• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Svetski dan bez duvana 2024: Zaštitimo dece od uticaja duvanske industrije

 

- Konferencija za novinare

- Radionice za srednjoškolce

- Bazar zdravlja u MZ Peščara

- Obrada ankete među učenicima OŠ i SŠ

- Edukacija zdravstvenih radnika  - akreditovana KME


   Ovogodišnja tema jasno ukazuje da duvanska i srodne industrije mlade biraju kao svoju ciljnu grupu i da je na globalnom nivou potrebno zagovaranje kako bi mlade zaštitili od štetnih duvanskih proizvoda. Ovaj diskurs pruža platformu za mlade ljude, kreatore politike i zagovornike kontrole duvana na globalnom nivou da razgovaraju o ovom pitanju i da podstaknu vlade da usvoje politike koje štite mlade ljude od manipulativnih praksi duvanske i srodnih industrija. Iako se pušenje cigareta smanjilo tokom godina zbog značajnih napora zajednice za kontrolu duvana, mora se učiniti više na zaštiti ovih ranjivih grupa.

  Prema podacima iz 2022. godine, širom sveta najmanje 37 miliona mladih uzrasta 13–15 godina koristi neki oblik duvana. U Evropskom regionu 11,5% dečaka i 10,1% devojčica uzrasta 13–15 godina su korisnici duvana ili 4 miliona.

  Zašto duvanska industrija cilja na mlade? Da bi nastavila da zarađuje milijarde dolara prihoda, duvanska industrija treba svake godine da zameni milione korisnika svojih proizvoda, onih koji umiru i onih koji prestanu da puše. Da bi postigla ovaj cilj, radi na stvaranju okruženja koje promoviše prihvatanje duvanskih proizvoda među sledećom generacijom, uključujući slabu zakonsku regulativu kako bi osigurala da su njeni proizvodi dostupni i pristupačni. Duvanska industrija, takođe, razvija proizvode i taktike oglašavanja koje su privlačne deci i adolescentima, dopirući do njih putem društvenih medija i platformi za striming.

  Proizvodi poput elektronske cigarete i nikotinskih vrećica postaju sve popularniji među mladima. Procenjuje se da je 12,5% adolescenata u Evropskom regionu koristilo e-cigarete 2022. godine u poređenju sa 2% odraslih. U nekim zemljama regiona, stope upotrebe e-cigareta među školskom decom su 2-3 puta veće od stopa pušenja cigareta.

  Industrija namerno prodaje smrtonosnu zavisnost mladim ljudima, stoga ovogodišnja kampanja poziva vlade, stručnjake za kontrolu duvana i zajednicu da zaštite sadašnje i buduće generacije i da duvansku industriju smatraju odgovornom za štetu koju uzrokuje.


Taktike duvanske industrije za privlačenje mlađih generacija

  U svetu ima 1,3 milijarde korisnika duvana. Taj broj bi bio još veći da duvan nije ubio polovinu svojih korisnika. Svake četiri sekunde duvan oduzima još jedan život. Decenije obmane i lukavih taktika duvanske industrije “navukle” su generacije korisnika na nikotin i duvan, što je dovelo do ove globalne epidemije. Industrija vredna više milijardi dolara regrutuje nove korisnike duvana i nikotina kako bi nagradila investitore što većim profitom i održala svoje poslovanje aktivnim. Duvanske industrije i srodne industrije sve više se bave decom i adolescentima, primenjujući reklamne taktike i direktno ih ciljaju novim portfoliom proizvoda koji ugrožavaju njihovo zdravlje. Ove industrije se kreću velikom brzinom i lansiraju postojeće i nove proizvode koristeći sve načine da prošire svoj tržišni udeo pre nego što ih zakonski propisi sustignu. Duvanska i srodne industrije nastavljaju da se protive merama zasnovanim na dokazima, kao što su povećanje akciza i sveobuhvatne zabrane reklamiranja, promocije i sponzorstva duvana, i zapretile su pravnim postupcima protiv vlada koje pokušavaju da zaštite zdravlje svojih građana.


Kako je duvanska industrija ranije manipulisala ljudima i privukla nove korisnike?

  Kako je svest o štetnosti upotrebe duvana rasla i globalni napori za kontrolu duvana intenzivirani tokom poslednjih decenija, društvena prihvatljivost upotrebe duvana je opala. Ovo je pokrenulo duvansku industriju da se vrati starim taktikama kako bi vratila svoju narušenu reputaciju i obezbedila novu generaciju korisnika.

  Duvanska industrija je napravila dobro istražene i proračunate pokušaje. Redizajnirala je i rebrendirala svoje proizvode kako bi održala profitabilnost. Uvela je filtere za cigarete i takozvane „lagane“ i „blage“ duvanske proizvode kao alternativu odvikavanju od pušenja, smanjujući percepciju korisnika duvana o riziku i šteti, podrivajući efikasne politike kontrole duvana. Takav obmanjujući marketing se nastavlja i danas, a industrija se zalaže za pristup smanjenju štete kroz nove proizvode kao što su elektronski sistemi za isporuku nikotina (ENDS) i nenikotinski elektronski sistemi (ENNDS), koji se obično nazivaju e-cigarete, i zagrevani duvanski proizvodi (HTP – poput ajkosa).

Kako duvanske i srodne industrije plasiraju nove i proizvode u razvoju?

  E-cigarete se često promovišu kao potrošački proizvodi „smanjenog rizika“, „bez dima“ i „društveno prihvatljivi“. Ove promotivne strategije imaju potencijal da ponovo normalizuju pušenje i podstaknu dugotrajnu upotrebu nikotinskih proizvoda koji izazivaju zavisnost i koji su, poput duvana, nesumnjivo štetni za potrošača, pod maskom da su zdravija alternativa. Duvanske i srodne industrije zloupotrebljavaju činjenicu da dugoročni zdravstveni efekti e-cigareta nisu utvrđeni i da još nisu regulisani u većini zemalja, što im omogućava da zaobiđu zabranu reklamiranja duvana i promovišu upotrebu svojih proizvoda u prostoru gde je pušenje zabranjeno.

  Neki proizvođači, takođe, imaju tendenciju da zajedno razgovaraju o e-cigaretama i zgrevanim duvanskim proizvodima, čime zbunjuju potencijalne potrošače i otežavaju razlikovanje duvanskog od neduvanskog proizvoda. Ove tehnike društvenog pozicioniranja, zajedno sa strateškim marketinškim taktikama, posebno su efikasne u ciljanju dece i adolescenata i imaju potencijal da održe zavisnost od nikotina kod mladih širom sveta.


Koje šeme sponzorstva se koriste za manipulaciju decom i adolescentima?

  Potvrde poznatih ličnosti i uticajnih ljudi. Oglašavanje se sve više pomera na platforme društvenih medija, a nikotinska i duvanska industrija se ne razlikuju. Ove industrije pozivaju „influensere“ na društvenim medijima koji dopiru do dece i adolescenata i angažuju ih da služe kao „ambasadori brenda“ ili im nude finansijske podsticaje za promociju njihovih proizvoda. Influenseri na društvenim mrežama imaju potencijal da svojoj publici daju utisak autentičnije promocije proizvoda, posebno kada objave ne otkrivaju detalje o sponzorstvu.
  Stipendije. Duvanske i industrije povezane sa proizvodnjom e-cigareta ponudile su stipendije srednjoškolcima, studentima i postdiplomskim studentima, a od nekih kandidata zahtevaju da pišu eseje o opasnostima duvana i potencijalnim prednostima upotrebe e-cigareta.

  •   Školski programi i omladinski kampovi. Proizvođači duvana i e-cigareta platili su školama za priliku da govore u učionicama ili posle škole. Oni su, takođe, sponzorisali letnje kampove kako bi širili zablude o rizicima upotrebe e-cigareta i plasirali svoje proizvode pod maskom promovisanja „bezbednijih alternativa” konvencionalnim duvanskim proizvodima.

  • Koje se taktike oglašavanja koriste za ciljanje novih, mladih potrošača?

  •   Digitalno oglašavanje i oglašavanje na društvenim mrežama. Sa sveobuhvatnošću pametnih telefona i stalnim pristupom internetu, nikotinske i duvanske kompanije su strateški koristile digitalne i društvene medijske platforme kako bi doprle do mlađih generacija, uključujući njihove omiljene aplikacije i video igrice. Platforme društvenih medija omogućavaju korisnicima interakciju sa marketinškim karakteristikama, što povećava izloženost i uticaj među decom i adolescentima. Oni takođe omogućavaju trgovcima da pristupe detaljima profila korisnika i njihovih prijatelja i efikasno ciljaju potencijalne kupce. Zemlje koje su usvojile zabranu oglašavanja, promocije i sponzorstva, ali nisu eksplicitno zabranile prekogranično oglašavanje, ostavile su mogućnost da njihovi mladi budu izloženii oglašavanju na digitalnim i društvenim medijima koje potiče iz drugih zemalja. Nešto više od 100 haštagova povezanih sa duvanskim kompanijama pregledano je više od 25 milijardi puta širom sveta u periodu od 2007. do 2016. godine.

  •   Atraktivni izlozi u maloprodajnim objektima. Prodavci u blizini škola često su plaćeni da izlože nikotin i duvanske proizvode u svojim maloprodajnim radnjama, zajedno sa elegantnim panoima na prodajnim mestima, atraktivnim marketinškim materijalima i svetlim, šarenim kutijama kako bi privukli mlade kupce. Moderni, atraktivni maloprodajni prostori sa širokim spektrom proizvoda koji su privlačni mladima takođe se često koriste za plasiranje novih i proizvoda u razvoju.

      Reklamni materijali i proizvodi u visini očiju dece. U mnogim zemljama nikotin i duvanski proizvodi mogu se naći u nivou očiju dece i u blizini prodavnica koje prodaju igračke, elektronske uređaje, slatkiše, grickalice ili gazirana pića.


  • Koji marketinški trikovi se koriste za privlačenje dece i adolescenata da koriste nikotin i duvanske proizvode?

      Ukusi koji privlače mlade. Duvanski proizvodi, kao što su bezdimni duvan i duvan za lulu, prodaju se u slatkim i voćnim ukusima, što može povećati privlačnost kod nepušača i prikriti oštar ukus duvana. Do danas, istraživači su identifikovali preko 15.000 dostupnih ukusa e-cigareta, uključujući ukuse za koje je dokazano da privlače mlade, kao što su šećerna vuna i gumeni medved. Reklame aromatizovanih proizvoda mogu povećati privlačnost i podstaći decu i adolescente da kupuju i isprobaju nikotinske proizvode. Arome mogu smanjiti percepciju štetnosti i zavisnosti od nikotinskih proizvoda.

      Elegantni dizajni džepne veličine. E-cigarete i zagrevani duvanski proizvodi se uveliko promovišu kao moderni, visokotehnološki i vrhunski proizvodi za životni stil, sa minimalističkim dizajnom i lansiranjem proizvoda visokog profila koji ih prikazuju kao atraktivne i bezopasne proizvode. Elegantan dizajn može biti varljiv, dostupan u oblicima koji podsećaju na USB fleš disk i lako se mogu sakriti u ruci mlade osobe.

      Likovi iz crtanih filmova. Neki proizvođači e-cigareta koriste crtane filmove i slike prilagođene deci, kao što su jednorozi, da bi brendirali svoje proizvode i plasirali slatke ukuse.

     

    Koje se promotivne taktike koriste radi iskušavanja dece i adolescenata?

      Plasman proizvoda u zabavnim medijima, kao što su televizija i bioskop. Deca i adolescenti koji gledaju filmove i televizijske emisije koji sadrže prikaze pušenja su u povećanom riziku da počnu da puše. Izloženost duvanskim proizvodima ili marketing e-cigareta u medijima za zabavu utiče na nameru dece i adolescenata da koriste ove proizvode.

      Besplatni uzorci proizvoda. Uzorci nikotina i duvanskih proizvoda distribuiraju se u oblastima sa velikim prometom, a posebno na mestima koja posećuju mladi, kao što su uglovi ulica, tržni centri, festivali i koncerti, kako bi privukli nove potrošače. U preko 50 zemalja, najmanje 10% učenika uzrasta 13-15 godina prijavilo je da im je predstavnik duvanske kompanije ikada ponudio besplatnu cigaretu.

      Roba sa logotipom kompanije. U preko 120 zemalja, najmanje 1 od 10 učenika uzrasta 13-15 godina prijavio je da ima predmet sa logom duvanske kompanije.

     

    Koji mehanizmi distribucije se koriste da bi se olakšao pristup ovim proizvodima?

      “Single stick” cigarete. Prodaja cigareta pojedinačno ili u paketićima povećava pristupačnost i dostupnost duvanskih proizvoda za školsku decu. Mladi ljudi koji počnu da eksperimentišu sa cigaretama sa jednim štapićem ne vide zdravstvena upozorenja na paklicama cigareta i time nemaju koristi od ove mere kontrole duvana koja bi ih mogla zaštititi. Nedavno istraživanje u 45 zemalja pokazalo je da su učenici uzrasta od 13 do 15 godina prijavili da su nedavno kupili pojedinačne cigarete, a u nekim zemljama čak 80% učenika je izjavilo da su kupili jednu cigaretu.

      E-cigarete za jednokratnu upotrebu. Mogućnost isprobavanja i ubacivanja različitih ukusa e-tečnosti, posebno po niskoj početnoj ceni, podstakla je upotrebu e-cigareta za jednokratnu upotrebu među decom i adolescentima. U nekim zemljama, gde su ukusi zabranjeni u e-cigaretama sa kertridžima koji se mogu ponovo puniti, deca i adolescenti su se okrenuli e-cigaretama za jednokratnu upotrebu kako bi nastavili da koriste proizvode sa ukusom.

      Mašine automati. Automati za prodaju duvana omogućavaju mladim ljudima lak pristup duvanskim proizvodima bez potrebe da obezbede oblik identifikacije za proveru starosti. U nekim zemljama, automati za prodaju duvana postavljeni su u oblastima koje posećuju mladi, kao što su mesta u blizini škola sa atraktivnim reklamama i pakovanjima.

      Internet prodaja. Nikotin i duvanski proizvodi koji se prodaju na internet mreži olakšavaju prodaju maloletnicima, posebno tamo gde nisu uspostavljeni mehanizmi za proveru starosti. Online prodaja, takođe, omogućava deci i adolescentima da kupuju proizvode koji se prodaju u drugim zemljama u kojima se propisi mogu razlikovati.

     

    Izvor: WHO. WNTD 2024. dostupno na sajtu https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/tobacco-industry-tactics-to-attract-younger-generations

    - Prezentacija 

    Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Ponedeljak - petak 07-15 časova

RADNO VREME ZAVODA

Prijem uzoraka: ponedeljak-petak 7-9:30h

PCR testiranje na lični zahtev: ponedeljak-petak 10-12h

CENTAR ZA MIKROBIOLOGIJU

Sertifikati