- Ćirilica
Latinica
- Zmaj Jovina 30
24000 Subotica
Svetski dan mentalnog zdravlja, “Pristup uslugama: Mentalno zdravlje u katastrofama i vanrednim situacijama”10.10.2025. godine- Rad sa ljudima pogođenim katastrofama
- Zaštita prava na zdravlje u krizi
- Emocionalni oporavak od katastrofa
- Zašto je važno reagovati na potrebe za psihosocijalnom podrškom u vanrednim situacijama?
Ovogodišnja tema Svetskog dana mentalnog zdravlja „Pristup uslugama: Mentalno zdravlje u katastrofama i vanrednim situacijama“ stavlja u fokus značaj pružanja podrške mentalnom zdravlju tokom katastrofa i drugih izazovnih situacija koje oslikavaju aktuelno globalno stanje. Ova globalna inicijativa ima za cilj podizanje svesti, borbu protiv stigme i promociju ulaganja u usluge mentalnog zdravlja za sve u svetu.
Ovogodišnja tema, takođe, ističe da se u ovakvim situacijama poremećaji mentalnog zdravlja mogu češće javljati, da je mnogima koji su pogođeni potrebna stručna podrška i briga za mentalno zdravlje i da im neophodna podrška mora biti dostupna. Od političkih lidera i nacionalnih vlada se traži da obezbede svu potrebnu podršku, unapred planiraju i pripremaju se za ovakve scenarije, sprovode edukacije, usavršavaju znanje i kompetencije u oblasti zdravstvenog sistema i pripremaju zajednice za ovakve situacije.
Milioni ljudi širom sveta bili su ili su sada pogođeni katastrofama i vanrednim situacijama, poput oružanih sukoba ili prirodnih katastrofa. Skoro trećina ljudi pogođenih katastrofama može iskusiti teške posledice po mentalno zdravlje. Posledice vanrednih situacija i katastrofa su raznovrsne i višeslojne, kako za pogođene ljude, tako i za one koji su pomagači. Ove krize narušavaju porodice, egzistenciju, bezbednost, osnovne usluge i značajno utiču na mentalno zdravlje. Doprinose siromaštvu i diskriminaciji, te pojavi novih problema poput razdvajanja porodica i štetnoj upotrebi supstanci. Skoro svi pogođeni doživljavaju psihološku patnju-osećanje tuge, anksioznosti, beznađa, razdražljivosti, besa, probleme sa spavanjem i umor. Ove psihološke tegobe se vemenom poboljšavaju, ali neki ljudi razviju ozbiljne mentalne problem.
Jedna od pet osoba (22%) koja je doživela rat ili sukob u prethodnih 10 godina ima depresiju, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj, bipolarni poremećaj ili šizofreniju. Procenjuje se da 13% stanovništva pogođenog sukobom ima blage oblike depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja, dok umereni ili teški mentalni poremećaji pogađaju 9% stanvništva. U okruženjima pogođenim sukobom, depresija se povećava sa godinama i češća je kod žena. Vanredne situacije značajno remete usluge mentalnog zdravlja i smanjuju dostupnost kvalitetne nege. Ljudi sa teškim mentalnim stanjima su posebno ranjivi tokom vanrednih situacija i potreban im je pristup lečenju mentalnog zdravlja i drugim osnovnim potrebama.SZO radi globalno kako bi osigurala da su pripremljenost i reagovanje na vanredne situacije u oblasti mentalnog zdravlja koordinisani i efikasni, i da se nakon vanrednih situacija ulože svi napori da se dugoročno jačaju službe mentalnog zdravlja.
Podrška mentalnom zdravlju u vanrednim situacijama zahteva „značajno preispitivanje“ stručnjaka i zajednice. Poremećaji mentalnog zdravlja izazvani katastrofama i vanrednim situacijama zahtevaju posebne veštine, znanja i kompetencije stručnjaka. Međunarodne smernice i izveštaji preporučuju različite aktivnosti, oblike podrške i akcije za pružanje podrške mentalnom zdravlju i psihosocijalnu podršku tokom vanrednih situacija, uključujući samopomoć, komunikaciju u zajednici i psihološku prvu pomoći, te kliničku negu mentalnog zdravlja i lečenje.
Stalna izloženost traumi, zajedno sa pritiskom pružanja pomoći u ekstremnim i izazovnim uslovima, može predstavljati ogroman teret za mentalno blagostanje svih profesionalaca. Svetska federacija stoga poziva na posebnu pažnju i zaštitu ovih zaposlenih.
Međunarodne smernice za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku:
- uključiti mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku u sve sektorske planove pripravnosti za vanredne situacije, uključujući procene opasnosti i ranjivosti, planove izgradnje kapaciteta, mehanizme koordinacije i planove za nepredviđene situacije;
- uspostaviti međusektorsku tehničku radnu grupu za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku radi koordinacije aktivnosti u skladu sa globalnim smernicama;
- ojačati samopomoć i socijalnu podršku zajednice, osiguravajući uključivanje ranjivih grupa, uključujući osobe sa mentalnim zdravstvenim problemima;
- usmeriti radnike na prvoj liniji fronta na psihološku prvu pomoć kako bi pružili emocionalnu i praktičnu podršku ljudima koji doživljavaju akutnu nevolju;
- deliti ključne poruke i informacije o uslugama kako bi se podstaklo pozitivno suočavanje i traženje pomoći;
- ponuditi kliničku negu i lečenje mentalnog zdravlja za prioritetna stanja u opštim zdravstvenim ustanovama, koristeći obučeno osoblje i protokole zasnovane na dokazima kao što je Vodič za humanitarne intervencije;
- obezbediti psihološke intervencije zasnovane na dokazima za osobe pogođene produženim stresom, a pružaju ih specijalisti ili obučeni drugi radnici u zajednici;
- zaštititi i unapređivati prava ljudi sa teškim mentalnim zdravstvenim problemima, uključujući one koji žive u institucijama kao što su psihijatrijske bolnice, domovi za socijalno zbrinjavanje i klinike za rehabilitaciju zbog zloupotrebe supstanci;
- uspostaviti mreže za upućivanje između specijalista za mentalno zdravlje, ostalih zdravstvenih radnika, podrške zajednice i drugih relevantnih službi (npr. škole, socijalne službe i službe za hitnu pomoć).
Pripremljenost i integracija sa smanjenjem rizika od katastrofa su neophodni za ublažavanje posledica. Obnova boljeg mentalnog zdravlja je ključna za društveni i ekonomski oporavak pojedinaca, zajednica i zemalja nakon vanrednih situacija. Uprkos nedaćama koje stvaraju, vanredne situacije nude i mogućnosti za izgradnju boljeg sistema mentalnog zdravlja. Zemlje mogu iskoristiti vanredne situacije kao prilike za ulaganje u mentalno zdravlje, koristeći povećani priliv pomoći i pažnje za dugoročni razvoj usluga. Mnoge zemlje su upravo to uradile, čak i u teškim okolnostima.
Sirijska Arapska Republika je uprkos tekućem sukobu, usluge mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške proširila izvan bolničke nege i sada se nude u ustanovama primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite u više od 12 gradova.
Cunami iz 2004. godine je u Šri Lanki pokrenuo nacionalnu reformu, koju je SZO podržala, kako bi svaki okrug u zemlji imao infrastrukturu za mentalno zdravlje u poređenju sa trećinom pre cunamija.Nakon tajfuna Hajan 2013. godine, SZO i partneri su na Filipinima podržali značajno povećanje javnih službi za mentalno zdravlje u pogođenim područjima, obučivši više od 1300 radnika u zajednici i zdravstvenih radnika u svakoj zdravstvenoj ustanovi za procenu i upravljanje stanjima mentalnog zdravlja.
SZO radi globalno kako bi osigurala da su pripremljenost i reagovanje na vanredne situacije u oblasti mentalnog zdravlja koordinisani i efikasni, i da se nakon vanrednih situacija ulože svi napori da se dugoročno jačaju službe mentalnog zdravlja. SZO prednjači u pružanju tehničkih saveta o mentalnom zdravlju u vanrednim situacijama, delujući u više od 55 zemalja i teritorija sveta.
Svetska zdravstvena skupština je 2024. godine usvojila rezoluciju o jačanju mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške u svim fazama vanrednih situacija i pružanju integrisanih, kvalitetnih usluga za mentalno zdravlje koje su dostupne svima. Ona poziva države članice da sprovedu Sveobuhvatni akcioni plan SZO za mentalno zdravlje 2013-2030 i da dugoročno ulažu u usluge zasnovane u zajednici i na međusektorskoj koordinaciji.
SZO radi sa različitim partnerima na razvoju alata i resursa, uključujući Minimalni paket usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku, koji se široko koriste za poboljšanje obima i kvaliteta hitnih odgovora u zaštiti mentalnog zdravlja.
Za pružaoce usluga mentalnog zdravlja: Rad sa ljudima pogođenim katastrofama
Niz je izazova za ljude o kojima treba brinuti nakon katastrofa, koje mogu biti prirodne ili ljudskim delovanjem izazvane katastrofe, masovno nasilje i vanredne situacije u javnom zdravstvu poput epidemija bolesti, izlivanja hemikalija ili radijacionih vanrednih situacija.
Uobičajeni izazovi nakon katastrofa su:
- anksioznost,
- uznemirenost povezana sa povredom, bolešću ili gubitkom,
- tuga za onima koji su možda izgubili voljenu osobu,
- gubitak prihoda, nestabilnost stanovanja i nesigurnost u vezi sa hranom,
- problemi sa brigom o deci,
- u slučaju epidemija bolesti, socijalno distanciranje i/ili karantin radi sprečavanja širenja infekcije,
- promene u socijalnoj podršci i druženju.
Ljudi na različite načine reaguju na ove izazove od blagih psiholoških simptoma do ozbiljne patnje i poremećaja mentalnog zdravlja.
Možete pomoći u ublažavanju rizika za one o kojima brinete tako što ćete:
- redovno kontaktirati sa tim osobama,
- pružati tačne i ažurirane informacije u vezi sa događajem,
- pokazati saosećanje zbog stresa kroz koji prolaze,
- podsticati njihovu sposobnost da se nose sa stresom,
ukazati im koje značajne korake mogu preduzeti za upravljanje ličnim stresnim reakcijama.
Kako razgovarati o katastrofama
Pružaoci usluga za mentalno zdravlje su dobro obučeni da pomognu ljudima kako da se nose sa svojom patnjom.
Evo nekoliko dodatnih predloga za pružanje nege u kontekstu katastrofa:
- Budite informisani o katastrofi kako biste imali najnovije i najpouzdanije informacije za deljenje.
- Počnite tako što ćete se baviti trenutnim kontekstom i prilagoditi tretman specifičnom kontekstu osobe i reakcijama na stres pri svakom kontaktu. Primenom pristupa usmerenog na osobu, možete izbeći pretpostavke o tome kako osoba reaguje. Na primer, ljudi koji su skloni da preduzmu preventivne mere mogu se osećati potvrđenim i otpornim, dok drugi mogu iskusiti negativne reakcije na osnovu različitih percipiranih stresora, kao što su:
- neslaganje sa preporučenim ili nametnutim ograničenjima,
- nedovoljni finansijski, fizički ili emocionalni resursi za pripremu,
- potencijalni podsetnici na prošle traume ili gubitke,
- produženo ograničenje rada, slobodnog vremena ili društvenih aktivnosti,
- gubitak zdravlja, prihoda, resursa, porodice ili prijatelja, ili uobičajenih rutina.
- Prilagođavanje komentara specifičnim reakcijama osobe može pomoći da se oseća potvrđeno i shvaćeno, što bi moglo povećati motivaciju i osećaj kontrole. Evo nekih predloženih formulacija, sa uputstvima za konkretne okolnosti:
- „Pre nego što danas počnemo, samo želim da se čujem sa vama kako ste [u trenutnom kontekstu događaja]; [otkako smo poslednji put razgovarali]. Koji su vam trenutno najveći stresori? Šta vam pomaže da se nosite sa trenutnom situacijom?“
- Možda ponuditi strategije za upravljanje trenutnim stresnim reakcijama. Na primer:
- „To zvuči kao da bi vam bila potrebna pomoć u upravljanju vašim trenutnim stresnim reakcijama. To svakako možemo da uradimo. Postoji mnogo stvari koje možemo da pokušamo. Hajde da provedemo sledeći [broj] sesija primenjujući veštine koje već imate, a koje bi mogle biti korisne, i vežbajući i neke nove veštine.“
- Možda ćete i vi biti pogođeni događajem i možda se suočavate sa istim izazovima kao i ljudi sa kojima radite. Iako je neophodno održavati odgovarajuće kliničke granice, ograničeno priznavanje ovog zajedničkog iskustva može biti prikladno. Istovremeno, pazite da ne pretpostavljate da ljudi sa kojima radite imaju iste reakcije na situaciju kao i vi. Neki predloženi formulacije su:
- „Ovo je zaista teško vreme za mnoge ljude trenutno. Kako ste? “
- “Trebalo mi je vremena da shvatim kako da radim u ovim okolnostima, ali kako dani prolaze, sve više shvatam. Sa kojim izazovima se suočavate?”
- “Takođe primećujem da postoje trenuci kada me obuzima anksioznost kada razmišljam o budućnosti. Kada se to desi, podsećam sebe... Pokušavam da... Hajde da razgovaramo o tome šta bi vama moglo biti najkorisnije.”
Vodič „Veštine za psihološki oporavak“ nudi dodatne strategije za podučavanje jednostavnim veštinama suočavanja sa katastrofama za koje je utvrđeno da su povezane sa boljim oporavkom od neželjenih događaja.
Okvir za pomoć u upravljanju reakcijama
Postoji 5 elemenata zasnovanih na dokazima za koje je pokazano da su povezani sa boljim ishodima u situacijama stalne pretnje: povećan osećaj sigurnosti, smirenost, povezanost, samopouzdanje i nada. Nije neophodno imati sve elemente zajedno, ali primena nekih od njih može pomoći pacijentima da se nose sa stresom. Možete koristiti okvir od 5 elemenata da biste utvrdili da li su trenutni životni uslovi osobe uticali na svaki od ovih elemenata. Takođe možete pitati o njihovim preferiranim strategijama za korišćenje elemenata za poboljšanje trenutnog stanja. Evo nekoliko načina na koje pružaoci usluga mogu pomoći:
1. Povećajte osećaj sigurnosti. Pronalaženje načina za povećanje osećaja sigurnosti može ublažiti biološke reakcije koje stvaraju panične osećaje i otežavaju funkcionisanje. Pomozite ljudima da povećaju osećaj sigurnosti deljenjem pouzdanih informacija i resursa o tome kako mogu da zaštite svoje zdravlje i blagostanje. Pomozite im da se pripreme za niz mogućih scenarija.
2. Negujte načine za smirivanje. U slučaju katastrofe, masovnog nasilja ili vanredne situacije u javnom zdravstvu, smirivanje je posebno važno. Preterana anksioznost ili tuga mogu ometati donošenje odluka i brigu o sebi i drugima. Uspešne strategije smirivanja mogu se razlikovati od osobe do osobe. Evo nekoliko opcija koje možete predložiti:
a) Smirujuće radnje kao što su vežbe disanja, meditacija, vežbanje, istezanje, joga, molitva, muzika, pisanje u dnevnik ili provođenje vremena napolju.
b) Uključivanje u zadovoljavajuće ili korisne aktivnosti.
c) Smanjenje nekorisnih strategija koje izgledaju kao da pomažu kratkoročno, ali mogu pogoršati stvari na duži rok. Ovo uključuje isključivo oslanjanje na alkohol za opuštanje ili prekomerno izlaganje vestima, posebno pre spavanja.
d) Vežbanje korisnih, manje ekstremnih načina razmišljanja, sa ciljem modifikovanja misli tako da budu i realne (tj. „loše stvari se mogu desiti“ umesto „loše stvari će se desiti“) i korisne (dodavanje misli „ali ako se dese, mogu to da podnesem uz pomoć.“) Za više informacija o tome kako pomoći nekome da izabere korisnije misli, pogledajte Vodič “Veštine za psihološki oporavak”.
3. Ostanite povezani sa drugima koliko god je to moguće. Utvrđeno je da je socijalna podrška snažan zaštitni faktor u nepovoljnim životnim situacijama. Pomozite ljudima o kojima brinete da povećaju svoju socijalnu podršku tako što ćete im predložiti fleksibilne, kreativne i izvodljive načine za pristup podršci, bilo putem događaja u zajednici, aktivnosti obnove, telefona, e-pošte, SMS poruka ili video poziva. Istovremeno, ako se pojave tenzije zbog potrebe za duže vreme zadržavanja u skloništu, kao u pandemiji, principi rešavanja sukoba takođe mogu biti od pomoći.
4. Poboljšajte osećaj samopouzdanja. Samopouzdanje je osećaj da neko poseduje veštine ili resurse da prebrodi teška vremena. U kontekstu katastrofe, pomozite ljudima da poboljšaju samopouzdanje tako što ćete im predložiti da potraže mentorstvo ili informacije koje će im pomoći u donošenju odluka i preduzimanju akcija, revidiranju prioriteta i očekivanja, izradi konkretnih planova za ublažavanje stresnih reakcija i postavljanju ostvarivih ciljeva. Specifično za vanredne situacije u javnom zdravstvu (kao što su epidemija bolesti, izlivanje hemikalija ili radijaciona vanredna situacija) podstaknite ljude da saznaju o najčešćim ranim znacima upozorenja na ozbiljne bolesti koje zahtevaju medicinsku negu.
5. Ostanite puni nade. Istraživači su definisali nadu kao očekivanje da se stvari mogu rešiti, optimizam u vezi sa nekim aspektom situacije ili vezu sa nečim većim od sebe. Povezana je sa poboljšanim ishodima u produženim pretećim situacijama. Pomozite ljudima da budu puniji nade podsećajući ih da zadrže dugoročnu perspektivu, a da pritom ostanu fokusirani na sadašnjost i pozitivne akcije koje mogu preduzeti u trenutku. Obraćanje pažnje na ono što inspiriše ili povećava zahvalnost takođe je povezano sa boljim ishodima, kao i odvajanje vremena za bavljenje aktivnostima koje podržavaju lične vrednosti, veru ili duhovnost.
Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Ponedeljak - petak 07-15 časova
Prijem uzoraka: ponedeljak-petak 7-9:30h
PCR testiranje na lični zahtev: ponedeljak-petak 10-12h
