficit joda je i danas glavni uzročnik mentalne zaostalosti  u svetu. Naročito je važno da se jod uzima u dovoljnoj koncentraciji u populaciji trudnica, dojilja i dece. Nerođena beba je vrlo osetljiva na nedostatak joda i tireoidnih hormona u krvi majke, najviše tokom drugog trimestra. Takođe, koncentracija joda u majčinom mleku direktno odražava sadržaj joda u ishrani majke.

Nedovoljan unos joda u toku trudnoće može dovesti do spontanih pobačaja, mrtvorođenosti, rađanja dece sa malom porođajnom težinom, povećane smrtnosti novorođenčadi i pojave kretenizma kod novorođenčeta. Pored ovih drastičnih poremećaja, kod daleko većeg procenta odrasle populacije izloženog deficitu joda u ishrani se javlja pojava uvećanja (strume) štitaste žlezde, osećaj slabosti i nedostatka energije. Kod dece je uočena slabija koordinacija pokreta, poremećaji pažnje, kao i sniženje koeficijenta inteligencije za 10-15 poena. Pored najvažnijeg zdravstvenog aspekta deficita joda, on ima i širi, socio-ekonomski značaj koji se odnosi na produktivnost i vitalnost čitavog naroda. Eliminacijom deficita joda može se poboljšati srednja vrednost IQ ukupne populacije za više od 10-15 poena.

Kuhinjska jodirana so predstavlja najbolji i konstantan nutritivni izvor joda,a jodiranje kuhinjske soli je zadivljujuće jednostavan, lako primenljiv i jeftin postupak. Jodiranje kuhinjske soli se nalazi u zakonskoj regulativi naše zemlje, kao i kod još oko 50 zemalja sveta. Bez obzira na svoje poreklo (varena, morska, kamena), svaka kuhinjska so koja se nalazi  u prometu mora biti jodirana sa kalijum-jodidom u dovoljnoj koncentraciji, a u deklaraciji mora sadržati rok upotrebe proizvoda. Pogrešno se smatra da je rok upotrebe kuhinjske soli nebitan podatak:  proizvođač garantuje za dovoljan i zakonski propisan sadržaj joda u kuhinjskoj soli u navedenom vremenskom okviru i pri odgovarajućim uslovima skladištenja. Potrebno je voditi računa o količini soli koja se kupuje i uzimati samo onu količinu koja će se potrošiti do isteka roka upotrebe. Nakon otvaranja ambalaže, kuhinjsku so je neophodno držati u dobro zatvorenoj STAKLENOJ posudi, na mestu koje je suvo i hladno. Od velike važnosti za očuvanje dovoljnog sadržaja jodida u kuhinjskoj soli su i navike u pripremi kuvanih obroka. KUHINJSKU SO TREBA DODAVATI PRI KRAJU ILI NAKON KUVANJA, nikako na samom početku, jer se tokom kuvanja (ključanja) gubi 50-60% prisutnog joda, dok se prženjem ili pečenjem gubi 20-25%.