-          Edukacija mladih o zdravoj ishrani – Gimnazija “Svetozar Marković”

-          Edukacija mladih o zdravoj ishrani – Hemijska škola

-          Edukacija mladih u Medicinskoj školi

-          Bazar zdrave hrane u Gimnaziji “Svetozar Marković”

    Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar kao Svetski dan hrane. To je dan osnivanja ove organizacije (1945. godine). U Srbiji se od 2001. godine obeležava Svetski dan hrane.

    U 2022. godini se suočavamo sa tekućom pandemijom, ratnim sukobima, klimom koja preti sa daljim globalnim zagrevanjem, rastom cena i međunarodnim tenzijama. Brojni su izazovi i u oblasti proizvodnje hrane i tehnologije. Sve ovo utiče na globalnu sigurnost hrane. Ljudi širom sveta trpe domino efekte izazova koji ne poznaju granice. Neophodno je da izgradimo održiv svet u kome svi i svugde, imaju redovan pristup dovoljnoj količini nutritivno kvalitetne hrane.

    Iako smo napredovali ka izgradnji boljeg sveta, previše ljudi ga još uvek ne uživa, odnosno nisu u mogućnosti da imaju koristi od ljudskog razvoja, inovacija ili ekonomskog rasta. Tokom 2021. godine za 193 miliona ljudi širom sveta bila je neophodan humanitarna pomoć u hrani kako bi preživeli. U isto vreme 24 zemlje i 139 miliona ljudi se suočilo sa nestašicom hrane zbog ratnih sukoba.

    Danas milioni ljudi širom sveta ne mogu da priušte zdravu ishranu, što ih dovodi u veliki rizik od neuhranjenosti i drugih zdravstvenih problema. Ali okončanje gladi nije problem samo zbog snabdevanja. Danas se proizvodi dovoljno hrane da se prehrane svi ljudi na planeti. Problem je pristup i dostupnost nutritivno vredne hrane svima u svetu. Više od milijardu ljudi u svetu ili oko 40% svetske populacije nema mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane.

    Širom sveta, više od 80% ekstremno siromašnih živi u ruralnim područjima i mnogi se za život oslanjaju na poljoprivredu i prirodne resurse. Oni se danas suočavaju sa nestašicom hrane jer su najteže pogođeni prirodnim katastrofama i katastrofama koje je prouzrokovao čovek, a često su marginalizovani zbog svog pola, etničkog porekla ili statusa. Za njih je borba da dobiju pristup obuci, finansijama, inovacijama i tehnologijama.

    Iako milioni ljudi u svetu gladuju, svaka četvrta odrasla osoba u svetu ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazna. U Srbiji se, takođe beleži rast gojaznosti i kod odraslih i kod dece. Prema rezultatima poslednjeg nacionalnog istraživanja (2019.) svaki treći stanovnik je imao prekomernu težinu (36,3%) i svaki peti je bio gojazan (20,8%). Podjednako su gojazni muškarci i žene, a više gojaznih je u Vojvodini, među siromašnim, manje obrazovanim i u ruralnim sredinama.

    Žene pokazuju zdravije navike u ishrani u odnosu na muškarce, kao i osobe višeg obrazovanja i boljeg materijalnog statusa. Dominantno se koristi beli hleb u ishrani (86,2%), a svaki 11 stanovnik dosoljava hranu pre nego što je proba (9,5%). Korišćenje životinjskih masti se povećalo na 39,2%, a najviše je zastupljeno kod stanovnika Vojvodine (51,3%). Voće svaki dan jede samo 39,4% stanovnika, a povrće ili salatu 50,2%. Prema podacima iz 2017. godine 64% stanovnika EU je svakodnevno konzumiralo voće, a 63,6% povrće.

    Šta svako od nas može da uradi? Birajte lokalno proizvedenu hranu i jedite sezonske proizvode. Napravite spisak za kupovinu i kupite samo onoliko hrane koliko vam je zaista potrebno. Kupljenu hranu čuvajte na odgovarajući način i vodite računa o roku trajanja. Budite informisani o pravilima za bezbednost hrane. Budite kreativni kod pripreme hrane i iskoristite ono što imate u kući. Ukoliko ste u mogućnosti donirajte višak hrane humanitarnim organizacijama za one kojima je pomoć potrebna. Budite volonter i podržite akcije podele hrane onima koji su u stanju potrebe.

Menjajte svoje navike u ishrani u korist zdravlja, brinite o svom i zdravlju svoje porodice.

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine

Načelnik Centra za promociju zdravlja