• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Sa presa

Sa akcije u atriumu hotela Galerija

 

    Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2020, obeležava se pod sloganom: „Svim srcem za zdravo srce”.  Živimo u vremenu pandemije COVID-19 koja je opteretila zdravstvene sisteme, zdravstvene radnike i podigla nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Tok pandemije je još uvek nepredvidiv, zbog čega je briga o stanju našeg srca trenutno važnija nego ikada. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe značaj bolesti srca i krvnih sudova, koje su vodeći uzrok smrti u svetu. COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku COVID-19 je veći.

   

Ljudi koji imaju srčanu slabost su mnogo osetljiviji na infekciju COVID-19 i razvoj komplikacija. Srčana slabost je ozbiljno zdravstveno stanje, kada oslabljeni srčani mišić ne snabdeva telo dovoljnom količinom krvi. Simptomi i znaci srčane slabosti su: otežano disanje, umor i otok potkolenica. Od srčane slabosti u svetu boluje oko 26 miliona ljudi. Srčana slabost je najčešći uzrok hospitalizacija u svetu. Od pet srčanih bolesnika, jedan će razviti srčanu slabost.

Epidemiološka situacija u Srbiji

   

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i  krvnih sudova tokom 2018. godine u Srbiji je umrlo 52.663 osobe. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (KVB)

   

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Izdvajaju se najznačajniji faktori rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, a oni  su: povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i gojaznost (5%). Ovo su istovremeno promenjivi faktori rizika i u ovu grupu svrstavaju se još:  nepravilna ishrana, povišen nivo holesterola/lipida u krvi, kao i prekomerna uhranjenost i gojaznost.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo - nepromenljivi faktori rizika

   

Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje. Godine starosti - Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije, što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.  Pol - Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa muškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.  Bolesti u porodici -  Porodična istorija KVB ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

   

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, posebno usmereno na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje i usmerava napore za ostvarenje cilja SZO da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem. Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:

 

    usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;

    uvođenje poreza na hranu koja sadrži transmasti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;

    izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;

    izradu strategije za smanjenje zloupotrebe alkohola;

    obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

 

SAVETI DA SAČUVATE SVOJE SRCE

Budite mudri u izboru hrane i pića

 

    Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sveže ceđene sokove.

    Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.

    ojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko dnevno) – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.

    Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.

    Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i transmasti.

    Pravite kod kuće zdrave obroke i za poneti.

 

Budite fizički aktivni U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih osoba. 

 

    Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno, dakle sedam dana u nedelji  i individualno dozirano.

    Prošetajte do posla ili do prodavnice.

    Koristite stepenice umesto lifta.

    Uključite se u neki sport ili ples.

    Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).

    Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.

    Na posao idite biciklom, ako je to moguće.                                                                                                             

    Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).

    Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).

 

Recite „ne” korišćenju duvanskih proizvoda

 

    To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.

    Posle 2 godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

    Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od bolesti srca i krvnih sudova vraća se na rizik nepušača.

    Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.

    Ukoliko imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

 

Ukratko: i ove godine, kao i svake godine, Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.       

Statistički podaci za SBO, 2019. godina: U SBO je tokom 2019. godine od bolesti srca i krvnih sudova preminulo 1513 osoba (649 muškog i 864 ženskog pola. Udeo KVB u ukupnoj smrtnosti je 57,22%. Najučestalije dijagnoze su: povišen TA (354 osobe, 23,4%), ateroskleroza (278 osoba, 18,4%), oboljenja srčanog mišića (269 osoba, 17,8%) i infarkt mozga (140 osoba, 9,3%).

 

Pripremila: Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati