”Naša planeta – naše zdravlje” - Svetski dan zdravlja, 7.april 2022.

Konferencija za novinare

Akcija volontera Crvenog krsta

    Svetski dan zdravlja, 7. april, ove godine posvećen je očuvanju zdrave životne sredine i obeležava se pod sloganom ”Naša planeta, naše zdravlje”. Vazduh, voda i hrana neophodni su za opstanak svih živih bića, a dobro zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravom životnom sredinom. Upravo zato SZO ovaj značajan datum u Kalendaru zdravlja ove godine posvećuje zdravlju naše Planete. Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o uticaju zagađenja vazduha, vode i hrane na zdravlje i mogućim posledicama, kao i u cilju podsticanja na aktivnosti i mere koje treba preduzimati da bi se očuvala životna sredina, a time i zdravlje ljudi. U skladu sa pristupom ”Jedno zdravlje” koji naglašava međuzavisnost zdravlja životinja, ljudi i životne sredine, kampanja promoviše poruke i aktivnosti koje ilustruju uticaj na okolinu kako ponašanja pojedinaca tako i društava u celini. Postavlja se pitanje šta svako od nas može da uradi da se sačuva zdrava životna sredina?

Neke od mogućnosti su sledeće:

1. Štedimo vodu, jer su njene količine na Zemlji ograničene, a potrošnja se udvostručila u poslednjih 50 godina. Samo 2,5% od ukupne količine vode na Zemlji je slatkovodno. Najviše vode je zaleđeno ili duboko ispod površine. Mali deo nalazi se u rekama i jezerima i upravo ta voda se koristi za proizvodnju hrane, privredu i sve životne potrebe više od sedam milijardi ljudi. Potrebno je racionalno koristiti dostupnu vodu popravkom slavina koje cure, uključivanjem mašina za pranje sudova i veša tek kada se napune, povremenim zatvaranjem slavine prilikom pranja zuba, tuširanja i pranja kose. Uvek kada ima mogućnosti, za zalivanje bašte u ranim jutarnjim satima ili za pranje dvorišta, treba koristiti vodu iz bunara ili prikupljenu kišnicu.

2. Reciklažom štedimo prirodne resurse i energiju i štitimo životnu sredinu. Svake godine reciklažom se smanjuje emisija ugljen dioksida. Reciklaža samo jedne tone stakla smanjuje zagađenje vazduha za 20%. Važno je koristiti staklenu umesto plastične ambalaže i platnene torbe, a ne plastične kese.

3. Saobraćaj predstavlja značajan izvor zagađenja vazduha. Kada bi svako od nas samo dva puta nedeljno ostavio automobil kod kuće, emisija gasova staklene bašte u svetu bi se značajno smanjila. Umesto automobila koristimo bicikl ili javni prevoz ili prošetajmo do posla ili škole ako udaljenost nije prevelika. Smanjiće se zagađenost vazduha, kao i nivo buke, sagoreće se kalorije i poboljšati zdravlje. 4. Sagorevanjem fosilnih goriva nastaju različita hemijska jedinjenja koja višestruko zagađuju životnu sredinu i utiču na klimu i zdravlje. Zbog toga filtere klima uređaja treba redovno čistiti, isključiti sijalicu kada nije neophodna, uraditi izolaciju kuća i objekata radi poboljšanja energetske efikasnosti.

5. Svake godine poseče se 600 miliona stabala, da bi se proizvelo šest triliona cigareta. Ukoliko postoji, za zdravlje je korisno prestati sa lošom navikom korišćenja duvanskih proizvoda. Treba reći NE duvanu i u svom okruženju, pošto je dokazano da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu u zatvorenom prostoru.

Zagađenje životne sredine u brojkama:

Globalne klimatske promene, kao što je porast temperature vazduha, požari, suše, ekstremne padavine i poplave ispoljavaju uticaj na biljni i životinjski svet, kao i na zdravlje ljudi. Primer: Rastuće temperature i poplave izazvane klimatskim promenama dodatnih dve milijarde ljudi će izložiti riziku od infekcije denga groznicom. Devet od deset ljudi na planeti udiše zagađen vazduh. Zagađenje vazduha prouzrokovano ljudskim faktorom doprinosi degradaciji životne sredine. Primer: sagorevanje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) zagađuje vazduh. Od posledica zagađenja vazduha na Planeti svakog minuta 13 ljudi umre od raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova, kao i moždanog udara. Zagađenje azot-dioksidom može pogoršati bolesti disajnih puteva, posebno astmu. 

Širom sveta 3,6 milijardi ljudi nema bezbedne sanitarne uslove. Netretirani ljudski otpad uništava kako ekosisteme tako i zdravlje ljudi. Primer: povrede izazvane ubodom igle od odbačenih špriceva mogu izazvati hepatitis B, C i druge zarazne bol. Širom sveta dve milijarde ljudi nema bezbednu vodu za piće. Svake godine oko 829.000 ljudi umre od dijareje uzrokovane zagađenom vodom i lošim sanitarnim uslovima. Posledice upotrebe duvanskih proizvoda su direktne i indirektne, a oboljeva se najučestalalije od raka različitih lokalizacija, zatim od bolesti srca, krvnih sudova, disajnih puteva i posebno pluća. Zbog tih posledica svake godine umre više od osam miliona ljudi.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine