Svetski dan hrane, 16. oktobar

Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra

 - Edukacija mladih o zdravoj ishrani u Gimnaziji „Svetozar Marković”

 - Edukacijamladih o zdravoj ishrani u Medicinskoj školi

 - Edukacijamladih o zdravoj ishrani u Hemijsko-tehnološkoj školi

 - Sa edukativnog seminara u gimnaziji, medicinskoj i  hemijskog školi

  Svetski dan hrane se obeležava 16. oktobra, a tog dana se obeležava i godišnjica osnivanjaOrganizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Ovogodišnji moto obeležavanja je „Inovativna rešenja danas za bolju hranu sutra“.Fokus je na upotrebi nauke, tehnologije, inovacija i tradicionalnog znanja za izgradnju održivih, otpornih i inkluzivnih prehrambenih sistema.

  Rešenja usmerena ka budućnosti, u kombinaciji sa tradicionalnim znanjem i inkluzivnim pristupima, mogu pomoći da se svima obezbedi pristup dovoljnoj količini raznovrsne, bezbedne i kvalitetne hrane, uz istovremeno očuvanje planete za buduće generacije.

  Iskorenjivanje gladi je na dohvat ruke. Svet već́ proizvodi dovoljno hrane da se svi prehrane, a ipak se 645 miliona ljudi i dalje suočava sa glađu, dok 2,69 milijardi ljudi ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Budući da sukobi, ekonomska nestabilnost i klimatski potresi vrše pritisak na agro-prehrambene sisteme, izazov leži u tome kako ljudima širom sveta obezbediti pristup pouzdanoj, pristupačnoj i nutritivno vrednoj hrani.

Inovacije menjaju način na koji se hrana proizvodi, skladišti, transportuje i plasira na tržište. One objedinjuju naučna i tehnološka dostignuća sa znanjem, iskustvom i domišljatošću poljoprivrednika, ribara, stočara i šumara – uključujući žene, mlade i pripadnike starosedelačkih naroda – kao i investitore, kreatore politika i preduzetnike, jer transformacija naših agro-prehrambenih sistema zahteva zajedničko delovanje.

Inovacije u agroprehrambenih sistemima poprimaju različite oblike. One obuhvataju digitalne savetodavne usluge, sisteme za upravljanje podacima i informacijama, unapređene sorte semena i biotehnologije, kao i terenske škole za poljoprivrednike, modele zadrugarstva, tradicionalne prakse upravljanja zemljištem i vodama, te nove pristupe proizvodnji, tržištima, finansiranju i distribuciji.

 Inovacije takođe mogu podrazumevati smanjenje rizika pre nego što dođe do krize; preventivni i međusektorski pristupi mogu ojačati otpornost i sprečiti znatno veće troškove nakon poremećaja.

 Zajedničkim naporima na podsticanju inovacija možemo izgraditi agro-prehrambene sisteme koji su stabilniji, inkluzivniji i otporniji – sposobni da danas prehrane ljude, a istovremeno sačuvaju resurse od kojih zavise buduće generacije.

 Svako ima svoju ulogu!Pretvaranje inovacija u konkretne rezultate zahteva partnerstvo i ulaganja. Vlade imaju ključnu ulogu u stvaranju uslova za uspeh – kroz ulaganja u istraživanje, jačanje ruralne infrastrukture i kreiranje politika koje na odgovoran način šire pristup inovacijama. Privatni sektor doprinosi mobilizacijom kapitala, jačanjem lanaca snabdevanja, kao i otvaranjem radnih mesta. Partnerstva između akademskih i istraživačkih institucija, civilnog društva, udruženja proizvođača i drugih aktera u razvoju od suštinskog su značaja za prelazak sa faze istraživanja na primenu rešenja u praksi.

 Šta može pojedinac da učini?Svakodnevni izbori su važni. Odabirom sezonske kvalitetne i raznovrsne hrane, kao i smanjenjem bacanja hrane, možemo doprineti stvaranju održivijeg agro-prehrambenog sistema. Istovremeno, možemo podržati očuvanje zemljišta, vode i biodiverziteta, te se dodatno informisati. Veća svest o načinima proizvodnje i distribucije hrane osnažuje ove izbore na nivou pojedinca, domaćinstva, zajednice i države.

Izbori koje svakodnevno pravimo oblikuju svet u kojem živimo.

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine