Svetski dan prevencije samoubistva, 10. septembar 2025. godine

Menjamo narativ o samoubistvu. Započni razgovor.

- Suicid na radnom mestu i među posebno osetljivim grupama, uloga medija

- Odvoji minut

- Zapalite i Vi sveću 10. septembra u 20 časova!

- Prezentacija  

 Samoubistvo je veliki izazov za javno zdravlje, sa više od 700 000 smrtnih slučajeva svake godine širom sveta. Svako samoubistvo ima dalekosežne društvene, ekonomske i emocionalne posledice i duboko utiče na pojedince i zajednice širom sveta.

   Tema Svetskog dana prevencije samoubistva prošle, ove i naredne godine (2024-2026) je “Menjamo narativ o samoubistvu” sa pozivom na akciju “Započni razgovor”. Promena narativa o samoubistvu se odnosi na transformaciju načina na koji doživljavamo ovo složeno pitanje i podrazumeva prelazak sa kulture tišine i nedostatka razumevanja na kulturu otvorenosti, empatije i podrške. Obeležavanje ima za cilj da inspiriše pojedince, zajednice, organizacije i vlade da se uključe u otvorene i iskrene debate o samoubistvu i suicidalnom ponašanju. Pokretanjem ovih vitalnih razgovora možemo srušiti barijere, podići svest i stvoriti bolju kulturu razumevanja i podrške.

    Promena narativa zahteva sistemske promene. To znači zalaganje za multisektorske politike koje daju prioritet mentalnom zdravlju, povećavaju pristup lečenju i pružaju podršku onima koji su u stanju potrebe. To znači ulaganje u istraživanje kako bi se bolje razumela složenost samoubistva i razvile intervencije zasnovane na dokazima.

   Promena narativa znači negovanje empatije i saosećanja za one koji se bore sa tim. To znači razumevanje da su suicidalne misli i osećanja znak ogromnog bola i patnje, kao i da razgovor o suicidalnim mislima ne povećava njihovo prisustvo ili pojavu. To znači slušanje bez osuđivanja, pružanje podrške i usmeravanje pojedinaca ka pomoći.

   Svesni smo da povećana pažnja na temu samoubistva može biti preplavljujuća za one sa životnim iskustvom samoubistva. Ključno je prepoznati da je Svetski dan prevencije samoubistava posvećen podizanju svesti, podsticanju promena i pružanju podržavajućeg osećaja zajedništva i razumevanja za one sa ličnim ili iskustvom u životnom okruženju.

Poziv na akciju podstiče sve da započnu razgovor o samoubistvu i prevenciji samoubistva. Saradnjom u različitim sektorima možemo stvoriti podržavajuće i saosećajnije društvo u kome je samoubistvo moguće sprečiti i gde se svi osećaju cenjenim i shvaćenim. Svaki razgovor, bez obzira koliko mali, doprinosi podržavajućem i društvu koje razume i prihvata različitosti. Zajedno možemo napraviti razliku i raditi na budućnosti u kojoj je prevencija samoubistava prioritet i gde se svi osećaju podržano da dobiju pomoć koja im odgovara.

   Međunarodno udruženje za prevenciju samoubistva (IASP), u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), je iniciralo obeležavanje Svetskog dana prevencije samoubistva 2003. godine izabravši 10. septembar. Obeležavanjem se skreće pažnja na ovo značajno pitanje, smanjuje stigma i podiže svest među organizacijama, vladama i javnosti, šaljući jedinstvenu poruku da se samoubistva mogu sprečiti.

   Evo nekoliko primera kako se može promeniti narativ o samoubistvu tokom Svetskog dana prevencije samoubistva i preneti u naš svakodnevni život.

Proverite kako su vaši voljeni. Odvojite vreme da se obratite nekome u vašoj zajednici, članu porodice, prijatelju, kolegi ili čak strancu. To bi moglo da promeni tok njihovog života. Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate nekoga da li ima samoubilačke misli. Otvoreni razgovor o samoubistvu može dati osobi druge opcije ili vremena da preispita svoju odluku, čime se sprečava samoubistvo. Ponudite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje njihovih osećanja će smanjiti uznemirenost, neće je pogoršati. Ohrabrite ih da traže pomoć i dalju podršku.

Prevencija samoubistva u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

   Primarna zdravstvena zaštita je pristup koji usluge za zdravlje i blagostanje približava zajednicama. Lekari porodične medicine ili lekari opšte prakse često su prva kontakt osoba u razvijenim sistemima primarne zdravstvene zaštite i rade u multidisciplinarnim timovima, zajedno sa drugim zdravstvenim radnicima kao što su medicinske sestre, socijalni radnici, psiholozi, stomatolozi i farmaceuti, u zajednici.

   Da li ste znali da je u proseku 80% ljudi koji su izvršili suicid bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a skoro polovina je bila mesec dana pre suicida? Žene i osobe starije od 50 godina će mnogo češće biti u kontaktu sa lekarom opšte prakse pre samoubistva. Čak 43% muškaraca srednjih godina koji su izvršili suicid su imali konsultaciju sa lekarom opšte prakse u prethodna 3 meseca.

   Lekari porodične medicine ili lekari opšte prakse imaju vitalnu ulogu u javnozdravstvenom pristupu prevencije samoubistava. Uz upravljanje fizičkim zdravstvenim problemima, konsultacije pacijenata sa lekarom porodične medicine/lekarem opšte prakse nude mogućnosti za osetljivo pokretanje razgovora o samopovređivanju, suicidalnim mislima, riziku od samoubistva, identifikovanje nezadovoljenih potreba i započinjanje ciljanog plana lečenja.

   Lekari opšte prakse su često prva i poslednja tačka kontakta za ljude koji su umrli od samoubistva. Međutim, lekari ukazuju na izazove u proceni i upravljanju rizikom od samoubistva, kao što su kratko vreme konsultacija, veliko radno opterećenje i minimalna obuka o samopovređivanju i samoubistvu. Nedostatak integracije i koordinacije sa specijalizovanim službama podrške su, takođe, zabrinjavajući.

Najbolja praksa za konsultacije koje vode kliničari:

-          Posmatrajte samopovređivanje i samoubistvo holistički.

-          Pitajte o samopovređivanju i samoubistvu otvoreno, osetljivo i direktno.

-          Ozbiljno shvatite otkrivanje suicidalnih ideja i samopovređivanja.

-          Zauzmite pristup bez osuđivanja i sa empatijom.

-          Fokusirajte se na izgradnju odnosa i saradnje tokom konsultacija.

-          Obezbedite resurse uz upućivanje na raspoloživu pomoć i podršku, kao što su flajeri, linkovi do onlajn samopomoći i grupe u zajednici.

-          Organizujte ponovni pregled i lečenje kada je to prikladno i sa istim lekarem.

-          Planirajte kontinuirani profesionalni razvoj u oblasti samopovređivanja i prevencije samoubistava.

Priprema za posetu lekaru porodične medicine ili lekaru opšte prakse

   Ako imate suicidalne misli ili samopovređujuće ponašanje, verovatno je da ćete u nekom trenutku morati da posetite lekara porodične medicine ili lekara opšte prakse.

Stvari koje treba da razmotrite su:

   Ako je moguće, zakažite duži termin (dupli termin). Razmislite o tome da ponesete svoje beleške. Budite iskreni i otvoreni u razgovoru sa svojim lekarom opšte prakse. Postavljajte pitanja i razjasnite sve što je vama zbunjujuće. Izrazite svoje želje i mišljenje o vašem lečenju. Zamolite da posetite drugog lekara opšte prakse ako se ne osećate prijatno ili konsultacije nisu od pomoći.

Proživljeno iskustvo samoubistva

   Proživljeno iskustvo se definiše kao doživljavanje suicidalnih misli, pokušaj samoubistva, podrška voljenoj osobi kroz suicidalnu krizu ili gubitak bliske osobe zbog samoubistva.

   U ne tako dalekoj prošlosti, razgovori o samoubistvu bili su svedeni na šapat i senke. Strah i nesporazumi dominirali su diskusijom, bilo na porodičnim okupljanjima ili akademskim konferencijama. Glasovi ljudi koji su imali najintimnija i najličnija iskustva vezana za samoubistvo (tj. životno iskustvo) bili su isključeni, posramljeni ili izopšteni. To možemo i moramo promeniti ako želimo da smanjimo stopu suicidalnog ponašanja.

   U skorije vreme, kako su neke zemlje prihvatile glas životnog iskustva, njihovi narativi su doprineli uvidima i mudrošću koji su zaista pružili ogromne mogućnosti za preispitivanje prevencije samoubistava. Njihovi glasovi su ključni u politiku prevencije samoubistava, istraživanje i dizajn usluga.

  „Životno iskustvo“ obuhvata beskrajan niz perspektiva. Koncept može biti jednostavan, ali raznolikost iskustva je složena – od detinjstva do starijih osoba svih polova i u svim kulturama. Svako od njih ima svoju priču. Svako može da sluša i uči od svih njih. Sve perspektive moraju biti uključene u globalne napore da promenimo narativ o samoubistvu. Započinjanje razgovora nam daje priliku da razumemo i odgovorimo na iskustvo.

   Važno je, međutim, ukazati da postoje značajne političke, kulturne i pravne barijere u mnogim zemljama sveta koje treba prevazići pre nego što ljudi sa životnim iskustvom suicida mogu da primene to iskustvo u prevenciji samoubistva na istinski integrisan način. Prečesto ljudi nisu mogli da govore o svom iskustvu zbog straha od odmazde, diskriminacije, predrasuda – u suštini, stigme. Suprotstavljanje tim bolnim i štetnim porukama mora biti deo novih narativa o samoubistvu.

   Deljenje priča kroz jezik i slike je fundamentalni deo ljudskog bića. To je moćno sredstvo za deljenje informacija, emocija, upozoravanja na opasnost, slavlja, učenja i povezivanja zajednica.

   Iako ljudi sa životnim iskustvom pokušaja samoubistva vekovima traže načine da podele svoja iskustva, priroda priče često je dovodila do toga da se ljudi osećaju ućutkano. Kao rezultat toga, ponuđena podrška, usluge, istraživanja i osnova za politiku nisu bili adekvatni jer nisu bili uključeni ljudi koji zaista znaju šta im je potrebno i imaju uvid da pokrenu potrebne promene, jer nisu bili osnaženi niti su se osećali bezbedno da to učine. Promena narativa o samoubistvu je ključna za smanjenje stope samoubistava.

Kako mogu da se uključim kao osoba sa životnim iskustvom?

-          Javno se zalažite za uključivanje životnog iskustva u prevenciju samoubistava.

-          Aktivno doprinosite stvaranju bezbednosti i poverenja potrebnog da ljudi podele svoju priču.

-          Sarađujte sa drugim ljudima sa životnim iskustvom kako biste organizovali svoj događaj ili se pridružili lokalnom događaju na Svetski dan prevencije samoubistva.

-          Tražite prilike da se vaša neprocenjiva priča o životnom iskustvu čuje.

-          Proaktivno ohrabrujte i podržavajte da se čuju nedostajuće narativi.

-          Odvojite vreme da pažljivo slušate i učite od drugih ljudi sa životnim iskustvom.

Kako moja organizacija može pomoći u promeni narativa o samoubistvu?

-          Uložite u kulturu svoje organizacije tako da svi cene važnost životnog iskustva.

-          Stvorite okruženje u kojem je bezbedno identifikovati se kao osoba sa životnim iskustvom i doneti tu jedinstvenu perspektivu na posao.

-          Osnažite i omogućite ljudima na određenim pozicijama sa životnim iskustvom i moći donošenja odluka da vode promene.

-          Obezbedite vreme, prostor i budžet za istinski i smislen zajednički dizajn politika, istraživačkih projekata i usluga.

-          Otvorite razgovor o samoubistvu na vašem radnom mestu.

-          Preispitajte internu kulturu, politiku i procese kroz prizmu kako oni mogu uticati na vaše osoblje i ljude sa kojima radite.

Suicid i žalost

   Tuga je prirodna reakcija na gubitak voljene osobe. Iako postoje neke sličnosti u reakcijama tuge u zavisnosti od načina smrti, kvalitet procesa tuge nakon samoubistva je često specifičan.

   Ljudi koji su ožalošćeni zbog samoubistva se nazivaju “preživeli samoubistvo”, jer su oni ti koji prevazilaze posledice takvog gubitka. Često se bore sa pitanjima poput „zašto“ je osoba umrla tako i razmišljaju o potencijalno propuštenim mogućnostima prepoznavanja znakova i sprečavanja samoubistva. Često se suočavaju sa složenom mešavinom osećanja bola, tuge, krivice, besa, žaljenja i drugih intenzivnih negativnih emocija. Takođe, imaju povećan rizik od problema sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti i depresije, i povećan rizik od suicidalnog ponašanja.

   Nažalost osobe koje su “preživele samoubistvo” se često osećaju usamljeno i pogrešno shvaćenim, i teško im je da pronađu podršku u svojoj tuzi, što je, barem delimično, povezano sa stigmom i sramotom zbog samoubistva.

   Svake godine, 10. septembra, IASP poziva sve širom sveta da upale sveću kako bi pokazali podršku prevenciji samoubistava, ali i da se setimo onih koji su izgubili život zbog samoubistva i da damo podršku preživelima od pokušaja samoubistva.

Kako podržati osobe koje su ožalošćene zbog samoubistva?

-       Slušajte i pokušajte da razumete reakcije ožalošćene osobe iz njene perspektive.

-       Ponudite podršku u svakodnevnim aktivnostima, čak i kada je reč o osnovnim potrebama.

-       Prihvatite njihove reakcije na tugu, čak i ako se one menjaju iz dana u dan.

-       Priznajte da se suočavaju sa složenim procesom, umesto da im dajete pojednostavljene savete o tome kako da promene svoja osećanja.

-      Povremeno, nežno započnite razgovor o preminuloj osobi, ako ožalošćena osoba ima poteškoća sa tim.

-     Budite uporni i aktivni u načinu na koji pokazujete podršku čak i ako se ožalošćena osoba malo povlači. Pokušajte da uradite nešto prijatno za sebe i sa ožalošćenom osobom

Preduzmite akciju ako ste ožalošćeni zbog samoubistva

-  Svakodnevno činite male gestove brige o sebi.

-  Uključite se u značajne rituale (kao što je paljenje sveće) u znak sećanja na voljenu osobu.

- Podelite svoja osećanja sa ljudima kojima verujete. Ako osećate da nemate kome, pokušajte da zapišete svoje misli.

-  Pronađite lokalne grupe za podršku (vezane za samoubistvo). Postoje i onlajn grupe koje deluju na globalnom nivou.

-  Radite značajne stvari koje vas privremeno odvlače od vaših razmišljanja.

-  Pokušajte da se bavite nečim prijatnim ili započnite novu aktivnost kako biste promenili navike.

Nacionalne strategije za prevenciju samoubistva

   Da li ste znali da je samo oko 40 zemalja širom sveta, većinom zemalja sa višim srednjim i visokim prihodima, usvojilo nacionalnu strategiju za prevenciju samoubistava?

   Suicidalno ponašanje je složen problem na koji utiču brojni biološki, psihološki, socijalni, kulturni i drugi faktori. Da bi se odgovorilo na ogroman izazov prevencije samoubistava, i SZO i IASP preporučuju da svaka zemlja usvoji ili radi na nacionalnoj strategiji usmerenoj ka sprečavanju samoubistava.

   Preporučuje se da nacionalne strategije za prevenciju samoubistava koriste pristup javnog zdravlja, uključujući vladine i nevladine organizacije koje rade u saradnji, kako lokalno tako i nacionalno. Cilj je razvoj nacionalnih politika i širokih inicijativa koje koriste naučne dokaze kako bi se smanjio rizik od samoubistva cele populacije. Više od 40 zemalja je usvojilo nacionalnu strategiju, uključujući skoro 10% svih zemalja sa niskim prihodima. Međutim, većina nacionalnih strategija se nalazi u zemljama sa visokim prihodima, uprkos činjenici da se približno tri četvrtine svih samoubistava širom sveta dešava u zemljama sa niskim prihodima.

  IASP je 2021. godine pokrenuo globalnu inicijativu „Partnerstva za život“ za prevenciju samoubistava, koja je posvećena podršci stvaranju i proučavanju nacionalnih strategija širom sveta. „Partnerstva za život“ promovišu strateški, integrisani i naučni pristup nacionalnoj prevenciji samoubistava kroz saradnju međunarodno priznatih akademika, kliničara, lidera civilnog društva i ključnih partnera sa životnim iskustvom suicidalnog ponašanja.

Kako funkcioniše program „Partnerstva za život“?

   Mreže „Partnerstva za život“ su aktivne u svakom od šest globalnih regiona SZO (Afrika, Amerika, Istočni Mediteran, Evropa, Jugoistočna Azija, Zapadni Pacifik), radeći na početnom petogodišnjem programu (2020–2025) koji uzima u obzir fazu razvoja strategije za prevenciju samoubistava u svakoj zemlji. Više informacija o regionalnim koordinatorima i izveštaji o aktivnostima svake regionalne mreže mogu se naći na https://www.iasp.info/partnershipsforlife

 U nedavno objavljenom vodiču za implementaciju, SZO (2021) ističe četiri „ključne intervencije zasnovane na dokazima“ koje sprečavaju samoubistvo na nivou populacije i koje bi trebalo da budu uključene u nacionalne strategije:

1.   ograničavanje pristupa sredstvima za samoubistvo;

2.   interakcija sa medijima radi odgovornog izveštavanja o samoubistvu;

3.   negovanje socioemocionalnih životnih veština kod adolescenata;

4.   rana identifikacija, procena, upravljanje i praćenje onih koji su pogođeni suicidalnim ponašanjem.

Izvor: https://www.iasp.info/wspd/

 Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine