• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica



Svetski dan bez duvana 2021: Donesi odluku - ostavi duvan!


Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sa državama članicama obeležava 31. maja Svetski dan bez duvana od 1987. godine. I ovom prilikom se ističu zdravstveni i drugi rizici koji se povezuju sa upotrebom duvana i promovišu delotvorne politike i aktivnosti kojima se smanjuje upotreba duvana.

Svetski dan bez duvana 2021. godine se obeležava pod sloganom "DONESI ODLUKU - OSTAVI DUVAN". U skladu sa ovim je SZO ove godine pokrenula globalnu kampanju koja ima za cilj da osnaži i podrži korisnike duvana u njihovoj odluci da prestanu da puše. U ostvarivanju ovog cilja je ključna uloga zdravstvenog sektora.

Kampanjom bi trebalo da se promovišu:

-          socijalna podrška i zdravije okruženje koje pogoduje odvikavanju od upotrebe duvana;

-          podrška stručne javnosti za politiku prestanka pušenja;

-          unapređenje i razvoj savetovališta za odvikavanje od pušenja i potrebnih usluga;

-          podizanje svesti o taktikama duvanske industrije i

-          osnaživanje korisnika duvana za odvikavanje od pušenja.

Duvan svake godine izazove 8 miliona smrtnih slučajeva. Kada su ove godine objavljeni dokazi da je kod pušača veća verovatnoća da će razviti težu formu bolesti COVID-19 u poređenju sa nepušačima, to je pokrenulo želju kod miliona pušača da prestanu da puše.

 

Blagodeti prestanka pušenja su skoro trenutne. Nakon samo 20 minuta od prestanka pušenja puls se usporava. U roku od 12 sati nivo ugljen-monoksida u krvi pada na normalne vrednosti. U roku od 2-12 nedelja vaša cirkulacija funkcija pluća se poboljšavaju. U roku od 1-9 meseci kašalj i otežano disanje se smanjuju. U roku od 5-15 godina rizik od moždanog udara se smanjuje na nivo rizika koji imaju nepušači. U roku od 10 godina, stopa smrtnosti od raka pluća je otprilike upola manja nego kod pušača. U roku od 15 godina vaš rizik od srčanih bolesti je kao kod nepušača.

 

Bivši pušači, takođe, imaju prednosti u poređenju sa onima koji nastavljaju sa pušenjem, jer produžuju svoj život. Kod ljudi koji imaju ozbiljne bolesti i ostave pušenje vrlo brzo se osećaju prednosti. Tako se smanjuju šanse za ponovni infarkt za 50% kod onih koji su prestali da puše. Prestanak izloženosti duvanskom dimu kod dece smanjuje rizik od mnogih bolesti, a naročito respiratornih bolesti, kao što je astma, i upale uha. Prestanak pušenja smanjuje i verovatnoću za nastanak impotencije, teškoća pri začeću, prevremenog porođaja i pobačaja, kao i rađanja beba sa malom telesnom težinom.

 

Poruke i kratki saveti za pušače

Prestanak pušenja može predstavljati težak životni izazov za pušače, posebno u komplikovanim socijalnim i ekonomskim uslovima izazvanim pandemijom COVID-19. Međutim, odvikavanje od pušenja je sada važnije nego ikada, jer pušači imaju veću verovatnoću da dobiju teški oblik COVID-19 nego nepušači. Širom sveta oko 780 miliona ljudi se izjašnjava da želi da prestane da puši.

 

Odlučite i Vi da prestanete da pušite još danas.

 

Donesi odluku – ostavi duvan.

 

Ukoliko ne možete sami, potražite pomoć i savete kod svog izabranog lekara ili u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja i pridržavajte se njihovih saveta u toku procesa odvikavanja.

 

•      ODLAGANJE: odložite koliko god možete žudnju za cigaretom

•      DUBOKO DIŠITE: udahnite 10 puta duboko i dišite polako, ponovite to

•      PIJTE VODU: često i u malim gutljajima pijte vodu, možete dodati malo limuna

•      ODVRAĆANJE PAŽNJE: uradite nešto drugo što vas smiruje i u čemu uživate – istuširajte se, čitajte, šetajte, slušajte muziku, razgovarajte sa porodicom i prijateljima koji vas podržavaju....

 

 Više od 100 razloga da prestanete da pušite


Pušači imaju veći rizik da razviju teški oblik bolesti i umru od COVID-19.


COVID-19 zahvata pluća, dok ih duvanska industrija čini ranjivijima.


1. Duvan utiče na vaš izgled skoro trenutno

2. Sve smrdi! Od vaše kože do cele kuće, odeće, prstiju i daha.

3. Duvan uzrokuje da zubi požute i stvara višak zubnih naslaga.

4. Pušenje duvana i upotreba bezdimnog duvana uzrokuju loš zadah.

5. Duvan čini vašu kožu naboranom i zbog toga izgledate starije. Pušenje uzrokuje prerano starenje kože jer se troše proteini koji koži daju elastičnost, iscrpljuje se vitamin A i ograničava protok krvi.

6. Ove bore su uočljivije oko usana i očiju, a duvan kožu čini grubom i suvom.

7. Pušenje duvana povećava rizik od razvoja psorijaze, nezaraznog zapaljenskog oboljenja kože kojeg prate svrab i crvene mrlje po celom telu.


Duvan ugrožava zdravlje vaših prijatelja i porodice - ne samo vas.

8. Preko milion nepušača svake godine umire zbog izloženosti duvanskom dimu.

9. Nepušači izloženi duvanskom dimu rizikuju da obole od raka pluća.

10. Cigarete su i dalje važan uzrok slučajnih požara i njima izazvanih smrtnih slučajeva.

11. E-cigarete, takođe, izlažu nepušače i slučajne prolaznike nikotinu i drugim štetnim hemijskim materijama.

12. Izloženost duvanskom dimu može povećati rizik da tuberkulozna infekcija pređe u aktivnu bolest.

13. Izloženost duvanskom dimu je povezana sa dijabetesom tipa 2.


Pušenje ili korišćenje e-cigareta u prisustvu dece ugrožava njihovo zdravlje i bezbednost

14. Deca pušača pate od smanjene funkcije pluća, i ukoliko se nastavi izloženost to dovodi do hroničnih respiratornih poremećaja u odraslom dobu.

15. Izlaganje dece aerosolu e-cigarete i dalje predstavlja ozbiljan rizik. Postoji rizik da tečnost curi iz uređaja ili da deca progutaju tečnost.

16. Poznato je da e-cigarete uzrokuju ozbiljne povrede, uključujući opekotine od požara i eksplozija.

17. Deca školskog uzrasta izložena duvanskom dimu u riziku su da dobiju astmu preko upale disajnih puteva.

18. Deca mlađa od 2 godine izložena duvanskom dimu u kući, mogu da dobiju upalu srednjeg uva, što može dovesti do gubitka sluha i gluvoće.

19. Prestanak pušenja smanjuje rizik od mnogih bolesti zbog izloženosti duvanskom dimu kod dece, kao što su respiratorne bolesti (npr. astma) i upale uva.

 

Upotreba duvana negativno utiče na društveni život

20. Želite da budete dobar primer svojoj deci, prijateljima i voljenima.

21. Upotreba duvana remeti društvene odnose i druženja.

22. Prestanak pušenja znači da nema ograničenja gde možete ići - možete se družiti sa svima, bez osećaja izolacije ili izlaska napolje da pušite.

23. Sa prestankom pušenja bićete produktivniji - nećete morati stalno da prekidate posao koji radite da bi ste pušili.

 

Skupo je – vaš novac možete da trošite na važnije stvari

24. Jedno istraživanje je pokazalo da pušači u proseku potroše 1,4 miliona američkih dolara na ličnu potrošnju, uključujući potrošnju na cigarete, medicinske troškove i  niže zarade usled pušenja i izloženosti duvanskom  dimu.

25. Upotreba duvana utiče na zdravlje i produktivnost radnika terajući ih da izostaju sa posla.

26. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu preusmeravajući novac domaćinstva za osnovne potrebe, kao što su hrana i stanovanje, na duvan.

27. Upotreba duvana opterećuje svetsku ekonomiju sa procenjenih 1,4 biliona američkih dolara za lečenje bolesti nastalih zbog upotrebe duvana, lečenja i gubitka ljudskih života izazvanih bolestima i umiranjem zbog upotrebe duvana.

28. Pušači češće imaju probleme usled neplodnosti. Prestankom pušenja smanjuju se teškoća da se zatrudni, nastanu prevremeni porođaji, rode bebe sa malom telesnom težinom i nastanu pobačaji.

29. Pušenje može izazvati erektilnu disfunkciju. Pušenje ograničava protok krvi u penis otežavajući erekciju. Ovaj problem je češći kod pušača i vrlo je verovatno da će potrajati ili postati trajan, ukoliko muškarac rano u životu ne prestane da puši.

30. Pušenje smanjuje broj, pokretljivost i oblik spermatozoida kod muškaraca.

 

Duvan je smrtonosan u svakom obliku

31. Svake godine preko 8 miliona ljudi umre zbog upotrebe duvana.

32. Duvan ubija polovinu svojih korisnika. Upotreba duvana u bilo kom obliku uništava Vaše zdravlje i prouzrokuje dugotrajne i teške bolesti.

33. Pušenje nargila jednako je štetno kao i drugi oblici upotrebe duvana.

34. Duvan za žvakanje može prouzrokovati rak usta, gubitak zuba, smeđe prebojene zube, bele fleke i bolesti desni.

35. Nikotin lakše dospeva u organizam iz bezdimnog duvana nego iz cigareta, što pojačava  stvaranje zavisnosti od nikotina.

 

Kada kupujete duvan, finansijski podržavate industriju koja iskorišćava  poljoprivrednike i decu i izaziva bolest i smrt.

36. Uzgajivači duvana imaju oštećenja zdravlja zbog nikotina koji se apsorbuje kroz kožu, izloženosti pesticidima i izloženosti duvanskoj prašini.

37. U nekim zemljama na poslovima uzgajanja duvana zaposlena su i deca što utiče na njihovo zdravlje i pohađanje škole.

38. Upotreba duvana pogoršava siromaštvo jer su korisnici duvana u mnogo većem riziku da se razbole i prerano umru od raka, srčanog udara, respiratornih i drugih bolesti povezanih sa duvanom, što njihovim porodicama nameće dodatne troškove za zdravstvenu zaštitu i uskraćuje preko potrebne prihode.

39. Velika većina zaposlenih u duvanskom sektoru zarađuje vrlo malo, dok velike duvanske kompanije ostvaruju ogroman profit.

 

Zagrevani duvanski proizvodi su štetni po zdravlje

40. Zagrevani duvanski proizvodi (Heated tobacco products, HTP) otpuštaju toksične supstance od kojih mnoge mogu izazvati rak.

41. Zagrevani duvanski proizvodi su i sami duvanski proizvodi, tako da prelazak sa konvencionalnih duvanskih proizvoda na zagrevane duvanske proizvode nije isto što i prestanak pušenja odnosno prestanak upotrebe duvana.

42. Nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili tvrdnju da su zagrevani duvanski proizvodi manje štetni u odnosu na cigarete.

 

E-cigarete su štetne po zdravlje i nisu bezbedne

Tajna je otkrivena: duvanska industrija cilja na mlade

43. Deca i adolescenti koji koriste elektronske cigarete (e-cigarete) imaju najmanje dva puta veći rizik da postanu pušači kasnije u životu.

44. Korišćenje e-cigareta povećava rizik za bolesti srca i poremećaje pluća.

45. Nikotin iz e-cigareta izaziva tešku zavisnost i može oštetiti mozak dece u razvoju.

  

Izaberi zdravlje ne duvan.

 

 

 Upotreba duvana, a posebno pušenje, oduzima dah

46. ​​Upotreba duvana je odgovorna za 25% svih smrtnih slučajeva od raka u svetu.

47. Pušači imaju 22 puta veću verovatnoću od nepušača da će tokom života razviti rak pluća. Pušenje duvana je osnovni uzrok raka pluća, koji je odgovoran za preko dve trećine smrtnih slučajeva od raka pluća širom sveta.

48. Svaki peti pušač će tokom svog života razviti hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), posebno oni koji puše od detinjstva i tinejdžerskih godina, jer duvanski dim značajno usporava rast i razvoj pluća.

49. Pušenje može pogoršati astmu kod odraslih, što ograničava njihovu aktivnost, doprinosi invaliditetu i povećava rizik od teških napada astme koji zahtevaju hitno zbrinjavanje.

50. Pušenje duvana više nego udvostručuje rizik da tuberkuloza pređe iz latentnog u aktivno stanje, a poznato je i da pogoršava prirodnu progresiju bolesti. Otprilike jedna četvrtina svetske populacije ima latentnu tuberkulozu.

 

Duvan slama srce

51. Samo nekoliko cigareta dnevno, povremeno pušenje ili izloženost duvanskom dimu, povećavaju rizik od bolesti srca.

52. Pušači duvana imaju dvostruko veći rizik od moždanog udara i četvorostruko veći rizik od bolesti srca.

53. Duvanski dim oštećuje srčane arterije, uzrokujući nakupljanje plaka i razvoj krvnih ugrušaka, čime se ograničava protok krvi i na kraju dovodi do srčanih i moždanih udara.

54. Upotreba nikotina i duvanskih proizvoda povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

 

 Duvan uzrokuje preko 20 vrsta raka

55. Pušenje i upotreba bezdimnog duvana uzrokuje rak usne duplje, rak usana, grla (ždrela i grkljana) i jednjaka.

56. Hirurško uklanjanje grkljana zahvaćenog kancerom može dovesti do potrebe za traheostomom, stvaranjem otvora na vratu i dušniku koja pacijentu omogućava da diše.

57. Pušači su u znatno većem riziku od razvoja akutne mijeloidne leukemije; raka nosnih i paranazalnih sinusa; raka debelog creva, bubrega, jetre, pankreasa, želuca ili jajnika; i raka donjeg urinarnog trakta (uključujući bešiku, ureter i bubrežnu karlicu).

58. Neke studije su, takođe, pokazale vezu između pušenja duvana i povećanog rizika od raka dojke, posebno među teškim pušačima i ženama koje počinju da puše pre prve trudnoće.

59. Takođe je poznato da pušenje povećava rizik od raka grlića materice kod žena zaraženih humanim papiloma virusom.


Pušači češće gube vid i sluh

60. Pušenje uzrokuje mnoge očne bolesti koje, ako se ne leče, mogu dovesti do trajnog gubitka vida.

61. Kod pušača se češće nego kod nepušača javlja starosna makularna degeneracija, stanje koje rezultira nepovratnim gubitkom vida.

62. Pušači, takođe, imaju veći rizik od katarakte, zamućenja očnog sočiva koje blokira svetlost. Katarakta uzrokuje oštećenje vida, a operacija je jedina opcija za vraćanje vida.

63. Neki dokazi pokazuju da pušenje, takođe, uzrokuje glaukom, stanje koje povećava očni pritisak i može oštetiti vid.

64. Kod odraslih pušača se češće javlja gubitak sluha.


Duvan oštećuje gotovo svaki organ u telu

65. Dugogodišnji pušači u proseku izgube najmanje 10 godina života.

66. Sa svakim udisajem dima cigarete, toksini i kancerogeni dospevaju u organizam, a poznato je da najmanje 70 hemijskih materija izaziva rak.

67. Rizik od razvoja dijabetesa je veći kod pušača.

68. Pušenje je faktor rizika za demenciju, grupu poremećaja koji dovode do opadanja mentalnih sposobnosti.

69. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, a procenjuje se da se 14% slučajeva ove bolesti u svetu, može pripisati pušenju.

70. Žene koje puše češće imaju bolne menstruacije i teže simptome menopauze.

71. Kod žena koje puše menopauza se javlja 1–4 godine ranije, jer pušenje smanjuje proizvodnju jajnih ćelija u jajnicima, što dovodi do gubitka reproduktivne funkcije i niskih nivoa estrogena.

72. Duvanski dim umanjuje dopremanje kiseonika u telesna tkiva.

73. Upotreba duvana smanjuje protok krvi koji, ako se ne leči, može dovesti do gangrene (odumiranje telesnog tkiva) i amputacije ugroženih delova tela.

74. Upotreba duvana povećava rizik od parodontalne bolesti, hronične inflamatorne bolesti koja uništava desni i viličnu kost, što dovodi do gubitka zuba.

75. Kod pušača postoji znatno veći rizik od komplikacija nakon hirurških intervencija nego kod nepušača.

76. Pušači se teže odvikavaju od mehaničke ventilacije pluća što često produžava njihov boravak u jedinicama intenzivne nege i dužinu boravka u bolnici, potencijalno ih izlažući nekoj drugoj infekciji.

77. Pušači mogu imati gastrointestinalne poremećaje, kao što su čir na želucu i zapaljenje creva, sa simptomima grčeva u stomaku, trajnog proliva, groznice i krvarenja iz rektuma, kao i maligne tumore gastrointestinalnog trakta.

78. Pušači češće gube gustinu kostiju, lakše nastaju prelomi sa ozbiljnim komplikacijama, kao što su teško zarastanje kostiju ili kosti uopšte ne zarastaju.

79. Sastojci duvanskog dima slabe imuni sistem, pa su pušači u riziku da dobiju plućne infekcije.

80. Pušači koji imaju genetsku predispoziciju za autoimune bolesti imaju povišen rizik za nastanak nekoliko oboljenja, kao što su reumatoidni artritis, Kronova bolest, bakterijski meningitis, postoperativne infekcije i maligne bolesti.

81. Pušenje, takođe, stavlja imuno-kompromitovane osobe, a to su osobe sa cističnom fibrozom, multiplom sklerozom ili malignim tumorima, u veći rizik da uz ove dobiju i druge bolesti sa njima povezane i prevremeno umru.

82. Imunosupresivni efekat duvana čini da su osobe koje žive sa HIV infekcijom u povišenom riziku da dobiju AIDS. Među HIV-pozitivnim pušačima, prosečna dužina izgubljenih godina života je 12,3 godina, što je više nego duplo izgubljenih godina života u poređenju sa HIV-pozitivnim nepušačima.

 

Duvan i nikotin štete vašoj bebi

83. Korišćenje duvana i izloženost duvanskom dimu u toku trudnoće povećava rizik za smrt fetusa.

84. Žene koje puše ili su izložene duvanskom dimu u toku trudnoće su u povišenom riziku za nastanak spontanog pobačaja.

85. Mrtvorođene bebe (rođenje fetusa koji je umro u materici) je, takođe, češće zbog nedostatka kiseonika kod fetusa i nenormalnosti placente koji su prouzrokovani ugljen-monoksidom (iz duvanskog dima) i nikotinom (iz duvanskog dima i bezdimnog duvana).

86. Žene koje puše imaju povišen rizik za vanmateričnu trudnoću, potencijalno smrtonosnu komplikaciju kod majki kod kojih se oplođena jajna ćelija zakači izvan materice.

87. Prestanak pušenja i zaštita od izloženosti duvanskom dimu su posebno važni za žene u reproduktivnom periodu koje planiraju da zatrudne i tokom trudnoće.

88. Elektronske cigarete predstavljaju značajan rizik za trudnice koje ih koriste, jer mogu da oštete rast fetusa.

89. Dojenčad žena koje puše, koriste bezdimni duvan ili su izložene duvanskom dimu u toku trudnoće su u povišenom riziku da se rode prevremeno i da na rođenju imaju manju telesnu težinu.

 

Duvan zagađuje životnu sredinu

90. Čišćenje duvanskog otpada plaćaju države i lokalne zajednice, a ne duvanska industrija. Ostavite duvan i zaštitite životnu sredinu.

91. Opušci cigareta su među najčešće bačenim otpadom na svetu i predstavljaju najčešći otpad koji se sakuplja na plažama i na obalama vodenih površina na svetu.

92. U duvanskim opušcima su identifikovane opasne materije, kao što je arsen, olovo, nikotin i formaldehid. Ove materije iz bačenih opušaka odlaze u vodene površine i zemljište.

93. Može se izmeriti u kojoj meri duvanski dim utiče na nivo zagađenja vazduha u gradovima.

94. Većina cigareta sa zapali uz pomoć šibica ili upaljača na gas. Ako se, na primer, jednom drvenom šibicom zapale dve cigarete, za šest biliona cigareta koje se godišnje popuše u svetu uništi se oko devet miliona stabala kako bi se proizvelo tri biliona šibica.

95. E-cigarete i zagrevani duvanski proizvodi mogu da imaju baterije koje zahtevaju posebno odlaganje, kao što to zahtevaju i hemijske materije, pakovanja (duvanskih proizvoda) i druge nerazgradive materije.

96. Trenutno, većina plastičnih kertridža sa tečnošću elektronskih cigareta ne može se ponovo koristiti niti reciklirati – transnacionalne kompanije imaju tendenciju da prodaju kertridže za jednokratno upotrebu, verovatno da bi povećali prodaju stalnim kupcima.

97. Emisija (gasova) koju proizvodi duvan jednaka je onoj koju proizvede 3 miliona transatlantskih letova (letova preko Atlantika).

98. Duvanski dim sadrži tri vrste gasova staklene bašte koji zagađuju unutrašnju i spoljašnju sredini i to su: ugljen dioksid, metan i azotni oksidi.

99. Širom sveta se skoro 200 000 hektara koristi za gajenje i sušenje duvana.

100. Deforestacija (seča šuma) da bi se gajio duvan ima mnogo posledica na životnu sredinu, zbog gubitka biodiverziteta (raznovrsnosti biljnih vrsta), erozija i degradacija (osiromašenje) zemljišta, zagađenja vode i porasta atmosferskog ugljen-dioksida.

101. Gajenje duvana obično zahteva značajno korišćenje hemikalija, i to pesticida, đubriva i regulatora rasta. Ove hemijske materije mogu da zagade izvorišta vode usled oticanja sa područja na kojima se gaji duvan.

102. Za proizvodnju 300 cigareta (a to je 1,5 boksova cigareta) potrebno je jedno drvo samo za sušenje listova duvana.

103. Godišnje se proizvede šest biliona cigareta, što je oko 300 milijardi pakovanja, pod pretpostavkom da u pakovanju ima 20 cigareta.  Ako pretpostavimo da prazno pakovanje teži oko šest grama, dobije se oko 1 800 000 tona otpada od pakovanja, koji čine papir, mastilo, celofan, folija i lepak. Čvrsti otpad nastao od kartonskih kutija i boksova cigareta za distribuciju i pakovanje povećava godišnju količinu čvrstog otpada na najmanje 2 000 000 tona.

 

 

Izvor: https://www.who.int/news-room/spotlight/more-than-100-reasons-to-quit-tobacco

Prevod Republičke stručne komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja RS

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati