Prema navedenom Pravilniku o ishrani učenika, škola može da organizuje ishranu na 3 načina:

• pripremom obroka u sopstvenoj školskoj kuhinji, nabavkom obroka iz drugih obrazovnih ustanova koje imaju sopstvenu kuhinju ili putem tendera od firmi koje se bave proizvodnjom i distribucijom obroka (keteringom).

    Prema ovom propisu, planiranje školskih obroka treba da bude u skladu sa energetskim i hranljivim potrebama učenika, a sastavljanje jelovnika može da obavlja dijetetičar-nutricionista ili zaposleni na poslovima pripremanja obroka (u praksi su to često spremačice sa polovinom radnog vremena), osim za učenike sa posebnim nutritivnim potrebama (alergije, gojaznost, šećerna bolest, celijakija) čije jelovnike mora da sastavlja isključivo dijetetičar-nutricionista, a cenu izrade takvih jelovnika snose roditelji, odnosno  staratelji (čl.7 Pravilnika).

    Pravilnik navodi i kojom učestalošću pojedine grupe namirnica treba da budu zastupljene u školskim obrocima, pa tako žitarice, povrće, voće, mlečni proizvodi i meso treba da budu zastupljeni svakodnevno, jaja do 3 puta nedeljno, riba 1-2 puta nedeljno, mahunarke (pasulj, sočivo, soja, leblebije) 1-2 puta nedeljno. Spoljnu kontrolu kvaliteta đačkih obroka i higijensko-sanitarne uslove pripreme i distribucije hrane u školi treba da kontrolišu nadležni instituti/zavodi za javno zdravlje, u skladu sa ugovorima sklopljenim sa osnovnim školama.

    Ishrana dece u velikoj meri utiče na celokupno zdravlje, kognitivni razvoj, imunološki status deteta i otpornost na infektivne bolesti. Neadekvatna ishrana dece i adolescenata može da dovede do zastoja u rastu, anemije usled nedostatka gvožđa, loših rezultata u školi, razvoja psihosocijalnih tegoba kod deteta, a u kasnijem periodu dovede do razvoja hroničnih bolesti kao što su kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest tip 2, osteoporoza i nekih vrsta malignih bolesti.

Dnevni unos tečnosti je takođe veoma važan za zdravlje. Školsko dete treba da popije 2-4 čaše tečnosti tokom boravka u školi, a naročito je bitan unos tečnosti kada je fizički aktivnije. Učenicima treba dozvoliti unos vode i tokom trajanja časova. Nije svejedno koja vrsta tečnosti se unosi, preporučljiva je voda, ceđeni voćni sok ili čajevi. Ne preporučuju se sokovi i slatki gazirani napici koji su u prodaji u većini škola i često se konzumiraju, a ponekad i zamenjuju školsku užinu. Gazirani napici su veoma prisutni u digitalnim medijima, Coca-Cola je desetu godinu za redom najbiraniji brend na svetu koji se kupi 6,6 milijardi puta godišnje, te je potreban visok nivo medijske pismenosti dece kako ne bi podlegla ovom globalnom marketinškom trendu.

    U našoj zemlji postoje pojedinačne inicijative za zdraviju školsku užinu, kao i višegodišnji projekti (npr. Strength2food), ali se do rezultata dolazi vrlo sporo. Izmena sastava školskih obroka je dugoročan i kompleksan zadatak koji zahteva multidisciplinarni pristup i angažovanje kako stručnjaka iz oblasti ishrane, samih škola, nadležnih ministarstava, lokalne zajednice, roditelja, tako i prehrambenih proizvođača. Taj je posao zahtevan, ali da ponovim još jednom reči članice britanske Vlade: “Niko ne bi smeo da živi kraćim ili manje zdravim životom zbog vrste hrane koju je jeo u školi!”.

Znanje o pravilnoj ishrani i tome koje su namirnice poželjnije u ishrani je uglavnom na zadovoljavajućem nivou, ali postoji neusaglašenost između znanja i ponašanja. Deci se drže predavanja o ishrani i pravilnom izboru hrane, a onda im se u samim školskim objektima nude gazirani zaslađeni napici, grickalice, čokoladice i peciva od belog brašna. Često mislimo da učimo decu onim što im govorimo, a zapravo deca najviše uče iz postupaka i ponašanja odraslih. Navika zamene doručka sa čipsom ili čokoladicom koja se stekne rano u detinjstvu, dobro je ukorenjena i kasnije teško izmenjiva. Navike u ishrani ne mogu da se promene preko noći, i promene bilo koje vrste se prvo dočekuju sa otporom. Ali, ako želimo da pokažemo da verujemo u zdrave izbore hrane, treba u školama da ponudimo namirnice koje su kvalitetne – a koje će deci biti prihvatljive i iz aspekta izgleda i ukusa, i da u tome budemo sistematični i istrajni.

Izradila: prim. spec. dr med. Karolina Berenji

Izvor:

1. Pravilnik o bližim uslovima za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi   ("Sl. glasnik RS", br. 68/2018)
2. Pešikan A, Antić S. Hrana u školi, ko da odoli?. Beograd: Obrazovni forum; 2019
3. Trgovačka mapa Srbije 2022. Instore br.113, jul 2022.
4. www.strength2food.rs
5. https://pixabay.com/photos