10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA

- Predrasude o samoubistvu

- Odvojite minut

- Zalite i Vi sveću 10. septembra u 20 časova!

„Stvaranje nade kroz akciju“

   Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu je rezultat samoubistva. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na svakog od nas. Podizanjem svesti, smanjenjem stigme i podsticanjem dobro osmišljenih akcija možemo smanjiti broj samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava je prilika da se podigne svest o samoubistvu i promovišu dokazano efikasne akcije koje će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.

   „Stvaranje nade kroz akciju“ je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da svima nama ulije poverenje i snagu, da nas podseti da naši postupci, bez obzira koliko veliki ili mali, mogu pružiti nadu onima koji se bore. Sprečavanje samoubistva je moguće i vi često možete biti ključni igrač u njenoj prevenciji. Svojom akcijom možete napraviti razliku u njegovim ili njenim najmračnijim trenucima - kao član društva, kao dete, kao roditelj, kao prijatelj, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo učestvovati u pružanju podrške osobama koje doživljavaju suicidalnu krizu ili osobama koje su ožalošćene zbog nečijeg samoubistva.

   Podsticanjem razumevanja, razmenom znanja i iskustava želimo da ljudima povećamo samopouzdanje i podstaknemo ih da preduzimaju akcije. Za sprečavanje samoubistva potrebno je da postanemo svetionik onima koji pate. Ti možeš biti svetionik.

   Suicidalne misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do suicida su složeni i brojni. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga ranjivijim za samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe, mogu značajno doprineti samoubistvu. Ljudi koji su suicidalni mogu se osećati zarobljeni ili kao teret svojim prijateljima, porodici i ljudima oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti. Stvarajući nadu kroz akciju, signaliziramo ljudima koji imaju suicidalne misli da ima nade, da nam je stalo i da želimo da ih podržimo.

   Možete pomoći nekome i dati nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi možemo dati doprinos, bez obzira koliko bio mali. Možda nećemo znati čime smo učinili razliku. Ali svi možemo odvojiti vreme i porazgovarati sa nekim. Ne morate im govoriti šta da rade ili imati rešenje za njihov problem, ali jednostavno odvajanje vremena i spremnost da saslušate nekoga, njegova iskustva u nevolji ili samoubilačke misli može toj osobi pomoći. Mali razgovor može spasiti živote i stvoriti osećaj povezanosti i nade kod osobe koja se možda bori.

   Stigma je glavna prepreka u traženju pomoći. Promena uverenja i stavova o samoubistvu kroz promociju nade može stvoriti saosećajnije društvo u kome će se oni kojima je to potrebno osećati prijatnije u traženju pomoći. Svi možemo učiniti nešto, u svetu gde živimo, kako bi sprečili samoubistvo.

   Uvidi i priče ljudi sa doživljenim samoubistvom mogu biti moćno sredstvo u pomaganju ljudima da bolje razumeju samoubistvo i podstaknu ih da podrže nekoga, a pojedince da ohrabri da sami potraže pomoć. Lične priče sa iskustvima značajnih emocionalnih patnji, suicidalnih misli ili pokušaja suicida, te oporavak mogu uliti nadu drugima da i oni mogu proći kroz period nevolje ili krize. Uvidi u ove individualne priče mogu pomoći drugima da shvate šta to znači suicidalni osećaji kako mogu dati podršku drugima.

   Pojedinci koji dele iskustva ožalošćenosti zbog nečijeg samoubistva i kako su doživeli svoju „novu normalnost“, mogu pomoći drugima koji su doživeli takav gubitak da shvate veličinu razaranja koje izaziva nečije samoubistvo i pomoći im da veruju da će moći da prežive i sa gubitkom.

Statistika

-         Procenjuje se da svake godine u svetu umre 703 000 ljudi zbog samoubistva.

-         Više od jedan na svakih 100 smrtnih slučajeva (1,3%) u 2019. godini je bilo samoubistvo.

-         Globalna stopa samoubistava je dvostruko veća među muškarcima nego među ženama.

-         Preko polovine smrtnih slučajeva zbog suicida (58%) dogodi se pre navršene 50. godine života.

-          Prethodni pokušaj samoubistva je najvažniji faktor rizika za samoubistvo.

-          Globalno, suicid je četvrti vodeći uzrok smrti u uzrastu od 15 do 29 godine života.

-         Samoubistvo se dešava u svim regionima sveta, međutim, više od tri četvrtine suicida u svetu (77%) u 2019. godini se dogodilo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

-     Dok se većina smrtnih slučajeva usled suicida dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, najveća starosno standardizovana stopa samoubistava (10,9/100.000) je u zemljama sa visokim prihodima.

-        Otprilike jedna petina svih samoubistava (20%) je rezultat gutanja pesticida, posebno u ruralnim poljoprivrednim okruženjima. Vešanje i vatreno oružje su, takođe, uobičajene metode samoubistva.

-         Iako globalna stopa suicida pokazuje znake opadanja, to nije slučaj u svim zemljama što može ukazivati na bolji monitoring ili pristup podacima.

-      Iskustva sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja ili gubitka i osećaj izolacije su faktori rizika povezani sa suicidalnim ponašanjem.

-      Stope samoubistava su visoke među vulnerabilnim grupama koje su izložene diskriminaciji, uključujući izbeglice, migrante, zatvorenike i pojedince iz LGBT zajednice.

-         Pojedinac koji pati od depresije ima dvadeset puta veću verovatnoću da umre od samoubistva nego osoba bez poremećaja.

-     Samoubistvo je i dalje nezakonito u više od 20 zemalja, gde se osobe koje se upuste u samoubilačko ponašanje mogu kazniti, uključujući zakonske kazne koje se kreću od male novčane ili kratke zatvorske kazne do doživotnog zatvora.

Povezanost sa COVID-19

-     Početna istraživanja su pokazala da je stopa samoubistava u mnogim zemljama ili opala ili ostala kratkoročno nepromenjena, u poređenju sa očekivanim nivoima zasnovanim na periodu pre pandemije.

-       Ključne neizvesnosti koje se nastavljaju su dugoročni uticaji pandemije na stope samoubistava, kako države doživljavaju dalje talase infekcije i koje su ekonomske posledice pandemije na finansije, radna mesta i nacionalne ekonomije. Istraživanja iz Japana ukazuju na povećanje stope samoubistava nakon početnog pada tokom pandemije COVID-19, posebno među ženama, decom i adolescentima.

-       Meta-analiza pedeset četiri studije otkrila je povećanu stopu suicidalnih ideja (10,81%), pokušaja samoubistva (4,68%) i samopovređivanja (9,63%) tokom pandemije COVID-19 u poređenju sa stopama događaja iz pre pandemijske studije.

-       Istraživanje je identifikovalo brojne rizične grupe koje su značajno više pogođene pandemijom COVID-19, posebno žene, mlade ljude, one sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima, one čiji se radni status promenio i one sa nižim socio-ekonomskim stanjem.

„Stvaranje nade kroz akciju“