• Ćirilica
    Latinica
  • Zmaj Jovina 30
    24000 Subotica

MOŽDANI UDAR

 

      Moždani udar!? Da li se ljudi pomalo plaše da im se ova bolest “ne dogodi“, onako iznenada i ne najavljeno? Ukoliko je tako, taj strah nije bezrazložan, postala je česta ova bolest i nije više uobičajena“ samo za starije osobe. Moždani udar je treći vodeći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. Ova bolest je u velikoj grupi bolesti srca i krvnih sudova od kojih stanovništvo najučestalije oboljeva i umire svuda u svetu, tako je i u našoj zemlji. Ova grupa bolesti je sastavni deo još veće grupe, a to su masovne hronične ne zarazne bolesti. Po svojoj prirodi preventabilne su skoro sve bolesti iz ove grupe, međutim danas u celom Svetu upravo one predstavljaju najveći zdravstveni, socijalni i ekonomski problem. U velikom broju slučajeva bilo je moguće sprečiti njihov nastanak ili makar odložiti, isto kao i njihove posledice. Kako je to moguće? Odgovor se nalazi u veoma tesnoj povezanosti ovih bolesti sa načinom života i navikama određene osobe. Vrlo često su upravo način života i loše navike razlog za nastanak mnogih bolesti koje su po svojoj prirodi preventabilne, dakle mogu da se spreče. Jedna od tih bolesti je  i moždani udar, koja i pored toga predstavlja značajan zdravstveni i socijalni problem, kao i veliko opterećenje obolelom, porodici i zajednici. Obolelom – ukoliko preživi – jer je dobro poznato, na osnovu praćenja statistike oboljevanja i umiranja stanovništva, da jedna trećina obolelih ne preživi, jedna trećina preživi moždani udar sa trajnim posledicama različite težine i tek jedna trećina obolelih uspeva da se oporavi bez ikakvih posledica i vrati svom životu i zanimanju. Pošto se bolest izleči potrebno je da osoba izgradi i održava zdrav način života, uz navike koje su u korist zdravlja – da se ova bolest ne bi ponovila i da se slična ne bi razvila.

       Moždani udar (apoplexia cerebri) je žarišni (fokalni) poremećaj moždane funkcije sa naglim razvojem, koji nastaje zbog patološkog procesa vaskularnog porekla. Prema uzroku nastanka ovo teško oboljenje deli se u dve grupe:

1.    Infarkt mozga koji nastaje kao posledica naglog začepljenja krvnog suda, zbog čega ćelije mozga ostaju bez kiseonika i hranjivih materija. Moguće je da posle izvesnog vremena taj deo mozga odumre i da njegove funkcije prestanu zauvek.

2.      Moždano krvavljenje nastaje zbog pucanja krvnog suda i izliva krvi u deo mozga koji onda odumire.

     Prevencija je uvek najbolji lek. Svaka osoba tokom života može značajno smanjiti/smanjivati verovatnoću nastanka moždanog udara, a u tom smislu je najvažnije imati odgovarajuće ponašanje i formirati navike koje su za zdravlje korisne. Rukovodeći se time, potrebno je da poštujemo preporuke za sve ono što sami možemo da učinimo i što treba da primenjujemo.

Preporuke su sledeće:

☺ Život oslobođen rizika koji donosi duvanski dim (bez duvana i dima).

☺ Pravilan, izbalansiran način ishrane i pravilna priprema namirnica.

☺ Održavanje telesne težine u granicama normalne.

☺ Fizička aktivnost, svakodnevno najmanje 30 minuta za odrasle i prosečne osobe.

☺ Redovne kontrole krvnog pritiska i obavezno lečenje povišenog krvnog pritiska koji se zove i  "tihi ubica",  jer često ne stvara tegobe i simptome.

☺ Redovne kontrole vrednosti šećera, masti i holesterola u krvi i održavanje u granicama normalnih.

☺ Savesno postupanje u okviru lečenja svih postojećih bolesti se podrazumeva (na primer šećerne i svih drugih hroničnih bolesti).

Ove preporuke su nastale na osnovu proučavanja mehanizma nastanka bolesti. Istraživanja su omogućila prepoznavanje i najznačajnijih faktora koji povećavaju rizik za nastanak moždanog udara, a oni su sledeći:

☻ Godine starosti - muški deo stanovništva stariji od 45 i ženski stariji od 55 godina.

☻ Krvni pritisak - 140/90 mm Hg i više ili nepoznata, a povišena i nekontrolisana vrednost.

☻ Upotreba duvana - aktivna i pasivna (ubrzavanje procesa arterioskleroze, sužavanje krvnih sudova, povišen krvni pritisak).

☻ Nepravilna ishrana - povišen holesterol i trigliceridi u krvi; gojaznost (rizik je:10kg više od odgovarajuće telesne težine).

☻ Fizička neaktivnost - manje od 30 minuta fizičke aktivnosti svakodnevno.

☻ Šećerna bolest, angina pektoris, bolesti krvnih sudova (nogu), srčana aritmija ili preležani srčani udar.

☻ Bolest u porodici - ukoliko su majka, otac, sestra, brat ili baba i deda imali moždani udar pre 55 godine života za ženske srodnike ili pre 65 godine života za muške srodnike.

☻ Moždani udar - već doživljen ili postojanje promena na krvnim sudovima glave i vrata   (suženje / stenoza ili proširenje / aneurizma).

Ukoliko kod sebe prepoznate faktor/e rizika obratite se svom lekaru radi kompletne procene stanja Vašeg zdravlja. Srečiti je bolje nego lečiti! Sa povećanjem prosečne starosti stanovništva vaskularna oboljenja mozga postaju sve učestalija. Starimo od momenta začeća – na to ne možemo uticati, ali kako ćemo stariti – na to možemo u značajnoj meri uticati.

      Za osobe koje dožive moždani udar najvažnije je brzo prepoznavanje simptoma (bez panike) i hitan transport u bolnicu, jer ovo oboljenje u mnogim slučajevima može da se leči uspešno. Postoji lek koji pomaže, ali je od velike važnosti da se primeni u prva tri sata od nastanka moždanog udara. Zbog toga je veoma važan dolazak u bolnicu u prvom satu od pojave simptoma. Simptomi moždanog udara su raznovrsni, zavisno od toga koji deo mozga je zahvaćen patološkim procesom, ali za sve poremećaje karakteristično je da gotovo uvek nastaju iznenadno. Najznačajnije i najčešće grupe simptoma su sledeće: iznenadna istovremena slabost ili utrnulost jedne polovine tela (lice, ruke i noge); iznenadna zbunjenost i dezorjentisanost, smetnje izgovaranja ili razumevanja govora; iznenadne teškoće u vidu na jednom ili oba oka; iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta; iznenadna jaka, do tada nedoživljena glavobolja i drugo.

       Prema nekim  podacima, kod nas u Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar a to znači približno 33 000 ljudi svake godine, i svakih 45 minuta neko umre od ove bolesti, a to znači približno 11 000 ljudi godišnje. U Srbiji je moždani udar prvi uzrok skraćenja životnog veka kod žena i drugi kod muškaraca. Takvi su u našoj zemlji, već više godina unazad,  statistički podaci o oboljevanju i umiranju stanovništva od ove bolesti. Sve su to dovoljni razlozi  da stručna javnost u Srbiji 09. jun obeležava kao Dan borbe protiv moždanog udara. Ovaj datum je uveden u nacionalni Kalendar zdravlja Srbije 2007. godine. Cilj obeležavanja Dana borbe protiv moždanog udara jeste informisanje najšire javnosti o svim navedenim činjenicama, da bi se u narednom vremenskom periodu postiglo snižavanje stopa oboljevanja i umiranja našeg stanovništva. Da li će pravac kretanja ove bolesti ostati isti - uz predviđeni trend povećavanja stope oboljevanja i spuštanja u mlađe starosne grupe stanovništva - ili ćemo svi zajedno krenuti putem čuvanja i unapređivanja zdravlja zavisi, velikim delom, od nas samih - kako je to oduvek i bilo.

 

 Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine

MONITORING

Radno vreme

Sertifikati