08. novembar 2022.

    Širom sveta je više od 340 miliona dece i adolescenata uzrasta 5-19 godina koji su prekomerno uhranjeni ili gojazni. Alarmantno je porastao broj gojazne dece i adolescenata od 1975. do 2016. godine. Broj prekomerno uhranjenih i gojaznih dečaka je porastao sa 6 na 74 miliona, a devojčica sa 5 na 50 miliona.  Preko 60% dece koja imaju prekomernu težinu i gojaznost do puberteta i kao odrasle osobe ostaju gojazne. U Evropi jedno od troje dece u uzrastu od 11 godina ima prekomernu težinu.

      Istraživanja u Srbiji (iz 2001., 2006., 2013. I 2019. godine) pokazuju trend stalnog rasta gojaznosti, i kod dece i kod odraslih. U poslednjem istraživanju je registrovano 17% prekomerno uhranjene i 13% gojazne dece uzrasta 5-14 godina, a u uzrastu 5-6 godina čak 21,1% što je značajno više nego u prethodnim istraživanjima. Gojazne dece uzrasta 7-14 godina je 10% što je duplo više nego 2013. godine.

      Poslednje istraživanje je pokazalo da tek svako drugo dete svakodnevno jede voće i povrće (52% voće i 54% povrće), dok je u Vojvodini slika lošija. Najčešće se konzumira beli hleb, a opao je procenat onih koji su konzumirali integralni hleb. Došlo je do porasta korišćenja životinjskih masti sa 25% na 39%, a u Vojvodini je konzumiranje masti najviše i iznosi 51%. Ribu 1-3 puta nedeljno konzumira samo 33% stanovnika. Oko polovina dece (48%) pije slatke bezalkoholne napitke barem 4 puta nedeljno, a skoro svako pet dete svakodnevno (18,5%). Oko 70% dece uzrasta 7-14 godina je makar jednom nedeljno fizički aktivno tako da se zaduva i oznoji, što je pad u odnosu na prethodno istraživanje (82%).

     Upozoravamo da je prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu faktor rizika za razvoj srčanih i plućnih oboljenja, kao i dijabetesa, koštano-mišićnih i digestivnih komplikacija sve prisutnijih u dečjem uzrastu. Prekomerna težina u dečijem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lošeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih povreda. Gojaznost može imati i brojne psiho-socijalne posledice u vidu nedostatka samopouzdanja, depresije i poremećaja ponašanja u ishrani.

   Gojaznost se može prevenirati. Važno je od najranijeg uzrasta učiti decu principima pravilne ishrane i osnovnim veštinama zdrave pripreme obroka. To može biti kvalitetno i zabavno druženje dece i roditelja. Ako deca u ranom uzrastu nauče da uživaju u kuvanju, zdravim obrocima i redovnom vežbanju mnogo je veća verovatnoća da će nastaviti sa takvom praksom kroz celi život. Ukoliko su navike pogrešne deca će morati uložiti dodatni trud i napor da ih menjaju u korist dobrog zdravlja. Brinite o zdravlju vaše dece i učite ih zdravim navikama. Budite im dobar primer.

Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine

Načelnik Centra za promociju zdravlja