31. MAJ  SVETSKI DAN BEZ DUVANA

 “ DUVAN: PRETNJA NAŠOJ ŽIVOTNOJ SREDINI”

 - Konferencijaza novinare

 - Radioniceza srednjoškolce

 - Akcija „Selu u pohode – proveri svoje rizike, kontorliši zdravlje“ u MZ Bajmok

 - KME – seminar u Beogradu

     Svetska zdravstvena organizacija i vodeće institucije javnog zdravlja širom sveta obeležavaju Svetski dan bez duvana ove godine fokusirajući se na mnoge načine na koje duvan ugrožava životnu sredinu u kojoj živimo. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana je “Duvan: pretnja našoj životnoj sredini”. Uzgoj, proizvodnja i upotreba duvana truju našu vodu, zemljište, plaže i gradske ulice hemikalijama, toksičnim otpadom, opušcima, uključujući mikroplastiku, i otpad od e-cigareta. Ostavite duvan za svoje zdravlje i zdravlje naše planete.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i vodeće institucije javnog zdravlja širom sveta obeležavaju Svetski dan bez duvana ove godine fokusirajući se na mnoge načine na koje duvan ugrožava životnu sredinu u kojoj živimo, a moto je „Duvan: pretnja našoj životnoj sredini.“ Cilj kampanje je da ukaže da je od početka do kraja celi životni ciklus duvana u velikoj meri zagađujući i štetan proces – od uzgoja, proizvodnje, distribucije i otpada. Kampanja, takođe, ima za cilj razotkrivanje napora duvanske industrije da rehabilituje svoju reputaciju i da svoje proizvode učini privlačnijim oglašavajući ih kao ekološki prihvatljive.

Svake godine se u svetu uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje i poseče 600 miliona drveća da bi se uzgajao duvan. Uzgoj duvana doprinosi krčenju šuma na 200.000 hektara godišnje, posebno u zemljama u razvoju. Krčenje šuma za plantaže duvana promoviše degradaciju zemljišta i „nedostatak prinosa“ ili sposobnost zemljišta da podrži rast bilo kog drugog useva ili vegetacije.

Za proizvodnju samo jedne cigarete potroši se 3,7 litara vode. Proizvodnja duvana iscrpljuje rezerve planete u vodi, fosilnim gorivima i metalnim resursima. Globalizacija lanca snabdevanja i prodaje duvana znači da se duvanska industrija u velikoj meri oslanja na vidove transporta koji zahtevaju velike resurse. Godišnje se u svetu 4,5 biliona opušaka odlaže na neodgovarajući način stvarajući 1,69 milijardi funti toksičnog otpada i ispuštajući hiljade hemikalija u vazduh, vodu i zemljište.

Godišnje se iz proizvodnje duvana emituje u vazduh 84 miliona tona ugljen-dioksida što podiže globalnu temperaturu (efekat staklene bašte), doprinosi klimatskim promenama i smanjuje otpornost na klimu, te oštećuju ekosistemi. Da li znaš da pušač proizvede 5 tona ugljen-dioksida u toku svog života?

Sa oko 90% ukupne proizvodnje duvana koncentrisane u zemljama u razvoju opterećenje životne sredine pada na zemlje koje su najmanje sposobne da se nose sa tim, a profit ostvaruju transnacionalne duvanske kompanije koje se nalaze u zemljama sa višim prihodima. U zemljama sa niskim i srednjim prihodima, mnogi farmeri i vladini zvaničnici vide duvan kao novčanu kulturu koja može da generiše ekonomski rast, međutim, kratkoročne novčane koristi od useva izgube se u dugoročnim posledicama povećane nesigurnosti hrane, čestim stalnim dugovima farmera, bolestima i siromaštvom među radnicima na farmama i rasprostranjenom štetom po životnu sredinu.

Duvanska industrija ulože velika sredstva u „zeleno pranje“ svojih praksi štetnih po životnu sredinu finansiranjem projekata i organizacija korporativne društvene odgovornosti za životnu sredinu. Duvanska industrija ostvaruje profit uništavanjem životne sredine i treba da bude odgovorna i plati otpad i štetu, uključujući i nadoknadu troškova sakupljanja ovog otpada.

Duvan ubija preko 8 miliona ljudi svake godine i uništava našu životnu sredinu, dodatno šteti ljudskom zdravlju, kroz uzgoj, proizvodnju, distribuciju, potrošnju i otpad nakon konzumiranja. Smanjenje potrošnje duvana treba identifikovati kao ključnu polugu za postizanje svih ciljeva održivog razvoja, a ne samo onih koji su direktno povezani sa zdravljem.

Kampanja Svetski dan bez duvana 2022. poziva vlade i kreatore politike da pojačaju zakonodavstvo, uključujući primenu i jačanje postojećih zakonskih akata kako bi proizvođači postali odgovorni za ekološke i ekonomske troškove postupanja sa otpadnim proizvodima duvana. SZO takođe preporučuje da zemlje u potpunosti zabrane reklamiranje, promociju i sponzorstvo duvana, uključujući oglašavanje programa društveno odgovornog poslovanja, u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana (OKKD).

Ovogodišnja kampanja daje korisnicima duvana jedan dodatni razlog da prestanu da puše. Prestanak pušenja znači manje plastike i toksina koji truju našu zemlju i okeane, odnosno zdraviju planetu i zdravije ljude.

Prim. mr sc med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine