• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

Vazduh koji delimo – tema međunarodnog dana čistog vazduha za plavo nebo 2022

   Od svih faktora životne sredine, zagađenje vazduha u najvećoj meri doprinosi opterećenju bolestima, a na globalnom nivou je jedan od glavnih uzroka smrti i bolesti koje se mogu izbeći. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 99% svetske populacije udiše zagađen vazduh, a 7 miliona ljudi širom sveta prevremeno umire svake godine zbog zagađenja vazduha, od kojih 90% u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (SZO, Lancet Planetary Health).

   Treći Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo biće obeležen 7. septembra 2022. godine pod temom „Vazduh koji delimo“. Temom se želi naglasiti prekogranična priroda zagađenja vazduha i potreba za kolektivnom odgovornošću i zajedničkim delovanjem. Zagađenje vazduha je sveprisutno i ne poznaje državne granice. Pored toga, usko je povezano i sa klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta, drugim oblicima zagađenja, kao i sa ekonomskim razvojem. Ovogodišnja tema podseća ljude da je svako zagađenje vazduha, krst koji svi zajedno nosimo. Prema izveštaju Svetske alijanse za zdravlje i zagađenje, u Srbiji od posledica zagađenja svake godine umre 175 osoba na 100000 stanovnika, po čemu smo prvi u Evropskom regionu.  

  

 Neki zagađivači vazduha, kao što su ugljenik, metan i prizemni ozon, takođe utiču i na globalno otopljenje i odgovorni su za značajan deo smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha, imaju uticaj i na useve, a time i na bezbednost i sigurnost hrane. Do 2050. godine možemo da prepolovimo globalne gubitke useva od ovih zagađivača, smanjenjem emisije metana, sastojka u formiranju troposferskog ozona, važnog gasa staklene bašte i zagađivača vazduha, što bi potencijalno uštedelo između 4 i 33 milijarde dolara. Potreba za podizanjem svesti o problemu, uticaju i rešenjima za zagađenje vazduha, zatim prikupljanje i razmena podataka, istraživanja najboljih praksi, kao i jačanje međunarodne i regionalne saradnje za efikasnu implementaciju nikada nije bilo veće.

   Oko četiri miliona ljudi umrlo je 2019. od izloženosti sitnim česticama zagađenog vazduha na otvorenom (PM), a najveća stopa smrtnosti zabeležena je u Aziji i istočnoj Evropi. Svakim udahom koji udahnemo, unosimo u organizam sitne čestice koje mogu oštetiti naša pluća, srca i mozak i uzrokovati niz drugih zdravstvenih problema. Najopasnije od ovih čestica, koje mogu uključivati bilo šta, od čađi do sulfata, su fine čestice prečnika 2,5 mikrona ili manje PM2,5. Iako je zagađenje vazduha globalni problem, ono nesrazmerno utiče na one koji žive u zemljama u razvoju, a posebno na najugroženije, kao što su žene i deca. Čestice koje zagađuju naš vazduh uglavnom potiču od ljudskih aktivnosti kao što su sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju električne energije i transport, sagorevanje otpada, poljoprivreda, hemijska i rudarska industrija. Prirodni izvori nastanka čestica uključuju vulkanske erupcije, more, prašinu iz zemlje. Poljoprivreda je glavni izvor metana i amonijaka, koji dovode do razvoja troposferskog ozona. U zemljama u razvoju, oslanjanje na drvo i druga čvrsta goriva, kao što je sirovi ugalj za kuvanje i grejanje, i upotreba kerozina za osvetljenje, povećava zagađenje vazduha u kućama. Zagađenje vazduha u domaćinstvima je takođe veliki izvor zagađenja vazduha na otvorenom u mnogim zemljama.

  Zagađenje vazduha je veliki globalni zdravstveni problem i uzrokuje jednu od devet smrtnih slučajeva širom sveta. Izloženost PM2,5 smanjila je prosečni globalni životni vek za otprilike jednu godinu u 2016. Najsmrtonosnije bolesti povezane sa zagađenjem vazduha PM2,5 su moždani udar, bolesti srca, bolesti pluća i karcinom. Visoki nivoi finih čestica takođe doprinose drugim bolestima, kao što je dijabetes, i povezani su sa narušavanjem kognitivnog razvoja kod dece i pogoršanjem problema mentalnog zdravlja.

  Na nivou lokalnih zajednica, i šire, je veoma važna tranzicija na zelenu energiju i dobijanje energije iz obnovljivih izvora, sunca, vetra i vode, davanje državnih subvencija domaćinstvima za prelazak sa loženja fosilnim gorivom na prihvatljivije opcije, zatim donošenje strategije o smanjenju udela proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, unapređenje industrijskih tehnologija u pravcu ekoloških. Na nivou regulisanja saobraćaja, važno je unaprediti koncept javnog transporta, učiniti ga prihvatljivijim za što veći broj ljudi, rekonstruisati postojeće i izgraditi nove biciklističke staze u ravničarskim predelima.  

  Svako od nas pojedinačno, svojim svakodnevnim ponašanjem, takođe utiče na zagađenost vazduha u svojoj okolini:

-          Vožnjom u saobraćaju upotrebom putničkog automobila, autobusa, bicikla, trotineta ili hodanjem značajno se razlikuje uticaj na kvalitet vazduha;

-          Sortiranjem otpada i recikliranjem dela otpada koji stvaramo; 

-          Odlaganjem otpada, a ne njegovim spaljivanjem;

-          Zagrevanjem unutrašnjih prostorija kuće ili stana značajna je razlika kod grejanja na ugalj, drva, lož ulje, pelet, daljinskim grejanjem, električnom energijom ili solarnim panelima;

-          Rashlađivanjem unutrašnjih prostorija klima uređajima;

-          Štednjom upotrebljene električne energije u svim kućnim aktivnostima, od osvetljenja do rada kućnih aparata;

-          Sađenjem zelenila, trave, cveća, grmova i drveća;


#TheAirWeShare

Izradila: prim. spec. dr med. Karolina Berenji

Izvor:

1.       Global Burden of Disease Study 2019. IHME, 2020.

2.       Actions on Air Quality: A Global Summary of Policies and Programmes to Reduce Air Pollution. UNEP, 2021.

3.       UNEP. Pollution Action Note – Data you need to know. Dostupno na: https://www.unep.org/interactive/air-pollution-note/

4.       https://pixabay.com/photos/field-land-clouds-sky-horizon-533541/


MONITORING

Radno vreme

Sertifikati