• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

10. SEPTEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA

Stvaranje nade kroz akciju“

- Odvojite minut 


               Procenjuje se da u svetu godišnje 703.000 ljudi oduzme sebi život. Na svako samoubistvo procena je da postoji 25 pokušaja samoubistava, a mnogo je veći broj onih koji imaju ozbiljne misli o samoubistvu. Milioni ljudi trpe jaku tugu ili su na neki drugi način duboko pogođeni suicidom.

  Svaka samoubilačka smrt je problem javnog zdravlja sa dubokim uticajem na osobe iz bližeg ili daljeg okruženja. Podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem dobro informisanih akcija, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta.

 Svetski dan prevencije samoubistava je ustanovljen 2003. godine, a inicijativu je pokrenulo Međunarodno udruženje za prevenciju samoubistava u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO). Izabran je 10. septembar kada se svake godine usmerava pažnja na ovo pitanje, smanjuje stigma i podiže svest među organizacijama, vladom i javnosti, šaljući jedinstvenu poruku da se samoubistvo može sprečiti.

  „Stvaranje nade kroz akciju“ je trogodišnja tema Svetskog dana prevencije samoubistava od 2021. do 2023. godine. Ova tema je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da podstakne poverenje i svetlost u svima nama.

  Stvarajući nadu kroz akciju, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da postoji nada i da nam je stalo i želimo da ih podržimo. Takođe, sugeriše da naše akcije, bez obzira koliko velike ili male, mogu pružiti nadu onima koji se bore. Na kraju, ističe se važnost postavljanja prevencije samoubistava kao prioritetnog programa javnog zdravlja od strane zemalja, posebno tamo gde su pristup uslugama mentalnog zdravlja i dostupnost intervencija zasnovanih na dokazima već niski. Šireći ovu poruku i akcije tokom tri godine, možemo zamisliti svet u kojem samoubistva nisu toliko rasprostranjena. 

   Svi mi možemo igrati ulogu u podršci onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni zbog samoubistva drage osobe, bilo kao član društva, kao dete, kao roditelj, kao prijatelj, kao kolega ili kao osoba sa proživljenim iskustvom. Svi možemo da podstaknemo razumevanje o ovom problemu, dopremo do ljudi koji se bore i podelimo svoja iskustva. Svi mi možemo stvarati nadu kroz akciju i biti svetionik onima koji pate.

Samoubistvo i radno mesto             

    Prema Međunarodnoj organizaciji rada, 57% svih građana sveta starijih od 15 godina je zaposleno, što znači da često provodimo više vremena radeći na poslu svake nedelje nego sa svojim porodicama. Stoga, naša radna mesta imaju ogroman potencijal da obezbede strukturu podrške našem mentalnom zdravlju. Radne kolege su često u poziciji ne samo da primete promene u ponašanju ili raspoloženju nekoga ko možda ima samoubilačke misli, već su često i vršnjaci od poverenja koji mogu da donesu spasonosnu razliku tako što će podržavati kolegu i biti most podrške i pomoći. Štaviše, samoubilačka smrt radnog kolege ostavlja trajni uticaj na koji je malo menadžera spremno da odgovori.

    Kako postaju dostupni podaci o samoubistvima na radnom mestu, uočava se javljanje globalnih trendova. Odnosno, industrije u kojima dominiraju muškarci, kao što su građevinarstvo, rudarstvo, poljoprivreda, stočarstvo, javna bezbednost, prva pomoć, proizvodnja i transport, često imaju stope samoubistava znatno iznad nacionalnih proseka njihove zemlje. Zanimanja u medicini kao što su lekari, veterinari, medicinske sestre, babice i bolničari, takođe, imaju povećan rizik. Konačno, čini se da ljudi koji rade u medijima, sportu i kreativnim zanimanjima, takođe, imaju povećan rizik od samoubistva.

   Kompanije, sindikati i profesionalna udruženja sve više preduzimaju mere kako bi prevencija samoubistava postala prioritet zdravlja i bezbednosti njihove radne snage. Neke zemlje kao što su SAD, Australija, Kanada i UK čak imaju standarde ili vodiče za prevenciju samoubistava na radnom mestu. Većina ovih strategija se fokusira na prilagodljiv, sveobuhvatan i održiv pristup koji je integrisan u kulturu zdravlja i bezbednosti organizacije.

Kako možemo učiniti više?

  Rukovodioci/menadžeri/lideri na radnom mestu mogu početi da grade strategiju prevencije samoubistava na radnom mestu tako što će prvo pokušati da razumeju svoje radnike, odnosno svoje zaposlene. Slušajući radnike i njihova iskustva o očaju, nevolji, traženju pomoći, pružanju pomoći i samoubistvu, menadžeri i zainteresovane strane mogu da razviju snažnije i kulturno odgovorne inicijative. Menadžeri treba da budu hrabri i da zagovaraju napore tako što će javno govoriti: „prevencija samoubistava je važna za našu misiju i zato je meni važna”. Modelirajući samopouzdanje i otvorenost prema temi, oni pokazuju da je prevencija samoubistava važna i da je tema bezbedna za razgovor.

Samoubistva i mediji

   Opšte je poznato da medijski prikazi samoubistva i prevencije samoubistva utiču na druge. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da su medijske inicijative i saradnja i pristupi zasnovani na dokazima od suštinskog značaja za prevenciju samoubistava. To je zato što senzacionalni medijski izveštaji o samoubistvima mogu izazvati dodatna samoubistva (takozvani Verterov efekat). Uspostavljena je saradnja sa medijima kako bi se sprečilo senzacionalno prikazivanje pojedinačnih samoubistava, uključujući samoubistva poznatih ličnosti. 

   Važno je da priče u kojima se pojavljuju pojedinci koji su uspeli da se izbore sa suicidalnim idejama ili koji su se izborili sa gubitkom zbog suicida drage osobe, mogu smanjiti samoubilačke ideje i potencijalno samoubistvo, među ostalim koji čitaju te priče. Dakle, ove medijske priče pojedinaca koji su uspeli da se izbore su od suštinskog značaja jer mogu da istaknu načine suočavanja sa krizom i samoubilačkim idejama kod osoba koje razmišljaju ili imaju suicidalne misli.

Kako možemo da se uključimo?

   Oni koji rade u medijima mogu voditi odgovorne i podržavajuće razgovore o samoubistvu, a što je još važnije, mogu podržavati  jedni druge kroz otvoreni dijalog. Sa mnogim ljudima pogođenim samoubistvom, bilo direktno ili indirektno, postoje brojne priče o ličnom suočavanju i izlečenju koje bi mogle da pomognu drugima u ozbiljnim životnim krizama i pogođenim samoubilačkim idejama i samoubistvom.

Samoubistvo među starijim odraslim osobama

   Postoji mnogo faktora rizika za samoubilačko ponašanje kod starijih osoba, čak i ako je put do samoubistva jedinstven za svakog pojedinca. Ovi faktori rizika uključuju depresiju, društvenu nepovezanost i usamljenost, dijagnostiku Alchajmerove bolesti, negativan uticaj na kvalitet života fizičkog i funkcionalnog oštećenja, uočenu opterećenost, kao i stresne životne događaje, kao što su ožalošćenost i prelazak u gerontološki dom. Međutim, glavni faktor rizika je uznemirenost. Željama za smrću treba da se ozbiljno pozabave svi pružaoci nege, bez pretpostavke da je samoubistvo racionalan čin u starosti. Treba napomenuti da se samoubilačke ideje kod starijih osoba ne pojavljuju nužno nakon određenog događaja, već su povezane sa akumulacijom negativnih i teških iskustava tokom života.

   Intervencije prevencije samoubistva mogle bi da deluju na smanjenju starenja, jer internalizacija negativnih percepcija o starenju od strane starijih osoba, koju prenose društvo i mediji, povećava osećaj da njihov život nije bitan i da više nije vredan življenja. Zbog toga su potrebne intervencije za poboljšanje kvaliteta života starijih osoba, posebno kroz razvoj društvenih veština koje podstiču značajne ljudske kontakte.

Suicidalne misli su složene

   Nema jednog pristupa koji funkcioniše za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji nekoga mogu učiniti ranjivijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, takođe, mogu biti faktor koji doprinose ranjivosti. Ljudi koji razmišljaju o samoubistvu mogu da se osećaju zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe i osećaju kao da su sami i da nemaju druge opcije. Pandemija COVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ranjivosti. Stvarajući nadu kroz akciju, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da postoji nada i da nam je stalo i želimo da ih podržimo.

Kako možemo učiniti više?

   Kao i u drugim starosnim grupama, stariji odrasli imaju potrebu da budu korisni svojoj zajednici i da se drugi oslanjaju na njih, brinu o njima i da su zainteresovani za ono što oni misle/žele. Stariji odrasli moraju da osećaju da su važni drugima.

Kako stvaramo nadu kroz akciju?

Dosegnite

   Možete pomoći nekome i dati mu nadu tako što ćete pokazati da vam je stalo. Svi mi možemo igrati važnu ulogu, ma koliko mala bila. Možda nikada nećemo znati šta radimo i šta čini razliku, ali svi možemo doći i pitati nekoga. Ne morate da im govorite šta da rade ili da im date rešenja, ali jednostavno odvajanje vremena i prostora da saslušate nekoga o njihovim iskustvima nevolje ili samoubilačkih misli može pomoći. Mali razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj povezanosti i nade kod nekoga ko se možda bori.

Podstaknite razumevanje

  Stigma je glavna prepreka traženju pomoći. Promena narativa o samoubistvu kroz promociju nade može stvoriti saosećajnije društvo u kome se oni kojima je potrebno osećaju ugodnije kada istupe i traže pomoć. Svi možemo da učinimo nešto da bismo živeli u svetu u kome je samoubistvo prepoznato i svi možemo da učinimo nešto da ga sprečimo.

Podelite iskustva

   Uvidi i priče ljudi sa proživljenim iskustvom samoubistva mogu biti izuzetno moćni u pomaganju drugima da bolje razumeju samoubistvo i podstaknu ljude da daju podršku nekome, a pojedince da sami potraže pomoć. Zaista je važno da osoba koja deli svoju priču zna kako da to uradi na način koji je siguran za nju i za one koji čuju njenu priču. Lične priče o pojedinim iskustvima značajnog emocionalnog stresa, samoubilačkim mislima ili pokušajima, i njihovim iskustvima oporavka nakon samoubistva mogu inspirisati nadu kod drugih da i oni mogu da prođu kroz period nevolje ili krize, a njihovi uvidi mogu pomoći drugima da razumeju šta znači osećati se suicidalno i kako mogu da podrže druge. Promena narativa o samoubistvu kroz promociju nade može stvoriti saosećajnije društvo u kome se oni koji su u stanju potrebe osećaju ugodnije kada istupe i traže pomoć. Svi možemo da učinimo nešto da bismo živeli u svetu u kome se samoubistvo prepoznaje i svi možemo da učinimo nešto da ga sprečimo. Podstičući razumevanje, dosezanje i razmenu iskustava, želimo da ljude hrabrimo i podstaknemo da preduzmu akciju. Da bismo sprečili samoubistvo, potrebno je da postanemo svetionik za one koji pate. Pojedinci koji razmenjuju iskustva ožalošćenosti zbog samoubistva i kako su došli do svoje “nove normalnosti”, mogu pomoći drugima koji doživljavaju samoubilački gubitak da uvide razarajuće dejstvo samoubistva i ohrabri ih da vjeruju da će moći preživeti i sa gubitkom.


- Stvaranje nade kroz akciju

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati