Starije doba predstavlja životni period koji se najčešće definiše kao period nakon 65. godine života. Iako se starost dugo posmatrala kao vreme opadanja sposobnosti, povlačenja iz društvenog života i približavanja kraju životnog veka, savremena psihologija i gerontologija ukazuju da je reč o posebnom razvojnom periodu, koji pored brojnih izazova, nosi i mogućnosti za dalji lični razvoj, ostvarivanje novih ciljeva i očuvanje kvaliteta života.

  Svet se suočava sa demografskom transformacijom bez presedana: broj osoba starijih od 60 godina porastao je sa 634 miliona u 2002. na 1,26 milijardi u 2026. godini, dok se do 2050. očekuje 2,11 milijardi (21,8% svetske populacije), uz još brži rast najstarijih generacija (80+). Iako globalni životni vek kontinuirano raste, dugogodišnji jaz od 9,6 godina između ukupnog i životnog veka u dobrom zdravlјu ukazuje na rastući uticaj nezaraznih bolesti.

  Republika Srbija deli ovaj evropski kontekst sa prosečnom starošću od 44,0 godine (muškarci 42,6; žene 45,4) i očekivanim trajanjem života od 76 godina (muškarci 73,7; žene 78,3), dok lica starija od 65 godina čine više od petine populacije (23%). Pojedini okruzi, poput Zlatiborskog okruga sa 77,1 godinom, predstavlјaju svetle primere dugovečnosti.

  U fokusu obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba Ujedinjenih nacija pod sloganom „Doba dugovečnosti: Prilagodimo sisteme dužem životu” jeste potreba za prelaskom sa pukog produženja života na unapređenje njegovog kvaliteta kroz prevenciju, savremenu geronauku i celoživotno učenje. Uz uvažavanje rodne ravnopravnosti i eliminisanje diskriminacije, ulaganjem u zdravstvene, socijalne i ekonomske sisteme stvaramo vredan kapital dugovečnosti, čineći starenje prilikom za održivi razvoj i zajedničku budućnost svih generacija.

  Klјučni cilјevi obeležavanja ovog dana su: Sagledavanje načina kako duži životni vek preoblikuje zdravstvene, socijalne i ekonomske sisteme, uz razvoj održivih okvira za finansiranje i tržišta rada prilagođena novim realnostima. Isticanje značaja socijalnih, ekonomskih i ekoloških determinanti zdravlјa, kao i prevencije u cilјu smanjenja nejednakosti tokom čitavog životnog ciklusa. Promovisanje celoživotnog učenja, unapređenje socijalne sigurnosti za neformalne negovatelјe i razvoj integrisanih modela nege kroz međusektorsku saradnju. Uvažavanje regionalne raznolikosti kroz razmenu iskustava i kreiranje rešenja koja poštuju lokalne specifičnosti i životna iskustva samih starijih osoba. Povezivanje demografije, geronauke, ekonomije, javnog zdravlјa i lјudskih prava radi kreiranja inkluzivnih politika zasnovanih na konkretnim dokazima.

  Starenje nije period stagnacije niti isključivo period gubitka. Ona predstavlja novu razvojnu fazu koja donosi prilike za lični rast, mudrost, emocionalnu zrelost i drugačije sagledavanje života. Uspešno starenje ne znači odsustvo problema i gubitaka, već sposobnost prilagođavanja promenama koje starost donosi.

  Socijalna povezanost predstavlja jedan od najvažnijih zaštitnih faktora mentalnog zdravlja u starosti. Održavanje kontakata sa porodicom, prijateljima i zajednicom doprinosi kvalitetu života i osećaju pripadnosti.

Spec. dr med. Mirjana Dakić, Rukovodilac odeljenja za promociju zdravlja