Svetski dan zdravlja, 7 april 2024. godine

“Moje zdravlje, moje pravo”

 - Ljudska prava su univerzalna prava svih ljudskih bića, bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinski, rođeni ili drugi status.

- Pravo na zdravlje i druga ljudska prava u vezi sa zdravljem su pravno obavezujuće obaveze sadržane u međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima. Ustav SZO, takođe, priznaje pravo na zdravlje.

- Svako ljudsko biće ima pravo na najviši mogući standard fizičkog i mentalnog zdravlja. Zemlje imaju zakonsku obavezu da razviju i sprovode zakone i politike koje garantuju univerzalan pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rešavaju osnovne uzroke zdravstvenih dispariteta, uključujući siromaštvo, stigmu i diskriminaciju.

- Pravo na zdravlje je nedeljivo od ostalih ljudskih prava, uključujući prava na obrazovanje, učešće, hranu, stanovanje, rad i informacije.

- Univerzalna zdravstvena pokrivenost zasnovana na primarnoj zdravstvenoj zaštiti pomaže zemljama da ostvare pravo na zdravlje tako što osigurava da svi ljudi imaju dostupan i jednak pristup zdravstvenim uslugama.

- Pristup zdravlju zasnovan na ljudskim pravima obavezuje zemlje da razviju u skladu sa pravima, efikasne, integrisane, odgovorne zdravstvene sisteme i sprovode druge mere javnog zdravlja koje poboljšavaju osnovne determinante zdravlja, kao što su pristup vodi i kanalizaciji. Istraživanja pokazuju da proaktivne mere za poštovanje obaveza iz oblasti ljudskih prava pomažu zemljama da unaprede suštinsku jednakost i izgrade otpornost na različite izazove.

Osnovni principi ljudskih prava

Pristup zasnovan na ljudskim pravima zahteva uvođenje osnovnih principa i standarda ljudskih prava u sve zdravstvene usluge i politike zdravstvenog sistema, uključujući pripremu i reagovanje na vanredne situacije javnog zdravlja. To uključuje nediskriminaciju i jednakost, uključenost i odgovornost.

Progresivna realizacija i međunarodna saradnja

Neke obaveze u vezi sa ljudskim pravima stupaju na snagu odmah, kao što je garancija nediskriminacije. Ostale komponente prava na zdravlje, kao što je pristup najsavremenijoj zdravstvenoj tehnologiji, podležu principu progresivnog ostvarivanja. Države su zakonski obavezne da iskoriste maksimalne raspoložive resurse za razvoj i sprovođenje zakona, politika i programa zasnovanih na pravima. Zemlje koje su u poziciji da pomognu imaju obavezu da sarađuju sa onima sa manje resursa.

Osnovne komponente prava na zdravlje

Pravo na zdravlje obuhvata četiri bitna, međusobno povezana elementa: raspoloživost, pristupačnost, prihvatljivost i kvalitet.Raspoloživost se odnosi na potrebu za dovoljnom količinom funkcionalnih zdravstvenih ustanova, dobara i usluga za sve.

Pristupačnost podrazumeva da zdravstvene ustanove, dobra i usluge moraju biti dostupni svima, a pristupačnost ima četiri dimenzije: nediskriminaciju, fizičku dostupnost, ekonomsku pristupačnost (priuštivost) i dostupnost informacija. Ovo je posebno važno za osobe sa invaliditetom koje se često susreću sa značajnim zdravstvenim preprekama u vezi sa nedostupnošću usluga, objekata i zdravstvenih informacija.

Procena pristupačnosti zahteva analizu fizičkih, geografskih, finansijskih i drugih prepreka zdravstvenim sistemima i uslugama, kao i kako one mogu uticati na ljude koji su marginalizovani. To zahteva uspostavljanje ili primenu jasnih normi i standarda u zakonu i politici kako bi se rešile ove prepreke. Prihvatljivost se odnosi na poštovanje medicinske etike, kulturološku prikladnost i osetljivost na rod.

Prihvatljivost zahteva da zdravstvene ustanove, dobra, usluge i programi budu usmereni na ljude i da zadovoljavaju specifične potrebe različitih grupa stanovništva i u skladu sa međunarodnim standardima medicinske etike za poverljivost i informisani pristanak.

Kvalitet se odnosi na osnovne determinante zdravlja (npr. bezbednu pijaću vodu i kanalizaciju) kao i na zahtev da zdravstvene ustanove, dobra i usluge budu naučno i medicinski odobreni. Kvalitet je ključna komponenta univerzalne zdravstvene pokrivenosti. Kvalitetne zdravstvene usluge treba da budu:

-  bezbedne: izbegavanje povreda ljudi kojima je nega namenjena;

-  efektivne: pružanje usluga zasnovanih na dokazima onima kojima su potrebne;

-  usredsređene na ljude: pružanje nege koja odgovara individualnim potrebama;

-  blagovremene: skraćenje vremena čekanja i štetnih kašnjenja;

- pravične: pružanje nege koja se ne razlikuje po kvalitetu na osnovu starosti, pola, etničke pripadnosti, invaliditeta, geografske lokacije i socio-ekonomskog statusa;

-  integrisane: pružanje čitavog spektra zdravstvenih usluga tokom životnog veka;

-  efikasane: maksimiziranje koristi od raspoloživih resursa i izbegavanje gubitaka.

Izvor: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/human-rights-and-health 

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine