Nedelja prevencije povreda u saobraćaju 2024.    

 Četvrta nedelja aprila je posvećena prevenciji povreda u saobraćaju. Saobraćajni traumatizam je u svetu i kod nas prepoznat kao veliku javno zdrastveni problem zbog visokih stopa smrtnosti, povređivanja i posledičnog invaliditeta, ali i velikog opterećenja ne samo zdravstvenog sistema već i celog društva. Sa preko million umrlih i više desetina miliona povređenih godišnje saobraćajni traumatizam predstavlja deveti vodeći uzrok prevremenog umiranja u svetu.

    Pešaci, biciklisti i vozači motornih dvo i trotočkaša su najranjiviji učesnici u saobraćaju. Muškarci su više pogođeni saobraćajnim nezgodama nego žene. U oko tri četvrtine svih saobraćajnih nezgoda su uključeni mlađi muškarci.

    Posebno ranjivu grupu učesnika u saobraćaju predstavljaju deca i mladi. Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrti dece i mladih uzrasta od 5 do 29 godina.

    U subotičkoj bolnici je u 2023. godini zbog saobraćajnog traumatizma ostvareno 180 epizoda lečenja, a ukupno je lečeno 175 osoba, od toga 126 muškaraca (70%) i 49 žena (30%). Najčešći razlog hospitalizacije su bile povrede nastale kod putnika automobila (u sudaru sa drugim automobilima ili fiksiranim/nepokretnim predmetima), potom kod bilciklista i pešaka povređenih udarom kolima.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2022. godini je u okrugu umrlo 14 osoba zbog saobraćajnog traumatizma, od toga 11 muškog i 3 ženskog pola. Svaki treći umrli je mlađi od 50 godina, a njih 57% su u grupi radno aktivnog stanovništa (mlađi od 65 godina). Jedna osoba je uzrasta 15-19 godina.

    Vodeći uzroci saobraćajnih nezgoda su nebezbedna ponašanja u koja pre svega spada prekoračenje brzine ili neprilagođena brzina, posebno na autoputevima. Posledice vožnje velikom brzinom mogu bit smrtonosne ili izazvati trajnu invalidnost.

    Vožnja pod uticajem alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, dečijih autosedišta i kaciga, umor i korišćenje mobilnih telefona i drugih distraktora u toku vožnje takođe, predstavljaju nebezbedna ponašanja.

Svako od nas može uticati na poboljšanje bezbednosti u saobraćaju:

-          uvek vežite sigurnosni pojas, i na prednjem i na zadnjem sedištu;

-          decu vozite uvek u autosedištima, uključujući i najkraće relacije;

-          autosedišta birajte u skladu sa uzrastom, visinom i težinom deteta;

-          posebno oprezno vozite kada su deca u automobilu, kada su zimski uslovi i praznici;

-          izbegavajte noćnu vožnju;

-          budite savestan pešak i učite decu da poštuju pravila u saobraćaju;

-          uvek nosite kacigu kada ste na dvo i trotočkašima;

-          poštujte crveni signal i druge saobraćajne znake i propise;

-          vozite unutar ograničenja brzine;

-          izbegavajte odistraktore u toku vožnje - korišćenje mobilnih telefona, slušalica, pušenje...

-          nikada ne pijte dok vozite i ne koristite druge psihaoktivne supstance;

-          na put krenite odmorni i pravite pauze na 2h u toku vožnje;

-          izbegavajte obilne obroke, kafu i energetske napitke tokom vožnje;

-          važna je adekvatna hidracija u toku vožnje - pijte vodu;

-          ne stopirajte i ne tražite prevoz od nepoznatih osoba;

-          redovno radite tehničke preglede svojih motornih vozila.

    Sitne stvari koje činite za bezbednost u saobraćaju danas prave ogromne promene u trenutnoj slici saobraćajnog traumatizma. Brini o svojoj i bezbednosti drugih u saobraćaju.

Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, Načelnica Centra za promociju zdravlja