Svetski dan mentalnog zdravlja,

“Vreme je da se mentalnom zdravlju na radnom mestu da prioritet”

10.10.2024. godine

Svetska federacija za mentalno zdravlje (VFMH) osnovana je 1948. godine i najstarija je organizacija koja zastupa mentalno zdravlje sa posebnim konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama od 1963. godine i zvanično je priznata i od Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

            VFMH je 1992. godine započela obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra kako bi se proširilo znanje o važnosti edukacije i zagovaranja brige o mentalnom zdravlju.

            Tema Svetskog dana mentalnog zdravlja 2024. „Vreme je da se mentalnom zdravlju na radnom mestu da prioritet“ pruža priliku da se ponovo pokrenu inicijative za promociju brige o mentalnom zdravlju na radnim mestima tako što će ih učiniti zdravijim mestom. Posebno zbog toga što je 60% globalne populacije zaposleno i što zaposleni provode 60% svog vremena na radnom mestu.

            Odavno je prepoznato da je rad važan za dobrobit ljudi. Pre više od pet hiljada godina ljudi u egipatskoj civilizaciji su organizovali svoj život oko posla i porodice i verovali su da to vodi zdravom životu. Savremena istraživanja to podržavaju, a pomoć ljudima pri zapošljavanju treba smatrati standardnom intervencijom za dobrobit mentalnog zdravlja jer samo 10-15% ljudi sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja ima zaposlenje.

            Potrebno je naglasiti važnost podrške pri zapošljavanju kao dela tretmana koji se nudi osobama sa mentalnim bolestima. Nije teško zamislite prednosti povećanja stope zaposlenosti sa 10% na 50% među osobama sa ozbiljnim problemom mentalnog zdravlja. To će rezultirati koristima za društvo čineći te osobe manje zavisnim od državnih beneficija i smanjiće stigmu povećanjem socijalne uključenosti tih osoba.

            Statistika iz 2020. godine otkriva da su visoke stope nezaposlenosti mladih ljudi povezane sa dugotrajnim fizičkim, mentalnim zdravljem i socijalnim poteškoćama. Ovi problemi uključuju kardiovaskularne bolesti, porast kriminalnog ponašanja, loš izbor načina života, povećanu stopu pušenja, upotrebe alkohola i drugih supstanci, povećanu stopu samoubilačkog ponašanja i povećanu smrtnost zbog problema povezanih sa prekomernim korišćenjem alkohola.

            Depresija i anksioznost rasprostranjeni su na radnim mestima širom sveta, utičući na produktivnost, posvećenost i ukupni učinak. Kada se ne leče, SZO procenjuje da se ekonomski troškovi penju na zapanjujućih 1 bilion dolara godišnje.

               Iako je zaposlenost u principu pozitivna neki obrasci rada mogu biti štetni po zdravlje kada dovode do povećanog stresa, što uključuje dugo radno vreme, noćne smene, rad vikendom kada nema dovoljno perioda odmora i drugo. Takvi stresori su povezani sa sagorevanjem i drugim problemima mentalnog zdravlja povezanim sa stresom, izostajanjem sa posla i apsentizmom, te smanjenjem produktivnosti i ličnim i društvenim troškovima.

            Mnogi ljudi koji su iskusili probleme sa mentalnim zdravljem odlučuju da novim poslodavcima ne otkriju ove podatke zbog straha od stigme i diskriminacije.

            Potrebni su nam zakoni o zapošljavanju koji na adekvatan način štite i podržavaju ljude koji mogu otvoreno govoriti o svojim problemima sa mentalnim zdravljem. Mentalno zdravlje bi trebalo da bude globalno zaštićena karakteristika koja omogućava razvoj zdravijih radnih mesta sa više podrške. Svi imamo pravo na bezbedno i zdravo okruženje na poslu. Zaposlenje je dobro i treba da podržava mentalno blagostanje. Biti produktivan i neizolovan, takođe, smanjuje faktore rizika za samoubistvo.

            Globalna zajednica mora hitno da reaguje kako bi osigurala da radno mesto bude zdravo mesto gde mentalno zdravlje i blagostanje ljudi mogu da “cvetaju”, a za poslodavce da su to mesta gde mogu povećati produktivnost. To će značiti da se moramo pozabaviti pitanjima nejednakosti i pariteta i zapošljavanja, uključujući pol, rasu i invaliditet u vezi sa zdravljem, istovremeno prepoznajući da je dom sve više radno mesto, posebno od nedavne pandemije Covid-19. Ova pandemija je ukazala na dramatičnu potrebu rešavanja problema mentalnog zdravlja ukupno i na radnom mestu.

            Čak i najzdraviji zaposleni mogu da pate fizički i psihički u nezdravom radnom okruženju. Davanje prioriteta mentalnom zdravlju na radnom mestu je od suštinskog značaja za negovanje produktivne i podržavajuće atmosfere. Kada se poslodavci aktivno bave mentalnim blagostanjem, to rezultira smanjenim stresom, manjim odsustvom i povećanim angažovanjem zaposlenih. Primenom politika kao što je fleksibilno radno vreme, obezbeđivanje pristupa resursima za mentalno zdravlje i podsticanje otvorenih razgovora o mentalnom zdravlju, kompanije mogu da neguju kulturu brige koja podiže moral i unapređuje sveukupni učinak i inovacije. Ulaganje u mentalno zdravlje nije samo saosećajno – to je strateška poslovna odluka koja koristi svima.