Svetski dan bubrega – 2023. godine

      Poznato je da se Sv. dan bub. obeležava na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u preko 100 zemalja širom sveta, a od 2006. obeležava se svake godine 2. četvrtka u mesecu martu. Globalne poruke organizatora – ove godine idu pod sloganom: ”Zdravlje bubrega za sve – Priprema za neočekivano, podrška ranjivim”. Cilj obeležavanja je i podizanje svesti stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolesti bubrega i promovisanje zdravlja bubrega kroz osiguravanje univerzalnog, održivog i ravnopravnog pristupa visokokvalitetnoj zdravstvn. zaštiti. Potrebno je uklanjati prepreke u boljem razumevanju zdravlja bub. kako od strane svakog građanina, zdravstvenog radnika, tako i od strane kreatora zdravstvene politike. Uzimajući u obzir čiljenicu da je lečenje hron. bol. bubrega povezano sa visokim troškovima, preventivne mere, a posebno mere primarne prevencije imaju zaista nemerljivu vrednost. Međutim, ekonomski troškovi su merljivi, ali bol i patnju obolelih, kao i njihovih porodica, nije moguće izmeriti! Da bi se uspešno smanjivala opterećenost bolestima bubrega veoma je važno podizanje svesti o tome, kao i učenje pojedinaca o najvažnijim faktorima rizika i načinima prevencije. Ovogodišnja kampanja, sa sloganom: “ZDRAVLJE BUBREGA ZA SVE“ usmerena je ka implementaciji konkretnih mera prevencije, koje uključuju:

– usmeravanje na primarnu zdravstvenu zaštitu, podizanje svesti stanovništva i edukaciju za osnaživanje pacijenata;

– integrisanje prevencije hronične bolesti bubrega u nacionalne programe hroničnih nezaraznih bolesti, da bi se pružile sveobuhvatne i integrisane usluge, koje su ključne za poboljšanje ranog otkrivanja i praćenja hroničnih bolesti bubrega na nacionalnom nivou;

– zalaganje donosilaca odluka, i multisektorska saradnja u cilju promocije značaja prevencije bubrežnih bolesti.

    Kod osoba sa već postojećim oboljenjem bubrega, sekundarna prevencija je usmerena ka učenju o načinu ishrane i kada je potrebno o primeni lekova (farmakoterapije), a sve to zajedno ima krajni cilj: regulaciju TA  i kontrolu šećera u krvi (glikemije). Kod pacijenata sa uznapredovalom hroničnom bolešću bubrega, prioritet u prevenciji jeste upravljanje ko-morbiditetima ili “pratećim bolestima“, a najčešće to mogu biti uremija, oštećenje vida i KVB (bol. srca i krvnih sudova).

    Nedeljivi deo ovogodišnjeg obeležavanja sažet je u drugom delu slogana, koji glasi: “Priprema za neočekivano, podrška ranjivim“ i odnosi se na sve neočekivane događaje, koji se ipak događaju. Naglašava se neophodnost posebne podrške ranjivim grupama stanovništva tokom takvih događanja i to u svakoj društvenoj zajednici. Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega, a svaka 10. odrasla osoba ima neku hroničnu bolest bubrega. Globalni teret obolelih od hroničnih bolesti bubrega raste i procenjuje se da će do 2040. godine ove bolesti globalno  postati 5. najčešći uzrok izgubljenih godina života.

Ključne poruke Sv. dana bub. odnose se na sledeće:

1. Podizanje nivoa opšte svesti o važnost bubrega i osnaživanje svake osobe da usvoji zdrav način života da bi se sačuvalo dobro zdravlje bubrega, ali i da bi se duže očuvala funkcija kod obolelih od hronične bubrežne bolesti.

2. Zalaganje za osnaživanje pacijenata (uključujući praktične savete o ishrani i načinu života) ali i članova njihovih porodica koji su istovremeno i njihovi negovatelji. Na taj način bi se ostvarili povoljniji zdravstveni ishodi i postizali željeni životni ciljevi, koji su za ove ljude značajni i važni.

3. Zalaganje za uvažavanje prava i potreba obolelih i njihovih negovatelja, omogućavanjem da steknu veći pristup različitim nivoima zdravstvene pismenosti.

4. Zalaganje za efikasniji, multidisciplinarni, integrisani i holistički pristup kako primarnoj tako i sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji, lečenju i nezi pacijenata sa bubrežnim bolestima.

5. Zalaganje za prepoznavanje hroničnih bubrežnih bolesti među prioritetima u okviru nacionalnih javnozdravstvenih programa za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, sa ciljem usmeravanja finansijskih sredstava iz budžeta, koji se odvajaju za pružanje zdravstvene zaštite.

    Prema podacima iz sveta hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. Osobe kod kojih su ove bolesti otkrivene, posebno u odmakloj fazi, suočavaju se sa različitim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, kao što je odlazak na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim pratećim posledicama ovih bolesti, kao što je pojava umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem, spavanjem i drugo. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega pre svega žele, da najviše što mogu i najduže što mogu održe normalnost u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i životom. Međutim, pokazalo se da je potrebno značajnije uključivanje samih pacijenata u lečenje bolesti, da ne bi došlo do toga da svoje lečenje doživljavaju kao nešto što je nametnuto i što je van njihove kontrole. Zbog toga je pravi momenat  da se istakne značaj i uloga Saveza i Udruženja bubrežnih invalida, u svakoj zajednici.

    Nauka naglašava da je tokom života moguće značajno smanjivati verovatnoću za nastanak  i dalji razvoj bolesti bubrega i to uklanjanjem najznačajnijih faktora rizika, a za svaku osobu to je najvažnije. Dakle, prevencija bolesti bubrega postoji i to uvek treba naglašavati i ponavljati. Redovna kontrola zdravlja kod svog lekara, jednom u godini dana, i preventivni pregledi prema polu i starosti za zdrave ljude treba da budu obaveza. Samoposmatranje, samokontrola i preventivni pregledi najčešće omoguće rano otkrivanje mnogih, pa i bubrežnih bolesti, a to je jedan od najvažnijih preduslova za uspešno lečenje i sprečavanje razvoja hroničnog toka, koji može da dovede do trajnog gubitka bubrežne funkcije. Posle toga postoji potreba doživotne dijalize ili transplantacije bubrega.

Osam dokazanih zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega jesu:                    

     1. Budite fizički aktivni! Značajno je i u dečjem uzrastu!

     2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!  Postoji i juvenilni dijabetes!

     3. Kontrolišite krvni pritisak! I deca mogu da imaju povišen krvni pritisak!

     4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu! I deca mogu da budu gojazna!

     5. Uzimajte, pravilno, dovoljne količine tečnosti!

     6. Živite bez duvana i duvanskog dima!

     7. Ne uzimajte lekove koje lekar nije prepisao! Oni mogu oštetiti Vaše bubrege!

   8. Redovno se kontrolišite ukoliko imate jedan ili više faktora rizika i ukoliko ima oboljevanja od bolesti bubrega u Vašoj porodici!

 Statistički pokazatelji za SBO, u 2021. godini

     Od bolesti bubrega, kao osnovnog uzroka smrti, preminulo je ukupno 27 osoba i to 9 muškog i 18 ženskog pola. Učestalost umiranja značajno raste posle 70. godine života. Akutna bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 4 smrtna ishoda (4 osobe ženskog pola), a hronična bubrežna insuficijencija je osnovni uzrok 18 smrtnih ishoda (7 osoba muškog i 11 ženskog pola), što čini 81% ukupnih smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega u SBO, tokom 2021. godine.

Statistički pokazatelji: za SBO, u 2022. godini Tokom 2022. godine od bolesti bubrega, lečeno je u Subotičkoj opštoj bolnici 210 osoba (86 muškog i 124 ženskog pola), a od  lečenih u našoj Bolnici preminulo je 5 i to 3 muškog i 2 osobe ženskog pola. Podaci o mortalitetu u SBO, tokom 2022. godine nisu potpuni.

Autor:  Dr Zorica V. Dragaš,  Specijalista socijalne medicine