Samoubistvo i radno mesto             

    Prema Međunarodnoj organizaciji rada, 57% svih građana sveta starijih od 15 godina je zaposleno, što znači da često provodimo više vremena radeći na poslu svake nedelje nego sa svojim porodicama. Stoga, naša radna mesta imaju ogroman potencijal da obezbede strukturu podrške našem mentalnom zdravlju. Radne kolege su često u poziciji ne samo da primete promene u ponašanju ili raspoloženju nekoga ko možda ima samoubilačke misli, već su često i vršnjaci od poverenja koji mogu da donesu spasonosnu razliku tako što će podržavati kolegu i biti most podrške i pomoći. Štaviše, samoubilačka smrt radnog kolege ostavlja trajni uticaj na koji je malo menadžera spremno da odgovori.

    Kako postaju dostupni podaci o samoubistvima na radnom mestu, uočava se javljanje globalnih trendova. Odnosno, industrije u kojima dominiraju muškarci, kao što su građevinarstvo, rudarstvo, poljoprivreda, stočarstvo, javna bezbednost, prva pomoć, proizvodnja i transport, često imaju stope samoubistava znatno iznad nacionalnih proseka njihove zemlje. Zanimanja u medicini kao što su lekari, veterinari, medicinske sestre, babice i bolničari, takođe, imaju povećan rizik. Konačno, čini se da ljudi koji rade u medijima, sportu i kreativnim zanimanjima, takođe, imaju povećan rizik od samoubistva.

   Kompanije, sindikati i profesionalna udruženja sve više preduzimaju mere kako bi prevencija samoubistava postala prioritet zdravlja i bezbednosti njihove radne snage. Neke zemlje kao što su SAD, Australija, Kanada i UK čak imaju standarde ili vodiče za prevenciju samoubistava na radnom mestu. Većina ovih strategija se fokusira na prilagodljiv, sveobuhvatan i održiv pristup koji je integrisan u kulturu zdravlja i bezbednosti organizacije.

Samoubistva i mediji

   Opšte je poznato da medijski prikazi samoubistva i prevencije samoubistva utiču na druge. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da su medijske inicijative i saradnja i pristupi zasnovani na dokazima od suštinskog značaja za prevenciju samoubistava. To je zato što senzacionalni medijski izveštaji o samoubistvima mogu izazvati dodatna samoubistva (takozvani Verterov efekat). Uspostavljena je saradnja sa medijima kako bi se sprečilo senzacionalno prikazivanje pojedinačnih samoubistava, uključujući samoubistva poznatih ličnosti. 

   Važno je da priče u kojima se pojavljuju pojedinci koji su uspeli da se izbore sa suicidalnim idejama ili koji su se izborili sa gubitkom zbog suicida drage osobe, mogu smanjiti samoubilačke ideje i potencijalno samoubistvo, među ostalim koji čitaju te priče. Dakle, ove medijske priče pojedinaca koji su uspeli da se izbore su od suštinskog značaja jer mogu da istaknu načine suočavanja sa krizom i samoubilačkim idejama kod osoba koje razmišljaju ili imaju suicidalne misli.

Kako možemo da se uključimo?

   Oni koji rade u medijima mogu voditi odgovorne i podržavajuće razgovore o samoubistvu, a što je još važnije, mogu podržavati  jedni druge kroz otvoreni dijalog. Sa mnogim ljudima pogođenim samoubistvom, bilo direktno ili indirektno, postoje brojne priče o ličnom suočavanju i izlečenju koje bi mogle da pomognu drugima u ozbiljnim životnim krizama i pogođenim samoubilačkim idejama i samoubistvom.

Samoubistvo među starijim odraslim osobama

   Postoji mnogo faktora rizika za samoubilačko ponašanje kod starijih osoba, čak i ako je put do samoubistva jedinstven za svakog pojedinca. Ovi faktori rizika uključuju depresiju, društvenu nepovezanost i usamljenost, dijagnostiku Alchajmerove bolesti, negativan uticaj na kvalitet života fizičkog i funkcionalnog oštećenja, uočenu opterećenost, kao i stresne životne događaje, kao što su ožalošćenost i prelazak u gerontološki dom. Međutim, glavni faktor rizika je uznemirenost. Željama za smrću treba da se ozbiljno pozabave svi pružaoci nege, bez pretpostavke da je samoubistvo racionalan čin u starosti. Treba napomenuti da se samoubilačke ideje kod starijih osoba ne pojavljuju nužno nakon određenog događaja, već su povezane sa akumulacijom negativnih i teških iskustava tokom života.

   Intervencije prevencije samoubistva mogle bi da deluju na smanjenju starenja, jer internalizacija negativnih percepcija o starenju od strane starijih osoba, koju prenose društvo i mediji, povećava osećaj da njihov život nije bitan i da više nije vredan življenja. Zbog toga su potrebne intervencije za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba, posebno kroz razvoj društvenih veština koje podstiču značajne ljudske kontakte.

Suicidalne misli su složene

   Nema jednog pristupa koji funkcioniše za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji nekoga mogu učiniti ranjivijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, takođe, mogu biti faktor koji doprinose ranjivosti. Ljudi koji razmišljaju o samoubistvu mogu da se osećaju zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe i osećaju kao da su sami i da nemaju druge opcije. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ranjivosti. Stvarajući nadu kroz akciju, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da postoji nada i da nam je stalo i želimo da ih podržimo.