Svetski dan srca, 2022.

    Ove godine Svetski dan srca obeležavamo pod sloganom: “Svim srcem, za sva srca“. Tema je i dalje prevencija delovanja faktora rizika, kao i sve ono što zdravlju srca doprinosi. Prevencija bolesti srca i krvnih sudova (KVB) podrazumeva sticanje veštine zdravog načina života i formiranje svakodnevnih navika koje su u korist zdravlja, a to je važno od najranijeg uzrasta. Značaj i uloga porodice u svemu ovome je toliko velika da predstavlja posebnu temu. Navike koje narušavaju zdravlje i deo su životnog stila osobe, istovremeno su i najznačajni faktori rizika za nastanak masovnih hroničnih nezaraznih bolesti, od kojih su prema proširenosti u stanovništvu – najznačajnije upravo bolesti srca i krvnih sudova. Dokazuju to statistički podaci o oboljevanju i umiranju.

    Prema zabeleženim podacima SZO, za Svet, više od 18,6 miliona smrtnih ishoda tokom godine posledica je ovih bolesti, a 75-80% ovih ljudi živelo je u ekonomski nerazvijenim državama! Gubitak ljudskih života je neravnomerno raspoređen. Srbija, još uvek, spada u zemlje sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova. Takva je epidemiološka situacija i pored toga što je ovo preventabilna grupa bolesti, za koju su dobro poznati faktri rizika. Većina ovih rizika se može isključiti jednostavnim merama i bez dodatnog ulaganja materijalnih sredstava. Zapravo se radi o ulaganju u zdravlje, a cilj promocije zdravlja jeste da se postavi zdravlje, a ne bolest u centar interesovanja svake osobe. Postoji razlika između prevencije bolesti i ranog otkrivanja faktora rizika, ali i jedno i drugo moguće je lako ostvariti, što je veoma značajno za kvalitet života svake osobe u svakom životnom dobu. Međutim i pored toga oboljevanje od ovih bolesti pomera se i u našoj zemlji ka mlađim starosnim grupama stanovništva. Unutrašnji faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova jesu: starenje, pol i genetika. ONI se još zovu i nepromenljivi faktori rizika, ali to mora da se shvati uslovno, pošto uvek postoji mogućnost smanjivanja verovatnoće razvoja bolesti ili odlaganja njenog nastanka. Takođe postoji i nije manje važna mogućnost sprečavanja i odlaganja nastanka komplikacija, odnosno posledica već nastale bolesti. Povišen krvni pritisak ili moždani udar nisu neizbežni u starijim godinama, već se mogu izbeći. U tom smislu, spoljašnji faktori rizika su najznačajniji, na njih možemo uticati, a neke od njih u potpunosti isključiti iz svog života – i to je uvek moguće onda kada je faktor rizika=lična navika. Nepravilna ishrana; gojaznost; duvan i duvanski dim; nedovoljna fizička aktivnost; povišen TA; povišen šećer, holesterol i masnoće u krvi; prekomerni nekontrolisani stres; nedovoljno noćnog sna; kao i nedostatak kvalitetne socijalne mreže i loše emotivno stanje presudno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova. Psihološki stres može da udvostruči rizik razvoja srčanog udara, a fizička aktivnost, druženje sa dragim osobama i dovoljno kvalitetnog noćnog sna, pomažu u smanjenju nivoa stresa. Obim sruka veći od 94 cm, za osobu muškog pola i veći od 80 cm, za osobu ženskog pola ukazuje na centralnu gojaznost i moguće poremećaje zdravlja. Obim struka je vredan podatak do kojeg se lako i bezbolno dolazi, a kada je kod određene osobe veći, daje znak da je krajnje vreme za delovanje i uvođenje pozitivnih promena u dosadašnji način života.

    Slogan “Svim srcem za očuvanje prirode“ je višeznačan i pored ostalog ukazuje da je zagađenje vazduha  odgovorno za 25% svih smrtnih ishoda od bolesti srca i krvnih sudova.

    Tokom 2021. godine u SBO umrle su ukupno 3383 osobe, a od bolesti srca i krvnih sudova 1542 osobe (685 muškog i 857 ženskog pola).

   Udeo bolesti srca i krvnih sudova u ukupnoj smrtnosti stanovništva SBO je 45,6 %. Učestalost umiranja od bolesti srca i krvnih sudova raste proporcionalno sa starenjem. U starosnoj grupi 70-79 godina umrlo je 412 osoba (208 muškog i 204 ženskog pola), a u starosnoj grupi 80-89 godine umrlo je 600 osoba (212 muškog i 388 ženskog pola). Korisno je istaći da je u starosnim grupama do 70 godina života učestalost umiranja veća kod osoba muškog pola.