Svetski dan hrane, 16. oktobar

“Zajedno za bolju budućnost: bezbedna i kvalitetnahranaza sve”

- Svako ima svoju ulogu

- Edukacija mladih o zdravoj ishrani u Gimnaziji „Svetozar Marković”

- Edukacija mladih o zdravoj ishrani u Medicinskoj školi

 -Edukacija mladih o zdravoj ishrani u Hemijsko-tehnološkoj školi 

     Svetski dan hrane ove godineMeđunarodna organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava na 80-tu godišnjicu svog osnivanja i poziva na globalnu saradnju u stvaranju mirne, održive, prosperitetne, bezbedne i kvalitetne hrane u budućnosti. Zajedničkim radom vlade, organizacije, različiti sektori i zajednice, mogu transformisati poljoprivredno-prehrambene sisteme kako bi osigurali da svi imaju pristup bezbednoj i kvalitenoj hrani, živeći u harmoniji sa planetom.

  Poljoprivredno-prehrambeni sistemi se suočavaju sa neviđenim izazovima. Sukobi, uticaji ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, ekonomskakriza i rastuća nejednakost vrše sve veći pritisak na zemljište koje obrađujemo, vodu od koje zavisimo i biodiverzitet koji podržava život. Lanci snabdevanja postaju krhki, a efekti poremećaja osećaju se u domovima, na pijacama i poljima širom sveta.

    Na nekim mestima, ozbiljnost nesigurnosti u snabdevanju hranom je ogromna. Procenjuje se da 673 miliona ljudi gladuje. Konflikti su vodeći uzrok krize sa hranom u 20 zemalja i teritorija u svetu u 2024. godini, gde je skoro 140 miliona ljudi suočeno sa visokim nivoom akutne nedostupnosti hrane.

Na drugim mestima, rastući nivoi gojaznosti i široko rasprostranjeno bacanje hrane ukazuju na sistem van ravnoteže.Obilje i nedostatak hrane često koegzistiraju jedno pored drugog. Dok se milioni suočavaju sa glađu, oko 900 miliona odraslih je gojazno, a 35,5 miliona dece mlađe od pet godina ima prekomernu telesnu težinu.

  Promena klimeizaziva promene u prinosima useva, utiče na raspodelu populacija riba, menja sastav hranljivih materija i povećava širenje štetočina i bolesti.Kontaminirana hrana je odgovorna za oko 420.000 smrtnih slučajeva godišnje i oko 600 miliona ljudi koji serazbole.

    Poljoprivredno-prehrambeni sistemi su, takođe glavni izvor emisije gasova staklene bašte. Pa ipak, oni nude realan potencijal za smanjenje tih emisija kroz način na koji se hrana uzgaja, bere i deli.

  Zadovoljavanje potreba rastuće globalne populacije zahteva timski rad –zajedno bez granica, međusektorski i međugeneracijski.

   Generalni direktor FAO-a, Ću Dongju je rekao da će akcije koje danas preduzimamo direktno uticati na budućnost, te da moramo proizvoditi više sa manje. Pozvao je sve da radimo na budućnosti koja je inkluzivnija i pravednija.

   Biljke čine 80% naših kalorija i odgovorne su za 98% kiseonika koji udišemo. Pa ipak, samo 9 biljnih vrsta danas čini 66% ukupne proizvodnje useva.

   Sistemi za proizvodnju stoke obezbeđuju 15% naših kalorija. Održiviji sistemi stočarstva mogli bi smanjiti emisije gasova staklene bašte, posebno metana, za 30%.

   Uprkos porastu industrijske poljoprivrede, mali poljoprivrednici i dalje proizvode oko trećinu svetske hrane, a mali ribari daju značajan doprinose globalnom ulovu ribe, čak40%.

   Žene zarađuju 82 centa za svaki dolar koji zarade muškarci u poljoprivredi, a 15,8% manje od muškaraca van poljoprivrednih poslova.

   Preko 10% zemljišta su ljudi degradirali, od čega je 60% poljoprivredno zemljište.Globalno skoro trećina hrane propadne ili se baci, 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a 19% se baca u maloprodajnoj i potrošačkoj fazi.