31. MAJ SVETSKI DAN BEZ DUVANA

“Razotkrivanje privlačnosti: otkrivanje taktika industrije duvanskih i nikotinskih proizvoda”

SVETLI PROIZVODI. MRAČNE NAMERE.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vodeće institucija javnog zdravlja širom sveta obeležavaju Svetski dan bez duvana, ove godine se usmeravajući na razotkrivanje strategija koje duvanska i nikotinska industrija koriste da bi njihovi proizvodi bili privlačni potrošačima, naročito mladima. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana je “Razotkrivanje privlačnosti: otkrivanje taktika industrije duvanskih i nikotinskih proizvoda”. SZO nastoji da podigne svest, zagovara jače politike, uključujući zabranu aroma koje duvanske i nikotinske proizvode čine privlačnijim i promoviše aktivnosti koje treba preduzeti kako bi ljudi širom sveta mogli da ostvare svoje pravo na zdravlje, zdrav život i da se zaštite buduće generacije.

Svakog dana, duvanska i nikotinska industrija koriste pažljivo osmišljene proizvode i obmanjujuće taktike kako bi privukle novu generaciju korisnika i zadržale postojeće. Razotkrivanje privlačnosti je moto ovogodišnje kampanje Svetskog dana bez duvana. Iza privlačnih ukusa su skrivene opasnosti. U svetu se sprovodi bestidna manipulacija našom decom, zarad profita duvanske industrije. Razotkrivanje laži znači zaštitu života zato je važno razotkrivanje privlačnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Uoči Svetskog dana bez duvana,13. maja, SZO je bila domaćin onlajn događaja na kojem su istraživani marketinški trikovi, dizajnerske karakteristike i strategije koje čine nikotin i duvanske proizvode privlačnim, uključujući ukuse, koji i dalje mame decu i mlade ljude u zavisnost od nikotina.

Procenjuje se da 37 miliona dece uzrasta od 13 do 15 godina širom sveta koristi duvan. U mnogim zemljama stopa upotrebe elektronskih cigareta kod mladih premašuje stopu kod odraslih. Marketinški sadržaj koji promoviše elektronske cigarete, nikotinske vrećice i zagrevane duvanske proizvode pregledan je više od 3,4 milijarde puta na platformama društvenih medija.

Arome se nalaze u mnogim proizvodima od nikotina i duvana. Postoji oko 16.000 jedinstvenih ukusa. Arome se često navode kao glavni razlog za početak upotrebe nikotinskih i duvanskih proizvoda.

Duvanska i nikotinska industrija koriste podmukle strategije kako bi svoje štetne proizvode učinile privlačnim, posebno mladima. Manipulativni dizajn proizvoda, atraktivni ukusi i glamurozni marketing stvaraju lažni osećaj sigurnosti i izazivaju poželjnost. Moramo razbiti tu iluziju.

Nikotin i duvanski proizvodi izazivaju veliku zavisnost i dizajnirani su da održe upotrebu, zarobljavajući korisnike u ciklusu zavisnosti. Aditivi maskiraju “neprijatnost” duvana, što olakšava početak i otežava prestanak. Cilj je da se skine ovaj „slatki premaz“ i vidi prava slika ovih proizvoda. Uprkos ogromnim dokazima o opasnostima duvana, relativno malo korisnika u potpunosti razume obim štete koju duvan nanosi i imaju tendenciju da potcene rizike za sebe i druge.

Uklanjanje privlačnosti ovih proizvoda strožim propisima je neophodno za zaštitu sadašnjih i budućih generacija od štete koji ovi proizvodi čine. Ne dozvolite da duvanska i nikotinska industrija prevare ljude svojim planom. Zato je važno da se zajedno ujedinimo i jasno kažemo: Nema više trikova, nema više zamki.

PRIDRUŽITE SE POKRETU: PREDUZMITE AKCIJU.

Ključne činjenice

- Duvan ubije polovinu svojih korisnika.

- Duvan ubija više od 8 miliona ljudi svake godine, uključujući procenjenih 1,3 miliona nepušača koji su izloženi pasivnom pušenju.

- Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

- U 2020. godini je 22,3% svetske populacije koristilo duvan: 36,7% muškaraca i 7,8% žena.

- Da bi se rešila epidemija duvana, države članice SZO usvojile su Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (SZO OKKD) 2003. godine. Trenutno su 182 zemlje potpisnice ovog sporazuma.

- Mere SZO MPOWER su u skladu sa OKKD SZO i pokazalo se da spasavaju živote i smanjuju troškove izbegnutih rashoda za zdravstvenu zaštitu.

Epidemija duvana jedna je od najvećih pretnji javnom zdravlju sa kojom se svet ikada suočio, ubijajući preko 8 miliona ljudi godišnje širom sveta. Više od 7 miliona tih smrtnih slučajeva rezultat je direktne upotrebe duvana, dok je oko 1,3 miliona rezultat izloženosti nepušača pasivnom dimu.

Svi oblici upotrebe duvana su štetni i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Pušenje cigareta je najčešći oblik upotrebe duvana širom sveta. Ostali duvanski proizvodi uključuju duvan za vodenu lulu, cigare, cigarilose, zagrejani duvan, duvan za motanje, duvan za lulu, bidije i kretek, kao i proizvode od duvana bez dima.

Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je teret bolesti i smrti povezanih sa duvanom najveći. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu preusmeravanjem potrošnje domaćinstava sa osnovnih potreba, kao što su hrana i smeštaj, na duvan. Ovakvo potrošačko ponašanje je teško kontrolisati jer je duvan toliko zavisan.

Ekonomski troškovi upotrebe duvana su značajni i uključuju značajne troškove zdravstvene zaštite za lečenje bolesti izazvanih upotrebom duvana, kao i izgubljeni ljudski kapital koji je rezultat morbiditeta i mortaliteta koji se mogu pripisati duvanu.

Ključne mere za smanjenje potražnje za duvanom

Nadzor je ključan

Dobro praćenje obima i karaktera epidemije duvana ukazuje na to kako najbolje prilagoditi politike. Skoro polovina svetske populacije je redovno uključena u nacionalna reprezentativa istraživanja među odraslima i adolescentima o upotrebi duvana. U Srbiji se redovno sprovode istraživanja među odraaslima i adolescentima o upotebi duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Pasivno pušenje ubija

Pasivno pušenje je dim koji ispunjava restorane, kancelarije, kuće ili druge zatvorene prostore u kojima ljudi koriste duvanske proizvode. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom duvanskom dimu. Pasivno pušenje uzrokuje ozbiljne kardiovaskularne i respiratorne bolesti, uključujući koronarnu bolest srca i rak pluća, i prerano ubija oko 1,3 miliona ljudi svake godine.

Više od četvrtine svetske populacije koja živi u 74 zemlje zaštićeno je sveobuhvatnim nacionalnim zakonima o zabrani pušenja. U našoj zemlji građani nisu zaštićeni.

Korisnicima duvana je potrebna pomoć da prestanu

Među pušačima koji su svesni opasnosti duvana, većina želi da prestane. Savetovanje i lekovi mogu više nego udvostručiti šanse korisnika duvana da uspešno prestanu da puše.

Nacionalne sveobuhvatne službe za prestanak pušenja sa potpunim ili delimičnim pokrivanjem troškova dostupne su kako bi pomogle korisnicima duvana da prestanu da puše u samo 32 zemlje, što predstavlja oko trećinu svetske populacije. U našoj zemlji postiji nacionali kol centar i mali broj Savetovališta za odvikavanje od pušenja. Potrebno ih je više.

Zdravstveni radnici imaju najveći potencijal od bilo koje grupe u društvu da promovišu smanjenje upotrebe duvana. Studije pokazuju da malo ljudi razume specifične zdravstvene rizike od duvana, koji uključuju rak pluća, srčane bolesti i moždani udar. Kratki saveti zdravstvenih radnika mogu povećati stopu uspešnosti prestanka pušenja i do 30%, dok intenzivna savetovanja povećavaju šanse za prestanak pušenja za 84%.

Slikovna zdravstvena upozorenja deluju

Snažne kampanje protiv duvana u masovnim medijima i slikovna zdravstvena upozorenja sprečavaju decu i druge ranjive grupe da počnu da koriste duvan i povećavaju broj korisnika duvana koji prestaju da puše.

Ipak, pakovanje duvanskih proizvoda u većini zemalja pruža malo ili nimalo informacija koje bi upozorile potrošače na rizike. Duvanske kompanije koriste pakovanje i druge tehnike oglašavanja kako bi duvan izgledao privlačno, dok odvlače pažnju potrošača od surove stvarnosti kako duvan uništava zdravlje.

Više od polovine svetske populacije živi u 103 zemlje koje ispunjavaju najbolju praksu za grafička zdravstvena upozorenja, što između ostalog uključuje i velika (50% ili više glavnih površina pakovanja) slikovna zdravstvena upozorenja prikazana na lokalnom jeziku. Naša zemlja nema uvedena obavezna grafička upozorenja na pakovanjima duvanskih proizvoda.

Oko 1,5 milijardi ljudi živi u 36 zemalja koje su emitovale barem jednu snažnu medijsku kampanju protiv duvana u poslednje 2 godine. U našoj zemlji nema medijskih kamanja više od jedne decenije.

Zabrane reklamiranja duvana smanjuju potrošnju

Reklamiranje, promocija i sponzorstvo povećava i održava upotrebu duvana efikasnim regrutovanjem novih korisnika duvana i obeshrabrivanjem korisnika duvana da prestanu da puše.

Svake godine duvanska industrija troši desetine milijardi dolara na marketing svojih proizvoda. Koristeći sve sofisticiranije i prikrivene oblike reklamiranja, promocije i sponzorstva duvana, duvanska industrija povezuje svoje proizvode sa uspehom, zabavom i glamurom. Rezultati su razarajući po javno zdravlje, a novi korisnici na kraju budu namamljeni u doživotnu zavisnost. U zemljama širom sveta, mnogi oblici reklamiranja i promocije duvana stvaraju iluziju da je duvan samo običan potrošački proizvod, a ne smrtonosan proizvod koji ubija i do polovine svojih korisnika.

Potpuna zabrana direktnog i indirektnog reklamiranja, promocije i sponzorstva može značajno smanjiti potrošnju duvana i zaštititi ljude od marketinških taktika industrije. Da bi bile efikasne, zabrane moraju biti potpune i primenjivati se na sve marketinške kategorije. U suprotnom, industrija preusmerava resurse na neregulisane marketinške kanale. Duvanska industrija se snažno protivi sveobuhvatnim zabranama jer one efikasno smanjuju upotrebu duvana.

Trećina zemalja (66 zemalja), što predstavlja četvrtinu svetske populacije, potpuno je zabranila sve oblike promocije, sponzorstva i reklamiranja duvana.

Porezi su efikasni u smanjenju upotrebe duvana

Porezi na duvan su najisplativiji način za smanjenje upotrebe duvana, posebno među mladima i grupama sa niskim prihodima. Povećanje poreza koje povećava cene duvana za 10% smanjuje potrošnju duvana za oko 4% u zemljama sa visokim prihodima i oko 5% u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Uprkos tome, visoki porezi na duvan se retko primenjuju. Samo 41 zemlja, sa 12% svetske populacije, uvela je poreze na duvanske proizvode tako da najmanje 75% maloprodajne cene čini porez.

Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima mora biti zaustavljena

Nezakonita trgovina duvanskim proizvodima predstavlja velike zdravstvene, ekonomske i bezbednosne izazove širom sveta. Procenjuje se da je svaka deseta cigareta i duvanski proizvod konzumiran širom sveta ilegalan.

Iskustvo iz mnogih zemalja pokazuje da se ilegalna trgovina može uspešno rešiti čak i kada se povećaju porezi i cene duvana, što rezultira povećanjem poreskih prihoda i smanjenjem upotrebe duvana.

Protokol SZO o eliminaciji ilegalne trgovine duvanskim proizvodima je ključna politika na strani ponude za smanjenje upotrebe duvana i njenih zdravstvenih i ekonomskih posledica.

Noviji nikotinski i duvanski proizvodi

Zagrevani duvanski proizvodi su duvanski proizvodi koji proizvode aerosole koji sadrže nikotin i toksične hemikalije nakon zagrevanja duvana ili aktiviranja uređaja koji sadrži duvan. Sadrže nikotin, supstancu koja izaziva jaku zavisnost, aditive koji nisu duvanski i često su aromatizovani.

Uprkos tvrdnjama o „smanjenju rizika“, nema dokaza koji bi pokazali da su zagrevani duvanski proizvodi manje štetni od konvencionalnih duvanskih proizvoda. Mnogi toksini koji se nalaze u duvanskom dimu su u znatno nižim koncentracijama u aerosolu, ali aerosol sadrži druge toksine koji se ponekad nalaze u većim koncentracijama nego u duvanskom dimu, kao što su glikol, piridin, dimetil-trisulfid, aceton i metilglioksal.

Nekih toksina, koji se nalaze u aerosolima, nema u konvencionalnom dimu cigareta i mogu imati povezane posledice po zdravlje. Zagrevani duvanski proizvodi su veoma promenljivi, a neki od toksina, koji se nalaze u aerosolu ovih proizvoda, su kancerogeni.

Elektronske cigarete (ili e-cigarete) su najčešći oblik elektronskih sistema za isporuku nikotina (ENDS) i elektronskih sistema za isporuku bez nikotina (ENNDS), ali postoje i drugi proizvodi, kao što su elektronske cigare i elektronske lule. ENDS sadrže različite količine nikotina i štetnih emisija (aerosol). Upotreba ENDS/ENNDS proizvoda se kolokvijalno naziva „vejping“. Međutim, to ne znači da su bezopasni ili da emituju vodenu paru.

Emisije elektronskih cigareta obično sadrže nikotin i druge toksične supstance koje su štetne za korisnike i nekorisnike koji su izloženi aerosolima i udišu ih. Utvrđeno je da neki od ovih proizvoda za koje tvrde da ne sadrže nikotin ipak sadrže nikotin.

Dokazi pokazuju da su ovi proizvodi štetni po zdravlje i da nisu bezbedni. Međutim, prerano je dati tačan odgovor o dugoročnim uticajima njihove upotrebe ili izlaganja ovim proizvodima. Neke nedavne studije sugerišu da upotreba ENDS-a može povećati rizik od srčanih oboljenja i plućnih poremećaja. Izlaganje nikotinu kod trudnica može imati negativne zdravstvene posledice po fetus, a nikotin, koji je veoma zavisna supstanca, štetan je za razvoj mozga fetusa.

Nikotinske vrećice su unapred “porcionisane kesice” koje sadrže nikotin i slične su tradicionalnim bezdimnim duvanskim proizvodima kao što je snus u nekim aspektima, uključujući izgled, sadržaj nikotina i način upotrebe (stavljanje između desni i usne). Često se reklamiraju kao proizvodi „bez duvana“, da se mogu koristiti bilo gde (kako bi se zaobišao Zakon o zaštiti nepušača od duvanskog dima), a u nekim zemljama, kao što su SAD, nazivaju se „belim vrećicama“.

Odgovor SZO

Postoji fundamentalni i nepomirljivi sukob između interesa duvanske industrije i interesa politike javnog zdravlja. Duvanska industrija proizvodi i promoviše proizvod za koji je naučno dokazano da izaziva zavisnost, da izaziva bolesti i smrt i da dovodi do raznih društvenih problema, uključujući povećano siromaštvo.

Razmere ljudske i ekonomske tragedije koju duvan nameće su šokantne, ali i sprečive. Duvanska industrija se bori da osigura da se opasnosti njihovih proizvoda prikriju, ali SZO uzvraća udarac.

Okvirna konvencija o kontroli duvana je prekretnica u promociji javnog zdravlja. To je ugovor zasnovan na dokazima koji potvrđuje pravo ljudi na najviši standard zdravlja, pruža pravne dimenzije za međunarodnu zdravstvenu saradnju i postavlja visoke standarde za usklađenost. Od stupanja na snagu 2005. godine, OKKD SZO ima 182 strane koje pokrivaju više od 90% svetske populacije.

SZO je 2007. godine uvela praktičnu, isplativu inicijativu za povećanje sprovođenja odredbi OKKD SZO o smanjenju potražnje, pod nazivom MPOWER.

6 MPOWER mera su:

1. Praćenje upotrebe duvana i politika prevencije.

2. Zaštita ljudi od upotrebe duvana.

3. Pružanje pomoći za prestanak upotrebe duvana.

4. Upozoravanje na opasnosti od duvana.

5. Sprovođenje zabrana reklamiranja, promocije i sponzorstva duvana.

6. Povećanje poreza na duvan.

SZO prati MPOWER mere od 2007. godine. Za više detalja o napretku postignutom u kontroli duvana na globalnom, regionalnom i nivou zemalja, pogledajte seriju izveštaja SZO o globalnoj epidemiji duvana na linku:

https://iris.who.int/bitstream/handle/10665/343287/9789240032095-eng.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Izvor: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/tobacco

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine